tag:blogger.com,1999:blog-41451672530765830212024-02-07T20:59:04.355+01:00Баштина ратникаНеговање традиције ослободилачких ратова СрбијеМилан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.comBlogger59125tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-74880348323802984092018-10-23T13:45:00.001+02:002018-10-23T13:45:06.637+02:002018-10-26: Промоција књиге "ЈУНАЦИ РАТНИЦИ СОЛУНЦИ" аутора Зорана Ђурђевића из Азање<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhZJvl21O_4ZZAOwoV3_LFdogn-J0nMli_oHufbjO_Sx7ahza2bFUd_UrFJCenF3Q1UTnFX7vE4ToWitJ6mehD4TdKxlsbrQMGVRcOT1WQqPwbfFSGV-ELDYqQREjxc3V_owmr1dCx5TEeU/s1600/%25D0%2588%25D0%25A3%25D0%259D%25D0%2590%25D0%25A6%25D0%2598+%25D0%25A0%25D0%2590%25D0%25A2%25D0%259D%25D0%2598%25D0%25A6%25D0%2598+%25D0%25A1%25D0%259E%25D0%259B%25D0%25A3%25D0%259D%25D0%25A6%25D0%2598.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhZJvl21O_4ZZAOwoV3_LFdogn-J0nMli_oHufbjO_Sx7ahza2bFUd_UrFJCenF3Q1UTnFX7vE4ToWitJ6mehD4TdKxlsbrQMGVRcOT1WQqPwbfFSGV-ELDYqQREjxc3V_owmr1dCx5TEeU/s640/%25D0%2588%25D0%25A3%25D0%259D%25D0%2590%25D0%25A6%25D0%2598+%25D0%25A0%25D0%2590%25D0%25A2%25D0%259D%25D0%2598%25D0%25A6%25D0%2598+%25D0%25A1%25D0%259E%25D0%259B%25D0%25A3%25D0%259D%25D0%25A6%25D0%2598.jpg" width="640" /></a></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR"><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Месни одбор Савеза бораца Азања</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR"><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Секција за неговање Традиције
ослободилачких ратова</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: x-large;">Организује свечану промоцију књиге</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: x-large;"><b><u>ЈУНАЦИ РАТНИЦИ СОЛУНЦИ</u></b></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: x-large;">аутора Зорана Ђурђевића из Азање</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR"><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Промоција је поводом стогодишњице
завршетка Првог светског рата</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Промотери: </span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
</div>
<ul>
<li><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Проф. Радмил Ђурђевић</span></li>
<li><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Др Жарко Чолић</span></li>
</ul>
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Водитељ: Слободан Тодоровић – Токи,
публициста</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Домаћин: Стеван Мартиновић, директор
Народног музеја у Смедеревској Паланци</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="background-color: yellow;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Промоција је заказана за петак 26. октобра
са почеком у 13 часова у Народном музеју у Смедервској Паланци.</b></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Смедеревска Паланка, Србија44.367191 20.96045149999997644.2763925 20.799089999999975 44.4579895 21.121812999999978tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-40903690701626808792017-12-15T22:05:00.000+01:002017-12-16T10:08:09.873+01:002017-12-15: „Српска страдања у 20. веку“ предавање у Народном музеју у Смедеревској Паланци<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiljWiGuvgnrWkKrF0cS7c770JcS7p9qV687BmTKzhT6V8iatPWINRTZV7oKnMmoIgUdAWuUzJr3_2wohoosHkaV-Gg1nlISsc4ifG19j5mTTu5fZ4CLQJiAdLdGtUGRq0Q5XcKeFLvkLEu/s1600/ss00.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img alt="" border="0" data-original-height="900" data-original-width="1600" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiljWiGuvgnrWkKrF0cS7c770JcS7p9qV687BmTKzhT6V8iatPWINRTZV7oKnMmoIgUdAWuUzJr3_2wohoosHkaV-Gg1nlISsc4ifG19j5mTTu5fZ4CLQJiAdLdGtUGRq0Q5XcKeFLvkLEu/s640/ss00.jpg" title="2017-12-15: „Српска страдања у 20. веку“ предавање у Народном музеју у Смедеревској Паланци " width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "trebuchet ms" , sans-serif; font-size: large;">У петак, 15. децембра, с почетком од 18 часова у Народном музеју у Смедеревској Паланци одржано је предавање на тему „Српска страдања у 20. веку“.</span></div>
<span style="font-family: "trebuchet ms" , sans-serif; font-size: large;"></span><br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "trebuchet ms" , sans-serif; font-size: large;">Том приликом представљен је Музеј жртава геноцида, на челу са директором др Вељком Ћурићем Мишином, Немања Девић са својом књигом „Смедеревски крај у II светском рату, жртве рата“, као и Бојан Арбутина.</span></div>
<span style="font-family: "trebuchet ms" , sans-serif; font-size: large;">
<div style="text-align: justify;">
Албум са фотографијама је на <a href="https://photos.app.goo.gl/uDEH4kU4vkKJwVKV2" target="_blank">линку</a>.<br />
Колекција дигиталних садржаја о скупу је на <a href="https://plus.google.com/u/0/b/118396363592798044157/collection/My1gWE" target="_blank">линку</a>.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</span><div style="text-align: center;">
<iframe allow="encrypted-media" allowfullscreen="" frameborder="0" gesture="media" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/videoseries?list=PLJRHo-1JTjO23OAzD4nt5pIIWq5mvqXkK" width="560"></iframe></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://1.bp.blogspot.com/nDCQaTCBeQ0yB_f6boH2refC9BvRLvbyJJXx83YimNyIOen783PvKVLR2ZbyR4od82a-WYkg76U-b98gnUYYxcwsGOke8RHwD0jEOtlh2L29xq0epLvpSplFHhXr6ZK_uY4NcyLJEXtz7r0MezKzChzK_TZgQ3kloKzJvHuzIDlvTsLYntFO1tfowhrdbEdTraiPpdkRzTnVSd2fZDhcf-CYiCnA7hHfIpOUj5bLEmw4b7-lA9KHIwI46V2S761ubKAcOrx6XORIMv0E50YhHUgfVaBMrIsgjebzUM0lL8rl1ohcToH_kXlxWFIBLuyuTblgYGIpIstYu7JDr4kkIp41iQwoZGLLvPMoWzwa4g6LnozazqCERdVS6rL8zZennhlhcthzg7-U1DCbicqKe67LCQPHoxdBuoLVcHDtVAs5cphW1JaLekeF3nRsZDUgpfAJ3xTB5hYzOM80_fworlBi_AKevO-PGQgTQUNeh3OYMVXcbbp7C0Zv_DtJT6bNmrAGQckGFvioHICl4ldPoFbujpJ3B22MfLerY89QvBHV-BDv5OIejnbNqGHN1YQ31O4oIOsQoIZXsQVfbwN5fXedTfLCRlmDVNTUM3Glhoc1Jtt9PjU3Eh12ko1QdHnGpu1taOLm_7lJPfA4VcJynjaFBUDn34evqA4=w1272-h954-no" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="954" data-original-width="1272" height="480" src="https://1.bp.blogspot.com/nDCQaTCBeQ0yB_f6boH2refC9BvRLvbyJJXx83YimNyIOen783PvKVLR2ZbyR4od82a-WYkg76U-b98gnUYYxcwsGOke8RHwD0jEOtlh2L29xq0epLvpSplFHhXr6ZK_uY4NcyLJEXtz7r0MezKzChzK_TZgQ3kloKzJvHuzIDlvTsLYntFO1tfowhrdbEdTraiPpdkRzTnVSd2fZDhcf-CYiCnA7hHfIpOUj5bLEmw4b7-lA9KHIwI46V2S761ubKAcOrx6XORIMv0E50YhHUgfVaBMrIsgjebzUM0lL8rl1ohcToH_kXlxWFIBLuyuTblgYGIpIstYu7JDr4kkIp41iQwoZGLLvPMoWzwa4g6LnozazqCERdVS6rL8zZennhlhcthzg7-U1DCbicqKe67LCQPHoxdBuoLVcHDtVAs5cphW1JaLekeF3nRsZDUgpfAJ3xTB5hYzOM80_fworlBi_AKevO-PGQgTQUNeh3OYMVXcbbp7C0Zv_DtJT6bNmrAGQckGFvioHICl4ldPoFbujpJ3B22MfLerY89QvBHV-BDv5OIejnbNqGHN1YQ31O4oIOsQoIZXsQVfbwN5fXedTfLCRlmDVNTUM3Glhoc1Jtt9PjU3Eh12ko1QdHnGpu1taOLm_7lJPfA4VcJynjaFBUDn34evqA4=w1272-h954-no" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://1.bp.blogspot.com/GmLrsP-X3-lrXaLmE0j-8Ut4M3otxxYu7GeuYp5bo0CctjDFbez7Mf4shAiOSuYUoxV_j4zJcEmJQd7gInZs4okfkH8DBcvWylDrmPDPkmAO6kS-xGvUaIQHhaQa5-gf6uTf-mX9mhm8rKsnZlQ-BrozRtqCXQAxD6B9YhfhmYqKV2S82RGClwaHUMPhcq1fGk_-zXJTwuQmC0W79BxeEDXqKDv_6dyNSalbmqG4VZaxYMtkSI4qljht7jzE__fp8b3m3wX5l9SMd3Q1YWouTfocPvJrU3Wvha5rXpEciNZJz4DF_bPWdzoxk1gQEH9y30WleRxT6x6B_l34CuJ9Ukis6MGwrrXcxLHC-oy1OlzQvMUxICz4PKUyGBMfCIkxNdfDVvCLRCP-FFl2_IBNWWu6YS9lK5XGmuAj4CP1lTssloB-dS8YgVnrUf9BLyXuBA-ZjfXDxE_rH85axea2CfOxI7epoGe4D3b-Qrj5oa7gAj2tBi-svbFDleI_5se3Kv-CL-XHj4evgZCl1kUsr2r-ejw4GE3jW0pvwrmcAnwozN4VrT0m1Rj-35fK8z-dgn-U3DMqVpHyzoExUsojZcu_WVdYPHRCznII7lBfFVNRK9UXfCR_vpljyE8Hdw-dTkyjk_6pebwbCHkhfiY1YklMAZRHsPNlpN8=w1272-h954-no" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="954" data-original-width="1272" height="480" src="https://1.bp.blogspot.com/GmLrsP-X3-lrXaLmE0j-8Ut4M3otxxYu7GeuYp5bo0CctjDFbez7Mf4shAiOSuYUoxV_j4zJcEmJQd7gInZs4okfkH8DBcvWylDrmPDPkmAO6kS-xGvUaIQHhaQa5-gf6uTf-mX9mhm8rKsnZlQ-BrozRtqCXQAxD6B9YhfhmYqKV2S82RGClwaHUMPhcq1fGk_-zXJTwuQmC0W79BxeEDXqKDv_6dyNSalbmqG4VZaxYMtkSI4qljht7jzE__fp8b3m3wX5l9SMd3Q1YWouTfocPvJrU3Wvha5rXpEciNZJz4DF_bPWdzoxk1gQEH9y30WleRxT6x6B_l34CuJ9Ukis6MGwrrXcxLHC-oy1OlzQvMUxICz4PKUyGBMfCIkxNdfDVvCLRCP-FFl2_IBNWWu6YS9lK5XGmuAj4CP1lTssloB-dS8YgVnrUf9BLyXuBA-ZjfXDxE_rH85axea2CfOxI7epoGe4D3b-Qrj5oa7gAj2tBi-svbFDleI_5se3Kv-CL-XHj4evgZCl1kUsr2r-ejw4GE3jW0pvwrmcAnwozN4VrT0m1Rj-35fK8z-dgn-U3DMqVpHyzoExUsojZcu_WVdYPHRCznII7lBfFVNRK9UXfCR_vpljyE8Hdw-dTkyjk_6pebwbCHkhfiY1YklMAZRHsPNlpN8=w1272-h954-no" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe width="320" height="266" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/c5Fg-wuXkQI/0.jpg" src="https://www.youtube.com/embed/c5Fg-wuXkQI?feature=player_embedded" frameborder="0" allowfullscreen></iframe></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe width="320" height="266" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/Ix5bP0uWBMk/0.jpg" src="https://www.youtube.com/embed/Ix5bP0uWBMk?feature=player_embedded" frameborder="0" allowfullscreen></iframe></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe width="320" height="266" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/4wwL2lBGPog/0.jpg" src="https://www.youtube.com/embed/4wwL2lBGPog?feature=player_embedded" frameborder="0" allowfullscreen></iframe></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe width="320" height="266" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/5M85_r9QTSg/0.jpg" src="https://www.youtube.com/embed/5M85_r9QTSg?feature=player_embedded" frameborder="0" allowfullscreen></iframe></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe width="320" height="266" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/x6KQ6d9NxgA/0.jpg" src="https://www.youtube.com/embed/x6KQ6d9NxgA?feature=player_embedded" frameborder="0" allowfullscreen></iframe></div>
<div>
<br /></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Смедеревска Паланка, Србија44.367191 20.96045149999997644.2763925 20.799089999999975 44.4579895 21.121812999999978tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-89847962489880967932017-11-11T23:32:00.001+01:002017-11-11T23:32:27.188+01:002017-11-11: Иницијатива да се направи индивидуални и колективни програм обележавање 100 година од завршетка Великог рата<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhjTkLMtHtOWbZxUaAg0bE-ZHmDXAl06ZVgCwzymCI-9Hwg6wVW3vkyPbPkadXgmRozftaWUSf0y7koBQyr9HOtbvMm1LZC4stCQ01P38KsK2WCDjpWoc2OVXVXrKNZauvlIeGJrgohfDwK/s1600/bregalnica.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="510" data-original-width="901" height="362" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhjTkLMtHtOWbZxUaAg0bE-ZHmDXAl06ZVgCwzymCI-9Hwg6wVW3vkyPbPkadXgmRozftaWUSf0y7koBQyr9HOtbvMm1LZC4stCQ01P38KsK2WCDjpWoc2OVXVXrKNZauvlIeGJrgohfDwK/s640/bregalnica.jpg" width="640" /></a></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS", sans-serif; font-size: large; text-align: justify;">Данас се обележава Дан примирја у Првом светском рату што је еуфемизам за дан када је Немачка потписала капитулацију у Првом светском рату који је познат и као Велики рат.</span><br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Имајући у виду жртве које су наши преци поднели редакција блога <a href="http://bastinaratnika.navezi.info/" target="_blank">Баштина ратника</a> вас позива да направите <b><span style="color: red;">индивидуални програм обележавања стогодишњице победе у Великом рату</span></b> који ћете реализовати од данас до 11.11.2018. Такође вас позивамо да покренете иницијативу да ваше предузеће, установа, удружење или политичка организација направи и реализује програм обележавања стогодишњице окончања Великог рата. </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Активности могу да буду најразличитије сагласно нашим склоностима, интересовањима, нашим квалификацијама и нашим могућностима.</span></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS", sans-serif; font-size: large;">Примери активности у нашим личним програмима обележавања стогодишњице победе у Великом рату су:</span></div>
<ul>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Обнова и уређивање околине споменика погинулима у балканским ратовима и Великом рату</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Полагање цвећа на споменике погинулима у Великом рату на значајне дане из Великог рата</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Паљење свећа погинулима у Великом рату пригодним данима</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Организовање или учешће на округлим столовима, трибинама, изложбама и другим јавним манифестацијама поводом стогодишњице окончања Великог рата</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Пружање подршке иницијативама за обележавање стогодишњице победе у Великом рату</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Покретање иницијативе у вашој организацији, удружењу, политичкој партији да се хитно направи и реализује програм обележавања стогодишњице окончања Великог рата</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Посета спомен обележјима, гробљима и меморијалним комплексима посвећеним Великом рату у Србији и свету</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Организација или присуство меморијалној спортској утакмици</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Разговор са пријатељима о Великом рату уз евоцирање успомена на претке</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Захтев да свака основна и средња школа организује изложбу посвећену Великом рату и улози Србије у истом</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Захтев медијима да више времена посвете обележавању значајних датума и значајним личностима из Великог рата</b></span></li>
<li style="text-align: justify;"><span style="color: red; font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>....</b></span></li>
</ul>
<span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><div style="text-align: justify;">
Нека сваки грађанин Србије, свако предузеће, свака установа, удружење, спортски клуб, свака политичка организација направи свој <b><span style="color: red;"><u>програм обележавања стогодишњице окончања Великог рата</u></span></b>. </div>
Наши преци су најмање то заслужили.<br />Свака ваша иницијатива је добродошла. <br />Можете нам писати на адресу <a href="mailto:bastinaratnika@navezi.info" target="_blank">bastinaratnika@navezi.info</a>.</span><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj7JVaFXHEK0UHUvq4j02ixydSwMTLkKYesnhRkdS3LNmnRb72Xw7xJpBghnrZQKmJRjRCXw-Vv0b7gbU1k2dahl5kaPlS3ZQZUD2gMGWq_gnAuGUuCM7itIR-ejxyKL2gJUolukVDkdCpB/s1600/wwi-02.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1280" data-original-width="1280" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj7JVaFXHEK0UHUvq4j02ixydSwMTLkKYesnhRkdS3LNmnRb72Xw7xJpBghnrZQKmJRjRCXw-Vv0b7gbU1k2dahl5kaPlS3ZQZUD2gMGWq_gnAuGUuCM7itIR-ejxyKL2gJUolukVDkdCpB/s640/wwi-02.jpg" width="640" /></a></div>
<div>
<span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><br /></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Србија44.016521 21.00585899999998738.189783 10.678710499999987 49.843258999999996 31.333007499999987tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-16838683037177178782017-11-10T20:59:00.000+01:002017-11-10T20:59:03.883+01:002017-11-11: Годишњица: 11.11.1918: Дан примирја у Првом светском рату<div class="post-header" style="background-color: #eeeeee; color: #997755; font-family: "Trebuchet MS", Trebuchet, sans-serif; font-size: 12.88px; line-height: 1.6; margin: 0px 0px 1em;">
<div class="post-header-line-1">
</div>
</div>
<div class="post-body entry-content" id="post-body-1820304540815524998" itemprop="articleBody" style="background-color: #eeeeee; color: #333333; line-height: 1.5; position: relative; width: 648px;">
<h3 class="post-title entry-title" itemprop="name" style="font-family: "trebuchet ms", trebuchet, sans-serif; font-size: 30px; font-stretch: normal; font-weight: normal; line-height: normal; margin: 0px; position: relative;">
</h3>
<div class="post-header" style="color: #997755; font-family: "trebuchet ms", trebuchet, sans-serif; font-size: 13.524px; line-height: 1.6; margin: 0px 0px 1em;">
</div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="background: rgb(255, 255, 255); box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.5) 1px 1px 5px; color: #333333; float: left; font-family: "trebuchet ms", trebuchet, sans-serif; font-size: 13.524px; margin-right: 1em; padding: 8px; position: relative;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEin6KPYloPpRoaDsu6-Eb1o-vOm8X-8rBLU2JcDZE9YLKreAnUS09PBrOUe1cHHEbaXSeiHn0SY9MyiJ_wu_ecj-HgnHV9_Ltb_itd5no4-DGQTJKPKDwIgzIVbOz75_1syw5bvoWlnVnv1/s1600/NatalijinaRamonda.jpg" style="clear: left; color: #993322; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto; text-decoration-line: none;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEin6KPYloPpRoaDsu6-Eb1o-vOm8X-8rBLU2JcDZE9YLKreAnUS09PBrOUe1cHHEbaXSeiHn0SY9MyiJ_wu_ecj-HgnHV9_Ltb_itd5no4-DGQTJKPKDwIgzIVbOz75_1syw5bvoWlnVnv1/s320/NatalijinaRamonda.jpg" style="background: transparent; border: none; box-shadow: rgba(0, 0, 0, 0.1) 0px 0px 0px; padding: 0px; position: relative;" width="194" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="font-size: 10.8192px; text-align: center;"><i><span style="font-size: xx-small;"><span style="font-family: "trebuchet ms" , sans-serif;">Амблем празника<br />Наталијина рамонда</span></span></i></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"><b>Дан капитулације Немачке у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" style="color: #993322;" title="Први светски рат">Првом светском рату</a></b> је државни празник у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" style="color: #993322;" title="Србија">Републици Србији</a> који се обележава <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/11._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" style="color: #993322;" title="11. новембар">11. новембра</a>. Овај датум подсећа на дан када су, 11. новембра <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1918." style="color: #993322;" title="1918.">1918.</a> године у железничком вагону у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%9A" style="color: #993322;" title="Компјењ">Компијену</a>, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. <sup class="reference" id="ref-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%28%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%29#note-1" style="color: #993322; text-decoration-line: none;">[1]</a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: x-small;"><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: x-small;"><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Овај државни празник се у Републици Србији прославља од <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2012." style="color: #993322; text-decoration-line: none;" title="2012.">2012.</a> године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2005." style="color: #993322; text-decoration-line: none;" title="2005.">2005.</a> године. <sup class="reference" id="ref-autogenerated1_2-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%28%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%29#note-autogenerated1-2" style="color: #993322; text-decoration-line: none;">[2]</a></sup></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: x-small;"><span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;"></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Trebuchet MS, sans-serif; font-size: large;">Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Ramonda_nathaliae" style="color: #993322;" title="Ramonda nathaliae">Наталијине рамонде</a>, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" style="color: #993322;" title="Албанска споменица">Албанске споменице</a>, која се налази изнад цвета. <sup class="reference" id="ref-autogenerated1_2-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%28%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%29#note-autogenerated1-2" style="color: #993322; text-decoration-line: none;">[2]</a></sup> Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.</span></div>
</div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Србија44.016521 21.00585899999998738.189783 10.678710499999987 49.843258999999996 31.333007499999987tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-29196481483239807072015-07-28T11:30:00.000+02:002015-07-28T11:32:22.160+02:002015-07-28: Сто прва годишњица почетка Првог светског рата<h3 class="post-title entry-title" itemprop="name">
<br />
</h3>
<div class="post-header">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh5JzyldyBzkqANa_v64o2BmHnglYYR23DLA-oz9eyGVc-c2GBFjfIXk-cOmux3mB6QZK_oodoz5V_VCOSChn02ppvpApNH830s7ZnJO5e9nJDZXc18nCc2yRIF5Vaje-Moq8ZvhLqsIhlt/s1600/800px-Serbian_gun_battery_on_the_front_near_Nish.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="440" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh5JzyldyBzkqANa_v64o2BmHnglYYR23DLA-oz9eyGVc-c2GBFjfIXk-cOmux3mB6QZK_oodoz5V_VCOSChn02ppvpApNH830s7ZnJO5e9nJDZXc18nCc2yRIF5Vaje-Moq8ZvhLqsIhlt/s640/800px-Serbian_gun_battery_on_the_front_near_Nish.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Србија">Краљевина Србија</a></b> ратовала је против <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">Аустроугарске</a> и других <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Централне силе">Централних сила</a> од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="28. јул">28. јула</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1914" title="1914">1914</a>. када јој је аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">Аустроугарске</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="3. новембар">3. новембра</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1918" title="1918">1918</a>.
године. Прве године рата Србија је потукла аустроугарску Балканску
војску. Наредне године њена војска суочила се са Тројном инвазијом. Не
желећи да се преда српска војска се повукла преко <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Албанија">Албаније</a>. Евакуисана је на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%84" title="Крф">Крф</a> где се одморила, наоружала и реорганизовала. Одатле је пребачена на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82" title="Солунски фронт">Солунски фронт</a> где је већ <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1916" title="1916">1916</a>.
године забележила успехе. После дугог затишја борбе за пробијање фронта
почеле су септембра 1918. године. Српске и друге савезничке снаге
пробиле су фронт и убрзо је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Бугарска">Бугарска</a> принуђена на предају. Српска војска незадрживо је напредовала и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="1. новембар">1. новембра</a> 1918. ослобођен је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београд</a>. Захваљујући српским војним победама и дипломатији створена је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Југославија">Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца</a>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо
платила: током рата изгубила је, процењује се, између 1.100.000 и
1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва
или чак око 60% мушке популације.<sup class="reference" id="ref-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-1">[1]</a></sup><sup class="reference" id="ref-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-2">[2]</a></sup></span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A1.D0.B0.D1.80.D0.B0.D1.98.D0.B5.D0.B2.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D0.B0.D1.82.D0.B5.D0.BD.D1.82.D0.B0.D1.82">Сарајевски атентат</span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<table style="background: none repeat scroll 0% 0% transparent; font-size: 95%; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; text-align: left;">
<tbody>
<tr>
<td style="padding: 0 .5em;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><img alt="Vista-xmag.png" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png" height="18" width="18" /></span></td>
<td width="100%"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>За више информација погледајте чланак <b><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82" title="Сарајевски атентат">Сарајевски атентат</a></b></i></span></td>
</tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Gavrilloprincip2.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Gavrilloprincip2.jpg/150px-Gavrilloprincip2.jpg" height="640" width="380" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF" title="Гаврило Принцип">Гаврило Принцип</a></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 152px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span>
<br />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><br /></span></div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Franz_ferdinand.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Franz_ferdinand.jpg/150px-Franz_ferdinand.jpg" height="640" width="521" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86_%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4" title="Франц Фердинанд">Франц Фердинанд</a></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 152px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span>
<br />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">На <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Видовдан">Видовдан</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="28. јун">28. јуна</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1914" title="1914">1914</a>. године у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE" title="Сарајево">Сарајеву</a> је убијен <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">аустроугарски</a> надвојвода (ерцхерцог) <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86_%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4" title="Франц Фердинанд">Франц Фердинанд</a>. Најпре је на престолонаследника омладинац <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE_%D0%A7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Недељко Чабриновић">Недељко Чабриновић</a> бацио <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0" title="Бомба">бомбу</a>,
али се она одбила и експлодирала иза аутомобила. Непун сат касније
након првог покушаја атентата и после званичне посете општини, на Фрању
Фердинанда је гимназијалац <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF" title="Гаврило Принцип">Гаврило Принцип</a> испалио два хица из револвера и усмртио њега и његову супругу <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A5%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA" title="Софија Хотек">Софију војвоткињу Хоенберг</a>. Оба атентатора су одмах била ухваћена. <sup class="reference" id="ref-pol166_3-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol166-3">[3]</a></sup><sup class="reference" id="ref-pol176_4-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol176-4">[4]</a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Следећих дана полиција је ухапсила још тројицу њих: <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%BA%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%B6" title="Трифко Грабеж">Трифка Грабежа</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BE_%D0%A7%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Васо Чубриловић">Васу Чубриловића</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Цветко Поповић (чланак још није написан)">Цветка Поповића</a>. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Muhamed_Mehmedba%C5%A1i%C4%87" title="Muhamed Mehmedbašić">Мухамед Мехмедбашић</a> успео је да побегне и да се пребаци у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Црна Гора">Црну Гору</a>.
Оптужница је подигнута против 25 лица. Сви ухапшени били су
аустроугарски држављани. По националности највећи број њих били су <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8" title="Срби">Срби</a> али је било и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Хрвати">Хрвата</a>. Истрага је утврдила да је тројицу атентатора одредио <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Данило Илић (чланак још није написан)">Данило Илић</a> али и да су остала тројица, међу њима и Гаврило Принцип, дошли недавно из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београда</a> где су одлучили да убију надвојводу. Тамо су се повезали са избеглицом из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0" title="Босна">Босне</a> <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Милан Цигановић (чланак још није написан)">Миланом Цигановићем</a> а преко њега са <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Четници">четничким</a> војводом и мајором <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Војска Србије">српске војске</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%9B" title="Војислав Танкосић">Војиславом Танкосићем</a>. Од њих су добили <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5" title="Оружје">оружје</a>
и уз њихову помоћ су се пребацили преко границе. Међутим Принцип,
Чабриновић и Грабеж су одлучно тврдили и у истрази и пред судом да су
потпуно самостално и из националних и патриотских уверења дошли на мисао
да убију надвојводу.<sup class="reference" id="ref-isn_5-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-isn-5">[5]</a></sup><sup>:стр.10</sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустроугарски истражни органи су покушавали да повежу атентаторе са српском владом. Министарство спољних послова у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%87" title="Беч">Бечу</a> послало је свог званичника <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" title="Фридрих фон Визнер (чланак још није написан)">Фридриха фон Визнера</a> у Сарајево да прикупи све компромитујуће чињенице које повезују атентат и српску владу али је фон Визнер <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/13._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="13. јул">13. јула</a> 1914. могао да телеграфише једино то да национални покрет у Босни и Херцеговини подржавају неке организације из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Србија">Србије</a>
које српска влада толерише али да „ништа не доказује учешће српске
владе у атентату, у његовој припреми, или у обезбеђивању оружја“,
штавише да за тако нешто „нема места ни за сумње“ пошто постоје чак
„индикације да је то искључено“.<sup class="reference" id="ref-eskvit_6-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-eskvit-6">[6]</a></sup><sup>:стр.172</sup> <sup class="reference" id="ref-isn_5-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-isn-5">[5]</a></sup><sup>:10</sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A0.D0.B5.D0.B0.D0.BA.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D1.81.D1.80.D0.BF.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.B2.D0.BB.D0.B0.D0.B4.D0.B5">Реакција српске владе</span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Држање званичне Србије после првих вести о сарајевском атентату било
је у складу са уобичајним реаговањима у тим приликама али и са извесном
журбом да се суседној сили предочи како влада у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београду</a>
не само што жали већ и осуђује учињени злочин. Српски посланик у Бечу
Јован М. Јовановић телеграфисао је у Београд у 19:16 часова; она је у
22:30 часова одговорила и наложила Јовановићу да изјави у име краљевске
владе министру иностраних дела најдубље саучешће. Такође представници
владе одмах су изјавили саучешће аустријском посланику у Београду. Како
је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Никола Пашић">Никола Пашић</a>
био због предизборне кампање у унутрашњости земље саучешће су изјавили
министар правде и начелник министарства иностраних дела. Такође су биле
прекинуте видовданске свечаности и наређена је дворска жалост.<sup class="reference" id="ref-pol166_3-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol166-3">[3]</a></sup> Српски посланик (амбасадор) је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/30._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="30. јун">30. јуна</a> изјавио Бечу да ће српска влада судити свим атентаторима и саучесницима уколико се утврди да се налазе у Србији<sup class="reference" id="ref-7"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-7">[7]</a></sup><sup>:6(1276)</sup>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.88.D1.83.D0.BB.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D1.83.D0.BB.D1.82.D0.B8.D0.BC.D0.B0.D1.82.D1.83.D0.BC">Јулски ултиматум</span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<table style="background: none repeat scroll 0% 0% transparent; font-size: 95%; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; text-align: left;">
<tbody>
<tr>
<td style="padding: 0 .5em;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><img alt="Vista-xmag.png" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png" height="18" width="18" /></span></td>
<td width="100%"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>За више информација погледајте чланак <b><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC" title="Јулски ултиматум">Јулски ултиматум</a></b></i></span></td>
</tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Lazar_Pacu.jpeg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/7/76/Lazar_Pacu.jpeg/150px-Lazar_Pacu.jpeg" height="640" width="452" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Лазар Пачу</span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 152px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span>
<br />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Kralj_aleksandar1.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/Kralj_aleksandar1.jpg/150px-Kralj_aleksandar1.jpg" height="640" width="468" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Александар I Карађорђевић</span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 152px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span>
<br />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9C._%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9F%D0%B8%D0%B6%D0%BE%D0%BD" title="Јован М. Јовановић Пижон">Јован М. Јовановић Пижон</a> се у Бечу узалуд трудио да оспори оптужбе против своје земље и да делује у правцу смиривања тензија. Када су <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="2. јул">2. јула</a>
пренесена тела убијених, надвојводе и његове супруге, у Беч спуштена је
у његовом стану застава на пола копља. Прве недеље јула ни по чему нису
наговештавале оно што се спремало. Оба цара, њихови министри и други
чиновници отишли су на одмор, немачка штампа је престала да напада
Србију, једно време није било демонстрација у Аустроугарској. Убрзо се
чуло да се барон Гизл враћа у Београд на своје место аустроугарског
посланика па је ова вест примљена са олакшањем.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Ипак, све су ово биле варке политичких и војних врхова <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Аустоугарска (чланак још није написан)">Аустрије</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Немачко царство">Немачке</a>
да би добили потребно време за припрему планова. Аустријски врх,
плашећи се руске реакције на могућу војну интервенцију против Србије,
тражио је из Берлина подршку за своје планове.<sup class="reference" id="ref-pw_8-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pw-8">[8]</a></sup>
Поред добијања потпуне подршке (укључујући и војну), после које је
Аустроугарска одлучила да преда Србији представку за коју су били
уверени да ће бити неприхватњива за њу, Беч је добио и доминантног
савезника који се није презао да „саветује“ о пожељним корацима
(поготово када би Беч показао било какве знаке оклевања).<sup class="reference" id="ref-pw_8-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pw-8">[8]</a></sup> По добијању немачке подршке, 7. јула на министарском заседању у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%87" title="Беч">Бечу</a> је договорено да се Србији пошаље представка тешко прихватљива за њу<sup class="reference" id="ref-eskvit_6-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-eskvit-6">[6]</a></sup><sup>:170-171</sup> <sup class="reference" id="ref-kajzer_9-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-kajzer-9">[9]</a></sup><sup>:152</sup>, а 14. јула у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B4_%D0%98%D1%88%D0%BB" title="Бад Ишл">Бад Ишлу</a> је одлучено да се пошаље ултиматум, а не обична представка.<sup class="reference" id="ref-kajzer_9-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-kajzer-9">[9]</a></sup><sup>:152</sup> Знајући да могу да изврше мобилизацију и концентрацију снага знатно пре <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Француска">Француза</a>, а неупоредиво пре <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Русија">Руса</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8" title="Немци">Немци</a> су хтели да једним брзим продором кроз <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Белгија">Белгију</a>
заобиђу француски одбрамбени механизам на граници са Немачком и за
неколико недеља да баце Француску на колена а да потом прегрупишу војску
и нанесу одлучујући пораз Русији.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Пре саме предаје ултимативне ноте и у Србији се претпостављало се да
ће услови бити неприватљиви за њу и наговештавала се велика могућност за
рат у случају одбијања захтева из представке.<sup class="reference" id="ref-pol097_10-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol097-10">[10]</a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Посланик Гизл је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/23._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="23. јул">23. јула</a> (10. јула по ст. кал.) 1914. у 18 часова ултимативну представку предао заступнику српског председника владе <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D0%B0%D1%87%D1%83" title="Лазар Пачу">Лазару Пачуу</a>, министру финансија. Одговор је изричито тражен у року од 48 часова<sup class="reference" id="ref-pol117_11-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol117-11">[11]</a></sup>,
како се не би дало времена дипломатском решавању проблема. Тренутак
предаје је био одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског
председника из Русије, где је боравио у званичној посети, пошто се
желело спречити француско-руско саветовање на највишем нивоу поводом
ултиматума Србији.<sup class="reference" id="ref-12"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-12">[12]</a></sup><sup>:8</sup> <sup class="reference" id="ref-eskvit_6-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-eskvit-6">[6]</a></sup><sup>:175</sup><sup class="reference" id="ref-13"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-13">[13]</a></sup>Текст ултиматума предат је осталим великим силама дан после, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/24._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="24. јул">24. јула</a><sup class="reference" id="ref-offdocb_14-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-offdocb-14">[14]</a></sup><sup>:3-13,19</sup> како би се скратило њихово време за реакцију.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Уз опширну оптужбу Србије, изложену око основне тезе да се идеја о <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Atentat" title="Atentat">атентату</a>
родила у Београду, да су оружје и муницију дали официри и чиновници
чланови народне одбране и да су пребацивање у Босну извеле старешине
српске пограничне службе, ултимативни захтев је изложен у десет тачака.
Од владе Србије се тражило<sup class="reference" id="ref-pol127_15-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol127-15">[15]</a></sup>:</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<ol style="text-align: justify;">
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да забрани све публикације које пишу против Аустроугарске и својом општом тенденцију угрожавају њен територијални интегритет</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да одмах распусти <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Народна одбрана">Народну одбрану</a> и слична удружења и да спречи да оне наставе свој рад под другим именом и у другом виду</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да из јавне сцене у Србији избаци све оно што представља пропаганду против Аустроугарске</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да из службе уклони све официре и чиновнике који су одговорни за пропаганду против Аустроугарске</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да прихвати сарадњу органа царско-краљевске владе у угушивању
субверзивног покрета усмереног против територијалног интегритета Царства</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да отвори истрагу против учесника у Сарајевском атентату и да прихвати да у овој истрази учествују органи Аустроугарске</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да одмах ухапси <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%9B" title="Војислав Танкосић">Војислава Танкосића</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Милан Цигановић (чланак још није написан)">Милана Цигановића</a></span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да спречи помагање недозвољене трговине оружја преко границе и да
отпусти и строго казни припаднике пограничне службе који су помогли
пребацивање атентатора</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да објасни изјаве српских високих чиновника против монархије дате после <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="28. јун">28. јуна</a></span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да обавештава царско-краљевску владу о испуњењу ових захтева.</span></li>
</ol>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Цео ултиматум је очевидно тежио да понизи Србију али да и суштински
наруши њену самосталност и државност. Ово се нарочито односи на тачке
пет и шест али и на тачку десет. Читајући 24. јула ултиматум Србији <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8_%D0%98%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5" title="Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске">британски</a> шеф дипломатије сер <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%98&action=edit&redlink=1" title="Едвард Греј (чланак још није написан)">Едвард Греј</a>
је одмах рекао царско-краљевском амбасадору грофу Менсдорфу да је то
најужаснији документ који је једна држава икад уручила некој другој
држави и притом је указао на тачку пет која директно угрожава
независност једне државе.<sup class="reference" id="ref-offdocb_14-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-offdocb-14">[14]</a></sup><sup>:13</sup> Чим је сазнао за садржај ове ноте руски амбасадор у Бечу је похитао да упозори <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%BE%D1%84_%D0%91%D0%B5%D1%80%D1%85%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B4&action=edit&redlink=1" title="Гроф Берхтолд (чланак још није написан)">грофа Берхтолда</a>
да је реч о захтевима које не може да прихвати једна уставна држава.
Српска влада се састала дан по пријему представке по доласку г. Пашића
из Ниша<sup class="reference" id="ref-16"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-16">[16]</a></sup> и могла је само да закључи да не остаје ништа друго него да се гине.<sup class="reference" id="ref-rus_17-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-rus-17">[17]</a></sup><sup>:11(1219)</sup> Гледиште Србије према ултиматуму показује лично писмо <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Александар I Карађорђевић">регента Александра</a> руском цару <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_II_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Николај II Александрович">Николају II</a> упућено <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/24._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="24. јул">24. јула</a><sup class="reference" id="ref-rus_17-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-rus-17">[17]</a></sup><sup>:9-10(1217-18)</sup>:</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="color: #606060; font-size: 100%; margin-bottom: 0.5em; padding-left: 3%; padding-right: 3%; text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Wikiquote-logo.svg" title="Викицитати"><img alt="Викицитати" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/20px-Wikiquote-logo.svg.png" height="24" width="20" /></a> <i>„...
Захтеви у аустроугарској ноти понижавају сасвим излишно Србију и не
слажу се са њеним достојанством независне државе... Ми смо вољни примити
оне аустроугарске захтеве који су у складу с положајем независне државе
а и оне које би нам саветовало Ваше Височанство да усвојимо. Све
личности за које буде доказано да су умешане у атентат казнићемо строго
ми сами. Извесни услови не могу се извршити без промене нашег
законодавства, а за то потребно је време. Рок који нам је дат сувише је
кратак... Племенита милосрдност коју је Ваше Царско Височанство често
показивало према нама, улива нам велику наду да ће Ваше великодушно
словенско срце још једном услишити наше молбе.“</i></span>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Слично гледиште изнео је и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Никола Пашић">Никола Пашић</a> приликом сусрета са <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Енглеска">енглеским</a>
отправником послова. Увече 23. јула наређено је да се ухапсе Танкосић и
Цигановић. Први је убрзо био ухапшен а други је побегао у унутрашњост
Србије. Силе <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0" title="Антанта">Антанте</a> саветовале су Србији да попусти у највећој мери. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Балканско полуострво">Балканске</a>
владе биле су углавном уздржане. На питање из Београда црногорска влада
је одговорила да не може дати никакав савет и мисли да се треба држати
онога што саветују Русија и Француска.<sup class="noprint Template-Fact"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span style="white-space: nowrap;" title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора од 03. 2011.">[<i>тражи се извор од 03. 2011.</i>]</span></a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A1.D1.80.D0.BF.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D0.BE.D0.B4.D0.B3.D0.BE.D0.B2.D0.BE.D1.80_.D0.B8_.D0.BE.D0.B1.D1.98.D0.B0.D0.B2.D0.B0_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.B0">Српски одговор и објава рата</span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Nikola_Pasic.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/Nikola_Pasic.jpg/150px-Nikola_Pasic.jpg" height="640" width="412" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Никола Пашић</span>с</td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 152px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span>
<br />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Српски одговор је био готов тек после 17:30 часова <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="25. јул">25. јула</a>. Написали су га <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Никола Пашић">Никола Пашић</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Стојан Протић">Стојан Протић</a>. У сваком случају одговор је уручио лично председник владе Никола Пашић мало пре шест часова.<sup class="reference" id="ref-pol137_18-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol137-18">[18]</a></sup>
Барон Гизл је приметио да одговор није задовољавајући а само што се
Пашић вратио у министарство иностраних дела стигло је бароново писмо у
коме је посланик навео да Србија није на одговарајући начин одговорила
на захтеве царско-краљевске владе и да су односи између држава
прекинути.<sup class="reference" id="ref-19"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-19">[19]</a></sup> Одмах потом, у 18:15 часова, барон Гизл и особље посланства напустили су Београд и отишли за <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD" title="Земун">Земун</a>.<sup class="reference" id="ref-pol137_18-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol137-18">[18]</a></sup> Већ је био припремљен премештај државне архиве, надлештава, Пресбироа, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Народна банка Србије">Народне банке</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88" title="Ниш">Ниш</a>.<sup class="reference" id="ref-pol137_18-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol137-18">[18]</a></sup> Истог дана је објављен манифест Владе Србије српском народу<sup class="reference" id="ref-pol147_20-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol147-20">[20]</a></sup> о тренутној ситуацији, а сутрадан, 26/13. јула је издат проглас о мобилизацији<sup class="reference" id="ref-21"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-21">[21]</a></sup>. Исти дан мобилизација је објављена у Аустро-угарској<sup class="reference" id="ref-22"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-22">[22]</a></sup><sup class="reference" id="ref-kajzer_9-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-kajzer-9">[9]</a></sup><sup>:156</sup>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Сам одговор владе Србије <sup><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Wikisource-logo.svg" title="Викзиворник"><img alt="Викзиворник" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/10px-Wikisource-logo.svg.png" height="10" width="10" /></a><i><a class="extiw" href="http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC" title="s:Одговор Краљевине Србије на Јулски ултиматум">текст</a></i></sup> био је крајње попустљив и достојанствен. Били су прихваћени сви захтеви осим онај у тачки шест<sup class="reference" id="ref-23"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-23">[23]</a></sup> али је и код те тачке понуђена арбитража суда у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B3" title="Хаг">Хагу</a>
или комисије великих сила. Саопштен свету овај одговор је примљен као
пример дипломатске вештине и крајње попустљивости. Задовољан је био чак и
немачки кајзер <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%BC_II_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8" title="Вилхелм II Немачки">Вилхелм II Немачки</a>.
Ипак немачки војни и политички кругови само су чекали повод да нападну
Русију. Са нестрпљењем су очекивали вест о руској мобилизацији. У
Двојној монархији такође нису водили рачуна о садржају одговора: имали
су формалан изговор да српска влада није прихватила свако слово
ултиматума и требало је још само да објавити рат. За то им је требало
још два дана.<sup class="noprint Template-Fact"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span style="white-space: nowrap;" title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора од 03. 2011.">[<i>тражи се извор од 03. 2011.</i>]</span></a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Влада Аустро-угарске је у 11 часова <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="28. јул">28. јула</a> 1914. упутила влади Србије обичном поштом телеграм са садржајем:</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="color: #606060; font-size: 100%; margin-bottom: 0.5em; padding-left: 3%; padding-right: 3%; text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Wikiquote-logo.svg" title="Викицитати"><img alt="Викицитати" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/20px-Wikiquote-logo.svg.png" height="24" width="20" /></a> <i>„Краљевска
влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану
23. јулом 1914. коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду.
Зато Царско-краљевска влада налази да је принуђена да се ослони на силу
оружја ради очувања својих права и интереса. Аустроугарска сматра да се
од овог тренутка налази у рату са Србијом.“</i></span>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Дан после Аустро-угарска је почела да бомбардује Београд.<sup class="reference" id="ref-24"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-24">[24]</a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Тако је Србија после <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Балкански ратови">Балканских</a> била принуђена да води још један рат сада са још моћнијим противником.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Прва жртва у Првом светском рату био је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Душан Ђоновић">Душан Ђоновић</a>, ученик Трговачке академије.<sup class="reference" id="ref-25"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-25">[25]</a></sup></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><sup class="reference" id="ref-2"> Види још</sup></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<ul>
<li><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Руски грађански рат">Руски грађански рат</a></li>
<li><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други светски рат">Други светски рат</a></li>
<li><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0" title="Технологија Првог светског рата">Технологија Првог светског рата</a></li>
<li><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83" title="Србија у Првом светском рату">Србија у Првом светском рату</a></li>
<li><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B5%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83" title="Српско војничко гробље на Зејтинлику">Српско војничко гробље на Зејтинлику</a></li>
</ul>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Србија44.016521 21.00585899999998738.1897835 10.678710499999987 49.8432585 31.333007499999987tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-68627631645721160642015-01-12T18:27:00.002+01:002015-01-12T18:27:44.996+01:00Јавна расправа о Нацрту закона о спомен обележијима (траје до 20.1.2015.)<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhQ3C9DPL9o2KHdOfyNyw2iGK3_YL77ULKaA5jO1GMQUmFpYLl_3wJa-62Us98Bo4KcSzf2-JMPtLDa3k3GQ_NcoWuManI4njzjInY_uVMMBwsM_DnQXwN_4YZPyhsRys4meKWEoa6-4-Nf/s1600/1084975_493942010698027_1900076908_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhQ3C9DPL9o2KHdOfyNyw2iGK3_YL77ULKaA5jO1GMQUmFpYLl_3wJa-62Us98Bo4KcSzf2-JMPtLDa3k3GQ_NcoWuManI4njzjInY_uVMMBwsM_DnQXwN_4YZPyhsRys4meKWEoa6-4-Nf/s1600/1084975_493942010698027_1900076908_o.jpg" height="236" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<a href="http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/31" target="_blank"><span style="font-size: x-large;"><span style="color: red;"><b><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">ЈАВНИ ПОЗИВ</span></span></b></span></span></a></div>
<div style="text-align: center;">
<a href="http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/31" target="_blank"><span style="font-size: x-large;"><span style="color: red;"><b><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"> </span>за јавну расправу о </span></b></span></span></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: x-large;"><span style="color: red;"><b><a href="http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/31" target="_blank"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Нацрту закона о спомен обележјима</span></a></b></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">На предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Одбор за јавне службе донео је закључак о спровођењу јавне расправе о Нацрту закона о спомен обележјима</span></span><br /><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Јавна расправа о Нацрту закона о спомен обележјима спроводиће се у периоду од 31. децембра 2014.године до 20. јануара 2015. године за представнике за представнике свих заинтересованих удружења, државних органа, органа јавних служби, јавних предузећа, стручне јавности, и друге заинтересоване учеснике</span></span><br /><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Учесници јавне расправе позивају се да у назначеном року достављају предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре на електронску адресу: <a href="mailto:boracka_zastita@minrzs.gov.rs">boracka_zastita@minrzs.gov.rs</a> и ivanam@minrzs.gov.rs односно писаним путем Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Београд, Немањина 22-26. </span></span><br /><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Након завршетка јавне расправе Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће анализирати све сугестије учесника у јавној расправи и сачинити извештај о спроведеној јавној расправи који ће објавити на својој интернет страници и Порталу е-управе најкасније у року од 15 дана од дана окончања јавне расправе. </span></span><br /><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://goo.gl/pzM7dT" target="_blank">Прилози</a>: </span></span><br /><ul>
<li><a href="http://goo.gl/pzM7dT" target="_blank"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Закључак о спровођењу јавне расправе</span></span></a></li>
<li><a href="http://goo.gl/pzM7dT" target="_blank"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Програм јавне расправе</span></span></a></li>
<li><a href="http://goo.gl/pzM7dT" target="_blank"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Нацрт закона о спомен обележјима</span></span></a></li>
<li><a href="http://goo.gl/pzM7dT" target="_blank"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Образложење Нацрта закона</span></span></a></li>
<li><a href="http://goo.gl/pzM7dT" target="_blank"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Образац за примедбе и предлоге у вези са Нацртом закона</span></span></a></li>
<li><a href="http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/31" target="_blank"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Линк ка сајту Еуправе са позивом за јавну расправу </span></span></a></li>
</ul>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>Напомена: Графика је илустрација редакције блога "Баштина ратника"</i> </span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><br /></span></span>Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-18203045408155249982014-11-11T00:24:00.000+01:002014-11-11T00:24:15.004+01:002014-11-11: Годишњица: 11.11.1918: Дан примирја у Првом светском рату <h3 class="post-title entry-title" itemprop="name">
</h3>
<div class="post-header">
</div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEin6KPYloPpRoaDsu6-Eb1o-vOm8X-8rBLU2JcDZE9YLKreAnUS09PBrOUe1cHHEbaXSeiHn0SY9MyiJ_wu_ecj-HgnHV9_Ltb_itd5no4-DGQTJKPKDwIgzIVbOz75_1syw5bvoWlnVnv1/s1600/NatalijinaRamonda.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEin6KPYloPpRoaDsu6-Eb1o-vOm8X-8rBLU2JcDZE9YLKreAnUS09PBrOUe1cHHEbaXSeiHn0SY9MyiJ_wu_ecj-HgnHV9_Ltb_itd5no4-DGQTJKPKDwIgzIVbOz75_1syw5bvoWlnVnv1/s320/NatalijinaRamonda.jpg" width="194" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><i><span style="font-size: x-small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Амблем празника <br />Наталијина рамонда</span></span></i></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Дан капитулације Немачке у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први светски рат">Првом светском рату</a></b> је државни празник у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Србија">Републици Србији</a> који се обележава <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/11._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="11. новембар">11. новембра</a>. Овај датум подсећа на дан када су, 11. новембра <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1918." title="1918.">1918.</a> године у железничком вагону у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%9A" title="Компјењ">Компијену</a>, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. <sup class="reference" id="ref-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%28%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%29#note-1"><span>[</span>1<span>]</span></a></sup></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Овај државни празник се у Републици Србији прославља од <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2012." title="2012.">2012.</a> године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2005." title="2005.">2005.</a> године. <sup class="reference" id="ref-autogenerated1_2-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%28%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%29#note-autogenerated1-2"><span>[</span>2<span>]</span></a></sup></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Ramonda_nathaliae" title="Ramonda nathaliae">Наталијине рамонде</a>, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Албанска споменица">Албанске споменице</a>, која се налази изнад цвета. <sup class="reference" id="ref-autogenerated1_2-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%28%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%29#note-autogenerated1-2"><span>[</span>2<span>]</span></a></sup> Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.</span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Србија44.016521 21.00585899999998738.1897835 10.678710499999987 49.8432585 31.333007499999987tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-80202365864370086962014-07-28T00:30:00.000+02:002014-07-28T11:31:59.685+02:002014-07-28: Стогодишњица почетка Првог светског рата<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh5JzyldyBzkqANa_v64o2BmHnglYYR23DLA-oz9eyGVc-c2GBFjfIXk-cOmux3mB6QZK_oodoz5V_VCOSChn02ppvpApNH830s7ZnJO5e9nJDZXc18nCc2yRIF5Vaje-Moq8ZvhLqsIhlt/s1600/800px-Serbian_gun_battery_on_the_front_near_Nish.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh5JzyldyBzkqANa_v64o2BmHnglYYR23DLA-oz9eyGVc-c2GBFjfIXk-cOmux3mB6QZK_oodoz5V_VCOSChn02ppvpApNH830s7ZnJO5e9nJDZXc18nCc2yRIF5Vaje-Moq8ZvhLqsIhlt/s640/800px-Serbian_gun_battery_on_the_front_near_Nish.jpg" height="440" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Србија">Краљевина Србија</a></b> ратовала је против <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">Аустроугарске</a> и других <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Централне силе">Централних сила</a> од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="28. јул">28. јула</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1914" title="1914">1914</a>. када јој је аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">Аустроугарске</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="3. новембар">3. новембра</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1918" title="1918">1918</a>.
године. Прве године рата Србија је потукла аустроугарску Балканску
војску. Наредне године њена војска суочила се са Тројном инвазијом. Не
желећи да се преда српска војска се повукла преко <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Албанија">Албаније</a>. Евакуисана је на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%84" title="Крф">Крф</a> где се одморила, наоружала и реорганизовала. Одатле је пребачена на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82" title="Солунски фронт">Солунски фронт</a> где је већ <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1916" title="1916">1916</a>.
године забележила успехе. После дугог затишја борбе за пробијање фронта
почеле су септембра 1918. године. Српске и друге савезничке снаге
пробиле су фронт и убрзо је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Бугарска">Бугарска</a> принуђена на предају. Српска војска незадрживо је напредовала и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="1. новембар">1. новембра</a> 1918. ослобођен је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београд</a>. Захваљујући српским војним победама и дипломатији створена је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Југославија">Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца</a>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо
платила: током рата изгубила је, процењује се, између 1.100.000 и
1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва
или чак око 60% мушке популације.<sup class="reference" id="ref-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-1">[1]</a></sup><sup class="reference" id="ref-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-2">[2]</a></sup></span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A1.D0.B0.D1.80.D0.B0.D1.98.D0.B5.D0.B2.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D0.B0.D1.82.D0.B5.D0.BD.D1.82.D0.B0.D1.82">Сарајевски атентат</span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<table style="background: none repeat scroll 0% 0% transparent; font-size: 95%; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; text-align: left;">
<tbody>
<tr>
<td style="padding: 0 .5em;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><img alt="Vista-xmag.png" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png" height="18" width="18" /></span></td>
<td width="100%"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>За више информација погледајте чланак <b><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82" title="Сарајевски атентат">Сарајевски атентат</a></b></i></span></td>
</tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Gavrilloprincip2.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Gavrilloprincip2.jpg/150px-Gavrilloprincip2.jpg" height="640" width="380" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF" title="Гаврило Принцип">Гаврило Принцип</a></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 152px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span>
<br />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><br /></span></div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Franz_ferdinand.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Franz_ferdinand.jpg/150px-Franz_ferdinand.jpg" height="640" width="521" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86_%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4" title="Франц Фердинанд">Франц Фердинанд</a></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 152px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span>
<br />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">На <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Видовдан">Видовдан</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="28. јун">28. јуна</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1914" title="1914">1914</a>. године у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE" title="Сарајево">Сарајеву</a> је убијен <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">аустроугарски</a> надвојвода (ерцхерцог) <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86_%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4" title="Франц Фердинанд">Франц Фердинанд</a>. Најпре је на престолонаследника омладинац <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE_%D0%A7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Недељко Чабриновић">Недељко Чабриновић</a> бацио <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0" title="Бомба">бомбу</a>,
али се она одбила и експлодирала иза аутомобила. Непун сат касније
након првог покушаја атентата и после званичне посете општини, на Фрању
Фердинанда је гимназијалац <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF" title="Гаврило Принцип">Гаврило Принцип</a> испалио два хица из револвера и усмртио њега и његову супругу <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A5%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA" title="Софија Хотек">Софију војвоткињу Хоенберг</a>. Оба атентатора су одмах била ухваћена. <sup class="reference" id="ref-pol166_3-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol166-3">[3]</a></sup><sup class="reference" id="ref-pol176_4-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol176-4">[4]</a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Следећих дана полиција је ухапсила још тројицу њих: <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%BA%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%B6" title="Трифко Грабеж">Трифка Грабежа</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BE_%D0%A7%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Васо Чубриловић">Васу Чубриловића</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Цветко Поповић (чланак још није написан)">Цветка Поповића</a>. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Muhamed_Mehmedba%C5%A1i%C4%87" title="Muhamed Mehmedbašić">Мухамед Мехмедбашић</a> успео је да побегне и да се пребаци у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Црна Гора">Црну Гору</a>.
Оптужница је подигнута против 25 лица. Сви ухапшени били су
аустроугарски држављани. По националности највећи број њих били су <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8" title="Срби">Срби</a> али је било и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Хрвати">Хрвата</a>. Истрага је утврдила да је тројицу атентатора одредио <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Данило Илић (чланак још није написан)">Данило Илић</a> али и да су остала тројица, међу њима и Гаврило Принцип, дошли недавно из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београда</a> где су одлучили да убију надвојводу. Тамо су се повезали са избеглицом из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0" title="Босна">Босне</a> <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Милан Цигановић (чланак још није написан)">Миланом Цигановићем</a> а преко њега са <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Четници">четничким</a> војводом и мајором <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Војска Србије">српске војске</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%9B" title="Војислав Танкосић">Војиславом Танкосићем</a>. Од њих су добили <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5" title="Оружје">оружје</a>
и уз њихову помоћ су се пребацили преко границе. Међутим Принцип,
Чабриновић и Грабеж су одлучно тврдили и у истрази и пред судом да су
потпуно самостално и из националних и патриотских уверења дошли на мисао
да убију надвојводу.<sup class="reference" id="ref-isn_5-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-isn-5">[5]</a></sup><sup>:стр.10</sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустроугарски истражни органи су покушавали да повежу атентаторе са српском владом. Министарство спољних послова у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%87" title="Беч">Бечу</a> послало је свог званичника <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" title="Фридрих фон Визнер (чланак још није написан)">Фридриха фон Визнера</a> у Сарајево да прикупи све компромитујуће чињенице које повезују атентат и српску владу али је фон Визнер <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/13._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="13. јул">13. јула</a> 1914. могао да телеграфише једино то да национални покрет у Босни и Херцеговини подржавају неке организације из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Србија">Србије</a>
које српска влада толерише али да „ништа не доказује учешће српске
владе у атентату, у његовој припреми, или у обезбеђивању оружја“,
штавише да за тако нешто „нема места ни за сумње“ пошто постоје чак
„индикације да је то искључено“.<sup class="reference" id="ref-eskvit_6-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-eskvit-6">[6]</a></sup><sup>:стр.172</sup> <sup class="reference" id="ref-isn_5-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-isn-5">[5]</a></sup><sup>:10</sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A0.D0.B5.D0.B0.D0.BA.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D1.81.D1.80.D0.BF.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.B2.D0.BB.D0.B0.D0.B4.D0.B5">Реакција српске владе</span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Држање званичне Србије после првих вести о сарајевском атентату било
је у складу са уобичајним реаговањима у тим приликама али и са извесном
журбом да се суседној сили предочи како влада у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београду</a>
не само што жали већ и осуђује учињени злочин. Српски посланик у Бечу
Јован М. Јовановић телеграфисао је у Београд у 19:16 часова; она је у
22:30 часова одговорила и наложила Јовановићу да изјави у име краљевске
владе министру иностраних дела најдубље саучешће. Такође представници
владе одмах су изјавили саучешће аустријском посланику у Београду. Како
је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Никола Пашић">Никола Пашић</a>
био због предизборне кампање у унутрашњости земље саучешће су изјавили
министар правде и начелник министарства иностраних дела. Такође су биле
прекинуте видовданске свечаности и наређена је дворска жалост.<sup class="reference" id="ref-pol166_3-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol166-3">[3]</a></sup> Српски посланик (амбасадор) је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/30._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="30. јун">30. јуна</a> изјавио Бечу да ће српска влада судити свим атентаторима и саучесницима уколико се утврди да се налазе у Србији<sup class="reference" id="ref-7"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-7">[7]</a></sup><sup>:6(1276)</sup>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.88.D1.83.D0.BB.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D1.83.D0.BB.D1.82.D0.B8.D0.BC.D0.B0.D1.82.D1.83.D0.BC">Јулски ултиматум</span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<table style="background: none repeat scroll 0% 0% transparent; font-size: 95%; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; text-align: left;">
<tbody>
<tr>
<td style="padding: 0 .5em;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><img alt="Vista-xmag.png" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png" height="18" width="18" /></span></td>
<td width="100%"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>За више информација погледајте чланак <b><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC" title="Јулски ултиматум">Јулски ултиматум</a></b></i></span></td>
</tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Lazar_Pacu.jpeg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/7/76/Lazar_Pacu.jpeg/150px-Lazar_Pacu.jpeg" height="640" width="452" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Лазар Пачу</span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 152px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span>
<br />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Kralj_aleksandar1.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/Kralj_aleksandar1.jpg/150px-Kralj_aleksandar1.jpg" height="640" width="468" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Александар I Карађорђевић</span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 152px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span>
<br />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9C._%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9F%D0%B8%D0%B6%D0%BE%D0%BD" title="Јован М. Јовановић Пижон">Јован М. Јовановић Пижон</a> се у Бечу узалуд трудио да оспори оптужбе против своје земље и да делује у правцу смиривања тензија. Када су <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="2. јул">2. јула</a>
пренесена тела убијених, надвојводе и његове супруге, у Беч спуштена је
у његовом стану застава на пола копља. Прве недеље јула ни по чему нису
наговештавале оно што се спремало. Оба цара, њихови министри и други
чиновници отишли су на одмор, немачка штампа је престала да напада
Србију, једно време није било демонстрација у Аустроугарској. Убрзо се
чуло да се барон Гизл враћа у Београд на своје место аустроугарског
посланика па је ова вест примљена са олакшањем.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Ипак, све су ово биле варке политичких и војних врхова <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Аустоугарска (чланак још није написан)">Аустрије</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Немачко царство">Немачке</a>
да би добили потребно време за припрему планова. Аустријски врх,
плашећи се руске реакције на могућу војну интервенцију против Србије,
тражио је из Берлина подршку за своје планове.<sup class="reference" id="ref-pw_8-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pw-8">[8]</a></sup>
Поред добијања потпуне подршке (укључујући и војну), после које је
Аустроугарска одлучила да преда Србији представку за коју су били
уверени да ће бити неприхватњива за њу, Беч је добио и доминантног
савезника који се није презао да „саветује“ о пожељним корацима
(поготово када би Беч показао било какве знаке оклевања).<sup class="reference" id="ref-pw_8-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pw-8">[8]</a></sup> По добијању немачке подршке, 7. јула на министарском заседању у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%87" title="Беч">Бечу</a> је договорено да се Србији пошаље представка тешко прихватљива за њу<sup class="reference" id="ref-eskvit_6-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-eskvit-6">[6]</a></sup><sup>:170-171</sup> <sup class="reference" id="ref-kajzer_9-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-kajzer-9">[9]</a></sup><sup>:152</sup>, а 14. јула у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B4_%D0%98%D1%88%D0%BB" title="Бад Ишл">Бад Ишлу</a> је одлучено да се пошаље ултиматум, а не обична представка.<sup class="reference" id="ref-kajzer_9-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-kajzer-9">[9]</a></sup><sup>:152</sup> Знајући да могу да изврше мобилизацију и концентрацију снага знатно пре <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Француска">Француза</a>, а неупоредиво пре <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Русија">Руса</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8" title="Немци">Немци</a> су хтели да једним брзим продором кроз <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Белгија">Белгију</a>
заобиђу француски одбрамбени механизам на граници са Немачком и за
неколико недеља да баце Француску на колена а да потом прегрупишу војску
и нанесу одлучујући пораз Русији.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Пре саме предаје ултимативне ноте и у Србији се претпостављало се да
ће услови бити неприватљиви за њу и наговештавала се велика могућност за
рат у случају одбијања захтева из представке.<sup class="reference" id="ref-pol097_10-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol097-10">[10]</a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Посланик Гизл је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/23._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="23. јул">23. јула</a> (10. јула по ст. кал.) 1914. у 18 часова ултимативну представку предао заступнику српског председника владе <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D0%B0%D1%87%D1%83" title="Лазар Пачу">Лазару Пачуу</a>, министру финансија. Одговор је изричито тражен у року од 48 часова<sup class="reference" id="ref-pol117_11-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol117-11">[11]</a></sup>,
како се не би дало времена дипломатском решавању проблема. Тренутак
предаје је био одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског
председника из Русије, где је боравио у званичној посети, пошто се
желело спречити француско-руско саветовање на највишем нивоу поводом
ултиматума Србији.<sup class="reference" id="ref-12"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-12">[12]</a></sup><sup>:8</sup> <sup class="reference" id="ref-eskvit_6-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-eskvit-6">[6]</a></sup><sup>:175</sup><sup class="reference" id="ref-13"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-13">[13]</a></sup>Текст ултиматума предат је осталим великим силама дан после, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/24._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="24. јул">24. јула</a><sup class="reference" id="ref-offdocb_14-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-offdocb-14">[14]</a></sup><sup>:3-13,19</sup> како би се скратило њихово време за реакцију.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Уз опширну оптужбу Србије, изложену око основне тезе да се идеја о <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Atentat" title="Atentat">атентату</a>
родила у Београду, да су оружје и муницију дали официри и чиновници
чланови народне одбране и да су пребацивање у Босну извеле старешине
српске пограничне службе, ултимативни захтев је изложен у десет тачака.
Од владе Србије се тражило<sup class="reference" id="ref-pol127_15-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol127-15">[15]</a></sup>:</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<ol style="text-align: justify;">
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да забрани све публикације које пишу против Аустроугарске и својом општом тенденцију угрожавају њен територијални интегритет</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да одмах распусти <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Народна одбрана">Народну одбрану</a> и слична удружења и да спречи да оне наставе свој рад под другим именом и у другом виду</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да из јавне сцене у Србији избаци све оно што представља пропаганду против Аустроугарске</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да из службе уклони све официре и чиновнике који су одговорни за пропаганду против Аустроугарске</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да прихвати сарадњу органа царско-краљевске владе у угушивању
субверзивног покрета усмереног против територијалног интегритета Царства</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да отвори истрагу против учесника у Сарајевском атентату и да прихвати да у овој истрази учествују органи Аустроугарске</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да одмах ухапси <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%9B" title="Војислав Танкосић">Војислава Танкосића</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Милан Цигановић (чланак још није написан)">Милана Цигановића</a></span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да спречи помагање недозвољене трговине оружја преко границе и да
отпусти и строго казни припаднике пограничне службе који су помогли
пребацивање атентатора</span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да објасни изјаве српских високих чиновника против монархије дате после <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="28. јун">28. јуна</a></span></li>
<li><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">да обавештава царско-краљевску владу о испуњењу ових захтева.</span></li>
</ol>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Цео ултиматум је очевидно тежио да понизи Србију али да и суштински
наруши њену самосталност и државност. Ово се нарочито односи на тачке
пет и шест али и на тачку десет. Читајући 24. јула ултиматум Србији <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8_%D0%98%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5" title="Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске">британски</a> шеф дипломатије сер <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%98&action=edit&redlink=1" title="Едвард Греј (чланак још није написан)">Едвард Греј</a>
је одмах рекао царско-краљевском амбасадору грофу Менсдорфу да је то
најужаснији документ који је једна држава икад уручила некој другој
држави и притом је указао на тачку пет која директно угрожава
независност једне државе.<sup class="reference" id="ref-offdocb_14-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-offdocb-14">[14]</a></sup><sup>:13</sup> Чим је сазнао за садржај ове ноте руски амбасадор у Бечу је похитао да упозори <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%BE%D1%84_%D0%91%D0%B5%D1%80%D1%85%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B4&action=edit&redlink=1" title="Гроф Берхтолд (чланак још није написан)">грофа Берхтолда</a>
да је реч о захтевима које не може да прихвати једна уставна држава.
Српска влада се састала дан по пријему представке по доласку г. Пашића
из Ниша<sup class="reference" id="ref-16"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-16">[16]</a></sup> и могла је само да закључи да не остаје ништа друго него да се гине.<sup class="reference" id="ref-rus_17-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-rus-17">[17]</a></sup><sup>:11(1219)</sup> Гледиште Србије према ултиматуму показује лично писмо <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Александар I Карађорђевић">регента Александра</a> руском цару <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_II_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Николај II Александрович">Николају II</a> упућено <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/24._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="24. јул">24. јула</a><sup class="reference" id="ref-rus_17-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-rus-17">[17]</a></sup><sup>:9-10(1217-18)</sup>:</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="color: #606060; font-size: 100%; margin-bottom: 0.5em; padding-left: 3%; padding-right: 3%; text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Wikiquote-logo.svg" title="Викицитати"><img alt="Викицитати" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/20px-Wikiquote-logo.svg.png" height="24" width="20" /></a> <i>„...
Захтеви у аустроугарској ноти понижавају сасвим излишно Србију и не
слажу се са њеним достојанством независне државе... Ми смо вољни примити
оне аустроугарске захтеве који су у складу с положајем независне државе
а и оне које би нам саветовало Ваше Височанство да усвојимо. Све
личности за које буде доказано да су умешане у атентат казнићемо строго
ми сами. Извесни услови не могу се извршити без промене нашег
законодавства, а за то потребно је време. Рок који нам је дат сувише је
кратак... Племенита милосрдност коју је Ваше Царско Височанство често
показивало према нама, улива нам велику наду да ће Ваше великодушно
словенско срце још једном услишити наше молбе.“</i></span>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Слично гледиште изнео је и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Никола Пашић">Никола Пашић</a> приликом сусрета са <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Енглеска">енглеским</a>
отправником послова. Увече 23. јула наређено је да се ухапсе Танкосић и
Цигановић. Први је убрзо био ухапшен а други је побегао у унутрашњост
Србије. Силе <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0" title="Антанта">Антанте</a> саветовале су Србији да попусти у највећој мери. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Балканско полуострво">Балканске</a>
владе биле су углавном уздржане. На питање из Београда црногорска влада
је одговорила да не може дати никакав савет и мисли да се треба држати
онога што саветују Русија и Француска.<sup class="noprint Template-Fact"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span style="white-space: nowrap;" title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора од 03. 2011.">[<i>тражи се извор од 03. 2011.</i>]</span></a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A1.D1.80.D0.BF.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D0.BE.D0.B4.D0.B3.D0.BE.D0.B2.D0.BE.D1.80_.D0.B8_.D0.BE.D0.B1.D1.98.D0.B0.D0.B2.D0.B0_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.B0">Српски одговор и објава рата</span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Nikola_Pasic.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/Nikola_Pasic.jpg/150px-Nikola_Pasic.jpg" height="640" width="412" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Никола Пашић</span>с</td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 152px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span>
<br />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Српски одговор је био готов тек после 17:30 часова <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="25. јул">25. јула</a>. Написали су га <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Никола Пашић">Никола Пашић</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Стојан Протић">Стојан Протић</a>. У сваком случају одговор је уручио лично председник владе Никола Пашић мало пре шест часова.<sup class="reference" id="ref-pol137_18-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol137-18">[18]</a></sup>
Барон Гизл је приметио да одговор није задовољавајући а само што се
Пашић вратио у министарство иностраних дела стигло је бароново писмо у
коме је посланик навео да Србија није на одговарајући начин одговорила
на захтеве царско-краљевске владе и да су односи између држава
прекинути.<sup class="reference" id="ref-19"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-19">[19]</a></sup> Одмах потом, у 18:15 часова, барон Гизл и особље посланства напустили су Београд и отишли за <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD" title="Земун">Земун</a>.<sup class="reference" id="ref-pol137_18-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol137-18">[18]</a></sup> Већ је био припремљен премештај државне архиве, надлештава, Пресбироа, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Народна банка Србије">Народне банке</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88" title="Ниш">Ниш</a>.<sup class="reference" id="ref-pol137_18-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol137-18">[18]</a></sup> Истог дана је објављен манифест Владе Србије српском народу<sup class="reference" id="ref-pol147_20-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-pol147-20">[20]</a></sup> о тренутној ситуацији, а сутрадан, 26/13. јула је издат проглас о мобилизацији<sup class="reference" id="ref-21"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-21">[21]</a></sup>. Исти дан мобилизација је објављена у Аустро-угарској<sup class="reference" id="ref-22"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-22">[22]</a></sup><sup class="reference" id="ref-kajzer_9-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-kajzer-9">[9]</a></sup><sup>:156</sup>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Сам одговор владе Србије <sup><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Wikisource-logo.svg" title="Викзиворник"><img alt="Викзиворник" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/10px-Wikisource-logo.svg.png" height="10" width="10" /></a><i><a class="extiw" href="http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC" title="s:Одговор Краљевине Србије на Јулски ултиматум">текст</a></i></sup> био је крајње попустљив и достојанствен. Били су прихваћени сви захтеви осим онај у тачки шест<sup class="reference" id="ref-23"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-23">[23]</a></sup> али је и код те тачке понуђена арбитража суда у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B3" title="Хаг">Хагу</a>
или комисије великих сила. Саопштен свету овај одговор је примљен као
пример дипломатске вештине и крајње попустљивости. Задовољан је био чак и
немачки кајзер <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%BC_II_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8" title="Вилхелм II Немачки">Вилхелм II Немачки</a>.
Ипак немачки војни и политички кругови само су чекали повод да нападну
Русију. Са нестрпљењем су очекивали вест о руској мобилизацији. У
Двојној монархији такође нису водили рачуна о садржају одговора: имали
су формалан изговор да српска влада није прихватила свако слово
ултиматума и требало је још само да објавити рат. За то им је требало
још два дана.<sup class="noprint Template-Fact"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span style="white-space: nowrap;" title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора од 03. 2011.">[<i>тражи се извор од 03. 2011.</i>]</span></a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Влада Аустро-угарске је у 11 часова <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="28. јул">28. јула</a> 1914. упутила влади Србије обичном поштом телеграм са садржајем:</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="color: #606060; font-size: 100%; margin-bottom: 0.5em; padding-left: 3%; padding-right: 3%; text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Wikiquote-logo.svg" title="Викицитати"><img alt="Викицитати" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/20px-Wikiquote-logo.svg.png" height="24" width="20" /></a> <i>„Краљевска
влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану
23. јулом 1914. коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду.
Зато Царско-краљевска влада налази да је принуђена да се ослони на силу
оружја ради очувања својих права и интереса. Аустроугарска сматра да се
од овог тренутка налази у рату са Србијом.“</i></span>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Дан после Аустро-угарска је почела да бомбардује Београд.<sup class="reference" id="ref-24"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-24">[24]</a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Тако је Србија после <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Балкански ратови">Балканских</a> била принуђена да води још један рат сада са још моћнијим противником.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Прва жртва у Првом светском рату био је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Душан Ђоновић">Душан Ђоновић</a>, ученик Трговачке академије.<sup class="reference" id="ref-25"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83#note-25">[25]</a></sup></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><sup class="reference" id="ref-2"> Види још</sup></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<ul>
<li><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Руски грађански рат">Руски грађански рат</a></li>
<li><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други светски рат">Други светски рат</a></li>
<li><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0" title="Технологија Првог светског рата">Технологија Првог светског рата</a></li>
<li><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83" title="Србија у Првом светском рату">Србија у Првом светском рату</a></li>
<li><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B5%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83" title="Српско војничко гробље на Зејтинлику">Српско војничко гробље на Зејтинлику</a></li>
</ul>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-79686100838910624232014-06-30T00:01:00.000+02:002014-06-30T00:01:00.123+02:002014-06-30: На данашњи дан нападом бугарске армије на српске положаје 1913. почео Други балкански рат <h3 class="post-title entry-title" itemprop="name">
</h3>
<div class="post-header">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://www.nspm.rs/images/stories/hronika5/DrugiBalkanskiRat.jpg" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="http://www.nspm.rs/images/stories/hronika5/DrugiBalkanskiRat.jpg" width="240" /></a></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">На данашњи дан <b>1913.</b> изненадним ноћним нападом бугарске
Четврте и Пете армије на српске положаје, чиме је изазван Други
балкански рат, почела је Брегалничка битка, окончана 9. јула 1913.
потпуним сломом Бугара. После пораза Бугарска је капитулирала, а
мировним уговором у Букурешту 10. августа 1913. утврђене су нове границе
између балканских држава. Србија је тада ослободила Стару и Јужну
Србију (данас Косово и Метохија и Македонија).</span></div>
<h2 class="firstHeading" id="firstHeading" lang="sr">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span dir="auto">Други балкански рат</span></span></h2>
<div class="firstHeading" id="firstHeading" lang="sr" style="text-align: right;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="background-color: yellow;"><i>Из <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" target="_blank">Википедије</a>, слободне енциклопедије</i></span><span dir="auto"><span style="background-color: yellow;"><i> </i></span></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Други балкански рат</b> је вођен <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/1913" title="1913">1913</a>. између <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Краљевина Бугарска">Бугарске</a> са једне и <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Србија">Србије</a>, <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Краљевина Грчка">Грчке</a> и <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Османско царство">Турске</a> са друге стране. Исход рата је учинио Србију, савезницу <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Руска Империја">Русије</a>, важном регионалном силом, узбунивши <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">Аустроугарску</a> и на тај начин индиректно дао важан повод за <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први светски рат">Први светски рат</a>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Рат на дотадашње савезнике, започео је општим ноћним нападом <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Краљевина Бугарска">Бугара</a> на српску војску, без претходне објаве рата.<sup class="reference" id="ref-1"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82#note-1">[1]</a></sup> Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на реци <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Брегалница">Брегалници</a>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.91.D0.B0.D0.BB.D0.BA.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.BE.D0.B2.D0.B8">Балкански ратови</span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Током <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Балкански ратови">Балканских ратова</a>, <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Балкански савез">Балканска лига</a> (Србија, <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Краљевина Црна Гора">Црна Гора</a>, Грчка и Бугарска) је прво освојила Македонију и део <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тракија">Тракије</a> које је држало <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Османско царство">Османско царство</a>, a затим се сукобила због поделе територија.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први балкански рат">Први балкански рат</a> се завршио <a class="mw-redirect" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC" title="Лондонски споразум">Лондонским споразумом</a>, који је потписан <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/30._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="30. мај">30. маја</a> <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/1913" title="1913">1913</a>. Балканска лига је избацила Османско царство из <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Европа">Европе</a>, са изузетком Чатаље и Галипољског полуострва. Србији је Лондонским уговором одузет излаз на <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Јадранско море">Јадранско море</a> преко <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Албанија">Албаније</a>, тако да је она као држава која је понела највећи терет у Првом балканском рату, тражила од Бугарске делове Македоније.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Ипак, пре него што је споразум постписан, Грчка и Србија су створиле
војни савез усмерен против Бугарске којим би поделили спорне крајеве
Македоније међу собом. Бугарска је мислила да су њена територијална
проширења недовољна. Још један проблем за Бугарску је био став <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Румунија">Румуније</a>. Они су тражили бугарску тврђаву Силистрију на <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2" title="Дунав">Дунаву</a> као цену за неутралност у Првом балканском рату. То је била цена коју Бугари нису били спремни да плате.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Русија">Руска</a> арбитража предвиђена споразумом из <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/1912" title="1912">1912</a>.
је споро напредовала. Руси нису желели да изгубе ниједног од својих
савезника на Балкану (Србију и Бугарску). Док су преговори споро
напредовали, сукоби ниског интензитета су се наставили у Македонији
углавном између српских и бугарских војника. Бугарска војска је наредила
ограничене нападе <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/29._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="29. јун">29</a>/<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/30._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="30. јун">30. јуна</a> против српских и грчких положаја, очигледно да би ојачала преговарачки положај своје владе.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Бугарској је рат дао шансу да присвоји целу Македонију и да доминира
Балканом. За Србију и Грчку рат је значио могућност поделе Македоније и
спречавање бугарске премоћи.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.9F.D0.BE.D1.87.D0.B5.D1.82.D0.B0.D0.BA_.D0.94.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.BE.D0.B3_.D0.B1.D0.B0.D0.BB.D0.BA.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.BE.D0.B3_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.B0">Почетак Другог балканског рата</span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Бугарски план ликвидације српских официра</b></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Дан пре почетка напада Бугари су имали план да ликвидирају део српских официра код <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B8%D0%BF" title="Штип">Штипа</a>. У недељу, дан пре почетка напада, из Штипа, који је био у рукама Бугара, преко моста на <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Брегалница">Брегалници</a>
на српску страну стижу бугарски официри. Тамо су позвали српске официре
да дођу у Штип на заједничко сликање, са злонамерним планом ликвидације
пред сам почетак рата. <sup class="reference" id="ref-2"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82#note-2">[2]</a></sup></span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><br /></span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Напад</b></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Главни бугарски напад је планиран против Србије са њеном Првом,
Трећом, Четвртом и Петом армијом, док је Другој армији поверен задатак
да нападне грчке положаје код <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B5%D0%B2%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Ђевђелија">Ђевђелије</a> и <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD" title="Солун">Солуна</a>. Бугара је било мање на грчком фронту и <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/30._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="30. јун">30. јунa</a>
сукоби ниског интензитета су се претворили у грчке нападе дуж фронта.
Бугарске снаге су се одмах повукле са својих позиција северно од Солуна
(осим изолованог гарнизона у Солуну који је био освојен) на одбрамбене
положаје код <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%88" title="Кукуш">Кукуша</a>. План да се концентрисаним нападом брзо уништи српска војска у централној Македонији није успео и Бугари су заустављени.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.91.D0.B8.D1.82.D0.BA.D0.B0_.D0.BA.D0.BE.D0.B4_.D0.9A.D1.83.D0.BA.D1.83.D1.88.D0.B0">Битка код Кукуша</span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<table style="background: none repeat scroll 0% 0% transparent; font-size: 95%; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; text-align: left;">
<tbody>
<tr>
<td style="padding: 0 .5em;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><img alt="Vista-xmag.png" height="18" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png" width="18" /></span></td>
<td width="100%"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>За више информација погледајте чланак <b><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B0" title="Битка код Кукуша">Битка код Кукуша</a></b></i></span></td>
</tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Бугарска 2. армија у јужној Македонији којом је командовао генерал Иванов је држала линију од <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%98%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Дојранско језеро">Дојранског језера</a> на југоисток преко језера Лангаза (данашње <a class="mw-redirect" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Језеро Коронија">Језеро Коронија</a>) и Бешика (данашње <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B2%D0%B8&action=edit&redlink=1" title="Језеро Волви (чланак још није написан)">језеро Волви</a>), до луке <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0" title="Кавала">Кавала</a> у <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Егејско море">Егејском мору</a>.
Пошто је армија била овде још од маја (борила се у опсади Једрена у
Првом балканском рату), њени војници су били изморени и вероватно нису
бројали више од 40.000 људи у две слабе дивизије. Грци су тврдили да се
њима супротставило најмање 80.000 људи.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Грчка војска, под командом <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD_I_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" title="Констатин I Грчки (чланак још није написан)">краља Константина</a>,
је имала девет пешадијских дивизија и једну коњичку дивизију (укупно
120.000 људи), тако да их је било више од бугарских снага у односу два
или три према један.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Код <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%88" title="Кукуш">Кукуша</a> су Бугари саградили јаку одбрану, укључујући заробљене турске топове који су доминирали равницом. <a class="mw-redirect" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0" title="3. јула">3. јула</a>, грчка Четврта, Друга и Пета дивизија су кренуле у јуриш уз подршку <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%99%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Артиљерија">артиљерије</a>.
Претрпели су тешке губитке, али су следећег дана освојили ровове. У
међувремену, са леве бугарске стране, Седма дивизија је освојила <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Нигрита (чланак још није написан)">Нигриту</a>,
а Прва и Шеста дивизија Лахану. Са десне стране је пала Ђевђелија и врх
Матсикова. То је за последицу имало да бугарска линија за повлачење код
<a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1" title="Дорјан (чланак још није написан)">Дорјана</a>
буде угрожена и Ивановљева армија је започела очајничко повлачење које
је повремено претило да постане неконтролисано. Појачање у облику 14.
дивизије је дошло прекасно и придружило се повлачењу према <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Струмица">Струмици</a> и бугарској граници. Грци су заузели Дојран <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/5._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="5. јул">5. јула</a>, али нису успели да пресеку бугарско повлачење у кланцу <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Струма">Струме</a>. <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/11._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="11. јул">11. јула</a>, Грци су се придружили Србима и напредовали су уз реку Струму док нису стигли до кланца Кресна <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/24._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="24. јул">24. јула</a>. На том месту изморени Грци су стигли до краја својих логистичких ситема и зауставили су се.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="image" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ac.balkanwar.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" height="396" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/Ac.balkanwar.jpg/300px-Ac.balkanwar.jpg" width="640" /></a></span></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Погинули Бугари у Балканским ратовима.</span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 302px;">
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Бугари су признали око 7.000 жртава код Кукуша. Још 6.000 заробљено
уз 130 топова. Грци такође претрпели тешке губитке са 8.700 жртава. Ово
је била одлучујућа победа на овом фронту и највећи грчки успех у оба
Балканска рата.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="image" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Bogosav_Joksimovi%C4%87.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" height="426" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/d/d4/Bogosav_Joksimovi%C4%87.jpg/300px-Bogosav_Joksimovi%C4%87.jpg" width="640" /></a></span></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Српски официри на Везировом мосту у Албанији јуна 1913.</span></td></tr>
</tbody></table>
</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.91.D1.80.D0.B5.D0.B3.D0.B0.D0.BB.D0.BD.D0.B8.D1.86.D0.B0.2C_.D0.9A.D0.B0.D0.BB.D0.B8.D0.BC.D0.B0.D0.BD.D1.86.D0.B8_.D0.B8_.D0.BA.D0.BB.D0.B0.D0.BD.D0.B0.D1.86_.D0.9A.D1.80.D0.B5.D1.81.D0.BD.D0.B0">Брегалница, Калиманци и кланац Кресна</span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<table style="background: none repeat scroll 0% 0% transparent; font-size: 95%; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; text-align: left;">
<tbody>
<tr>
<td style="padding: 0 .5em;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><img alt="Vista-xmag.png" height="18" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png" width="18" /></span></td>
<td width="100%"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>За више информација видети <b><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0" title="Брегалничка битка">Брегалничка битка</a></b> и <b><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Битка код Калиманција">Битка код Калиманција</a></b></i></span></td>
</tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="image" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Serbia1913_02.png" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" height="640" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Serbia1913_02.png/240px-Serbia1913_02.png" width="437" /></a></span></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Проширење Србије после Балканских ратова</span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 242px;">
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="internal" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Serbia1913_02.png" title="увећај"><br /></a></span></div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="image" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Srbija1913.png" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" height="640" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/a/a8/Srbija1913.png/240px-Srbija1913.png" width="465" /></a></span></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Србија после Другог балканског рата</span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 242px;">
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></div>
</div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">На фронту у централној Македонији, српске снаге су потиснуле Бугаре на исток у <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0" title="Брегалничка битка">Брегалничкој бици</a> (30. јун-9. јул.) У међувремену, на северу су Бугари почели да напредују према <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82" title="Пирот">Пироту</a>
и натерили српске команданте да пошаљу појачање својој 2. армији која
је бранила Пирот и Ниш. Ово је омогућило Бугарима да зауставе српску
офанзиву у Македонији код <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Битка код Калиманција">Калиманција</a> <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/18._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="18. јул">18. јула</a>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Након што се се стање на српском фронту смирило, Бугарска је
преместила своју Прву армију у подршку Другој армији која се одупирала
Грцима код кланца Кресна. Константин је одбио предлог своје владе за
примирје, тражећи одлучну победу на бојишту.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/29._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="29. јул">29. јула</a>, консолидована бугарска војска је покренула нападе на оба крила приморавши Грке назад уз долине река Струме и <a class="mw-redirect" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0" title="Места">Месте</a>. Константин се суочавао са уништењем попут Римљана у <a class="mw-redirect" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0" title="Канска битка">Канској бици</a>
и тражио је помоћ од Срба. На његову несрећу, Срби нису били у положају
да пошаљу помоћ после Калиманција и зато је краљ Константин тражио од
своје владе да тражи примирје. Грци су имали око 10.000 жртава у току
десет дана борбе. Бугарска влада је једнако тражила мир и зато је
Константин спасен од уништења.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.9A.D1.80.D0.B0.D1.98_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.B0">Крај рата</span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Упркос стабилизовања фронта у Македонији, жеља бугарске владе за мир
је настала због догађаја који су били далеко од Македоније. Румуни су
напали <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/10._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="10. јул">10. јула</a>, заузевши спорну <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%9F%D0%B0" title="Добруџа">Добруџу</a> и угрожавајући <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Софија">Софију</a> са севера. Да ствар буде још гора, Турци су искористили ситуацију да поврате своје бивше поседе у Тракији, укључујући и <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Једрене">Једрене</a>, који су Бугари напустили <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/23._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="23. јул">23. јула</a> без испаљеног метка. Турска и румунска војска нису имале жртве у борби, иако су обе армије тешко патиле због поновног избијања <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Колера">колере</a>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Примирје је потписано <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/31._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="31. јул">31. јула</a>, а питања територија су решена споразумима из <a class="mw-redirect" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC" title="Букурештански споразум">Букурешта</a> и <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC&action=edit&redlink=1" title="Цариградски споразум (чланак још није написан)">Цариграда</a>.
Бугарска је изгубила већину територија задобијених у Првом балканском
рату, укључујући Добруџу, већину Македоније, Тракије и егејске обале, са
изузетком луке <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81" title="Александруполис">Дедегач</a>. Србија је постала доминантна сила на <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Балканско полуострво">Балкану</a>, а Грчка је добила <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD" title="Солун">Солун</a>
и његову околину, заједно са већином обале западне Тракије. То је био
само привремено решење - 10 месеци касније борбе су обновљене с почетком
<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први светски рат">Првог светског рата</a>.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.9D.D0.B5.D0.BA.D0.B5_.D1.87.D0.B8.D1.9A.D0.B5.D0.BD.D0.B8.D1.86.D0.B5">Неке чињенице</span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Прислушкивање</b></span></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Током Другог балканског рата Србија је већ имала бежичне <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84" title="Телеграф">телеграфске</a>
справе, за које Бугари нису знали. Тако је једно време српска војска
прислушкивала бугарске телеграфе. То је трајало све док их Бугари нису
открили, јер је било забрањено емитовање на српским бежичним
телеграфима. Због те грешке <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Краљевина Бугарска">Бугари</a> нису, до открића, ни користили шифровање порука.</span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-22121714928647863542014-06-28T00:01:00.000+02:002014-06-29T10:59:22.205+02:002014-06-28: Данас је Видовдан<h3 class="post-title entry-title" itemprop="name">
</h3>
<div class="post-header">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Видовдан је један од најзначајнијих
празника у националном сећању српског народа. Обележава се 15. јуна по
јулијанском, односно 28. јуна по грегоријанском календару. На тај датум
десило се неколико преломних догађаја за српску историју.</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><img alt="" class=" wp-image-229 " src="http://pokrenisrbiju.files.wordpress.com/2012/07/9798_vest_19021.jpg?w=201&h=128" height="128" style="margin-left: auto; margin-right: auto;" title="Косовска битка" width="201" /></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: x-small;">Косовска битка</span></span></b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="wp-caption alignleft" id="attachment_229" style="width: 211px;">
<span style="clear: left; float: left; font-family: "Trebuchet MS",sans-serif; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Назив Видовдан потиче од <b>Светог Вида</b>.
Овог ранохришћанског мученика, пострадалог за веру почетком IV века,
славе римокатолици, православни Срби и Бугари. Код Словена је Свети Вид
вероватно наследио култ <b>Световида</b>, паганског божанства рата, обиља, бујности, среће, светлости.<span id="more-228"></span></span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Видовдан Срби највише везују за <b>Косовску битку</b>.
Тог датума је 1389. године на простору Косово поља дошло до сукоба Срба
са Турцима Османлијама. Специфичнст ове битке је да су оба владара
настрадала, што је оставило простора обема странама да је тумаче као
своју победу. Битка је завршена нерешено, Турци су привремено
заустављени, али већ наредне године српски владар је постао турски
вазал. Ово није био ни први сукоб Срба и Турака, а није био ни коначан
пад српске државе под турску власт. Продору Турака на простор Балкана на
којем су живели Срби прво су се испречили браћа Мрњавчевићи, краљ
Вукашин и деспот Угљеша, на реци Марици 1371. године. Битке је
изгубљена, а краљевић Марко је постао турски вазал. Тако је отпочело
турско освајање територија некадашњег Душановог царства. До коначног
пада српске средњовековне државе под турску власт дошло је средином
следећег века, падом престонице, Смедерева, 1459. године.</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><img alt="" class="size-thumbnail wp-image-230" src="http://pokrenisrbiju.files.wordpress.com/2012/07/sveti-car-lazar.jpg?w=94&h=150" height="150" style="margin-left: auto; margin-right: auto;" title="Кнез Лазар" width="94" /></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><span style="font-size: xx-small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Кнез Лазар</span></span></b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="wp-caption alignright" id="attachment_230" style="width: 104px;">
<span style="clear: left; float: left; font-family: "Trebuchet MS",sans-serif; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"></span><span style="font-size: medium;"></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Симболика</b> Косовског боја је у судбоносном страдању Срба за веру. Српска православна црква од 1892. године прославља на Видовдан <i>Светог великомученика Цара Лазара и све мученике српске</i>.
За каснија страдања Срба кроз историју наилазила се утеха у жртвовању
за више праведне циљеве. Видовдан се са својом симболиком савршено
уклопио у трагичну историју Срба. Снажан утицај Српске православне цркве
у српском друштву и савремени губитак власти на Косову, пропраћен новим
страдањем Срба, у многоме су допринели одржавању косовског мита.</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Видовдан је у колективном сећању Срба
остао симбол пада Срба под власт Турака. Тај датум је касније одиграо
значајну улогу и у односима модерне српске државе, чија је независност
од Турака међународно призната 1878. године, и државе која јој је у
оквиру дипломатског савеза то омогућила – <b>Аустроугарске</b>.</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="http://pokrenisrbiju.files.wordpress.com/2012/07/250px-franz_ferdinand-245x300.jpg?w=114&h=140" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" border="0" class="size-thumbnail wp-image-231" src="http://pokrenisrbiju.files.wordpress.com/2012/07/250px-franz_ferdinand-245x300.jpg?w=114&h=140" height="140" title="Франц Фердинанд" width="114" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: x-small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Франц Фердинанд</span></span></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Заокрет у међународној политици Србије,
која се после разочарење у бившу покровитељку Русију окренула споразуму
са најмоћнијом силом у региону – Аустроугарском, озваничен је
потписивањем <b>Тајне конвенције</b> између две државе 1881.
године. Дипломатско и привредно потчињавање Србије Аустроугарској, које
је овим чином озваничено, било је у склопу договора око подршке
Аустроугарске Србији на Берлинском конгресу 1878. године.</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Односи
Србије и Аустроугарске су почетком наредног века, када је на српском
престолу династију Обреновић заменила династија Карађорђевић, доживели
озбиљну
кризу, која је на крају окончана ратним сукобом. Повод за тај рат настао
је баш на Видовдан, 28. јуна 1914. године. Приликом посете аустријског
престолонаследника Сарајеву на њега су извршили <b>атентат</b> припадници
револуционарне организације Млада Босна, која се залагала за ослобођење
и уједињење Срба. Босну, коју је Аустроугарска анектирала 1908. године,
Срби су и даље сматрали својом земљом, а одржавање војне вежбе
аустријске војске на Видовдан су доживели као понижавајућу провокацију.
На Франца Фердинанда је пуцао двадесетогодишњи Гаврило Принцип.
Аустроугарска је овај инцидент искористила као повод за објаву рата
Србији, иако се њена умешаност у атентат није могла доказати.</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Тај рат је искоришћен као прилика да се разреше дуготрајни сукоби европских сила. Био је највећи до тада и остао је упамћен као <b>Први светски рат</b>.
Током рата је 1916. године Видовдан је обележен као Српски национални
дан у школама савезника Србије у том рату – Енглеске и Француске. Први
светски рат је званично окончан на Видовдан 1919. године потписивањем
Версајског мировног уговора. Након њега Аустроугарска се распала на више
држава, а Србија је успела да оствари национални циљ ослобођења и
уједињена Срба и других јужнословенских народа. Остварење циља коштало
је Србију огромних жртава (изгинуло више од четвртине становништва, и
више од половине мушкараца између 18 и 55 година).</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="http://pokrenisrbiju.wordpress.com/2012/06/28/%d0%b2%d0%b8%d0%b4%d0%be%d0%b2%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%ba%d1%80%d0%be%d0%b7-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d1%83-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b0/vidovdanski_ustav1/" rel="attachment wp-att-232" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class=" wp-image-232 " src="http://pokrenisrbiju.files.wordpress.com/2012/07/vidovdanski_ustav1.jpg?w=129&h=174" height="174" title="Видовдански устав" width="129" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b><span style="font-size: x-small;">Видовдански устав</span></b></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="wp-caption alignright" id="attachment_232" style="width: 139px;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span><br />
<div class="wp-caption-text">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
</div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и
Словенаца требало је три године да донесе први устав. После прегласавања
у одсуству сагласности, Устав је донет 28. јуна 1921. године и остао је
запамћен као <b>Видовдански устав</b>. Устав донесен тесном
већином, заснованом на националном прегласавању тешко је спровођен
наилазећи на отпор његових противника. Проблеме који су у вези тога
настали је покушао да реши краљ Александар када је 1929. године,
укидањем Видовданског устава осам година након његовог доношења,
суспендовао политичке странке и увео личну власт, а држави променио име у
краљевина Југославија.</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Та држава је нестала у Другом светском
рату, а наследила ју је Југославија којом су владали комунисти. И на њих
је један догађај који се одиграо на Видовдан судбоносно утицао. Године
1948. <b>Резолуцијом Информбироа</b> дошло је до разлаза
Југославије и њеног покровитеља и узора Совјетског савеза. То је даљу
историју Југославије усмерило у нешто другачијем правцу.</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Тако је остало све до краја заједничке
југословенске државе, чији је почетак крвавог распада опет обележио
један догађај који се одиграо на Видовдан. Године 1990. усвојен је
амандман на <b>Устав</b> <b>Хрватске</b>, којим су
Срби изгубили статус конститутивног народа у Хрватској. Убрзо након тог
Видовдана уследио је нови рат и ново страдање Срба од припадника народа
друге вере.</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Југославију (СФРЈ) је наследила „окрњена“
Југославија (СРЈ), у чијем саставу су остале још Србија и Црна Гора.
Том државом је као председник (Србије 1989-1997, СРЈ 1997-2000) владао <b>Слободан Милошевић</b>.
Његов политички успон и пад обележили су догађаји на Видовдан. Најпре
је говором поводом прославе 600 година од Косовске битке на огромном
скупу на Газиместану (где се налази споменик српским војницима погинулим
у тој битци) 1989. године промовисан у новог вођу српског народа. СР
Југославију је морао да напусти 2001. године, када је као оптуженик за
ратне злочине изручен у Хаг, Међународном суду за бившу Југославију.
Повратак одатле није доживео. Распала се и држава, пошто Србија није
опстала у заједничкој држави ни са <b>Црном Гором</b>, која је званично постала чланица Уједињених нација на Видовдан 2006. године.</span></span></div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="http://pokrenisrbiju.wordpress.com/2012/06/28/%d0%b2%d0%b8%d0%b4%d0%be%d0%b2%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%ba%d1%80%d0%be%d0%b7-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d1%83-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b0/zvornikdanas-vidovdan-300x211/" rel="attachment wp-att-233" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="size-full wp-image-233 " src="http://pokrenisrbiju.files.wordpress.com/2012/07/zvornikdanas-vidovdan-300x211.jpg?w=500" title="Косовка девојка" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><span style="font-size: x-small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Косовка девојка</span></span></b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="wp-caption alignright" id="attachment_233" style="width: 197px;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span><br />
<div class="wp-caption-text">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
</div>
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Видовдан се као <b>државни празник</b> обележава од петстогодишњице Косовске битке 1889. године. Слављен је као <i>помен српским борцима изгинулим за веру и отаџбину</i>.
Његово празновање је укинуто након Другог светског рата са доласком
комуниста на власт у Југославији. Међу државне празнике враћен је након
полувековне паузе, 2001. године, као <i>спомен на Косовску битку</i>. Данас, након доношења <i>Закона о изменама и допунама закона о државним и другим празницима у Републици Србији</i>,
из 2011. године, Видовдан је државни празник који се празнује и
обележава радно, али закон више не наводи којим поводом се обележава
Видовдан, односно шта тај празник представља.</span></span></div>
<div style="text-align: right;">
<i><b><span style="font-size: xx-small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Преузето са сајта </span></span></b></i><span style="font-size: medium;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i><b><span style="font-size: xx-small;"><a href="http://pokrenisrbiju.wordpress.com/2012/06/28/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0/" target="_blank" title="Чланци од Покрени Србију">Покрени Србију</a></span></b></i> </span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-13923665567522071682014-02-14T21:21:00.000+01:002014-02-14T21:21:48.394+01:002014-02-15: Национални празник Сретење – Дан државности Србије<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.vitovnica.rs/wp-content/uploads/2012/01/prvi_srpski_ustanak_lrg.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.vitovnica.rs/wp-content/uploads/2012/01/prvi_srpski_ustanak_lrg.jpg" height="150" width="200" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><b><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Национални празник <i><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA" target="_blank">Сретење – Дан државности Србије</a> </i>обележава
се 15. и 16. фебруара у спомен на 15. фебруар 1804. године када је у Орашцу код
Аранђеловца, под Карађорђевим вођством, донета одлука о почетку оружаног устанка
против отоманске <span lang="SR">власти</span> (Први српски устанак), као и на 15. фебруар
1835. године када је на скупштини у Крагујевцу
проглашен први устав у нашој историји – Устав Кнежевине Србије, познат и
као <i>Сретењски устав</i>.</span></b></span>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><b>
</b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><b>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Република Србија
обележава национални празник од 2001. године.</span></b></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<object class="BLOGGER-youtube-video" classid="clsid:D27CDB6E-AE6D-11cf-96B8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" data-thumbnail-src="http://3.gvt0.com/vi/GL6_AHzcakM/0.jpg" height="266" width="320"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/GL6_AHzcakM&fs=1&source=uds" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="allowFullScreen" value="true" /><embed width="320" height="266" src="http://www.youtube.com/v/GL6_AHzcakM&fs=1&source=uds" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true"></embed></object></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen='allowfullscreen' webkitallowfullscreen='webkitallowfullscreen' mozallowfullscreen='mozallowfullscreen' width='320' height='266' src='https://www.youtube.com/embed/WiW4tA7GTyo?feature=player_embedded' frameborder='0'></iframe></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen='allowfullscreen' webkitallowfullscreen='webkitallowfullscreen' mozallowfullscreen='mozallowfullscreen' width='320' height='266' src='https://www.youtube.com/embed/cogd9GvjePc?feature=player_embedded' frameborder='0'></iframe></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><br /></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Орашац, Србија44.3288889 20.58527779999997244.238042400000005 20.42391629999997 44.4197354 20.746639299999973tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-43825965764854564502013-12-18T10:15:00.000+01:002013-12-18T10:15:53.481+01:002013-12-17: Са представљања књиге "ГАВРИЛО ПРИНЦИП У БЕОГРАДУ" <div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEji9JkibPp_wGAgFsRUt1RlR_ilurXRqynIkb9lCFNARpmDzaYaMUW6jYmlHsogqmDyHeoF1oXOTlk-2ez3_WnKiAU7fqe602lOtKrau6qS-702CUNtrCm4p5Y2Df1S1Ajyf8gLrh0E1C1K/s1600/20131217-spalanka-predstavljanjeknjige-09.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEji9JkibPp_wGAgFsRUt1RlR_ilurXRqynIkb9lCFNARpmDzaYaMUW6jYmlHsogqmDyHeoF1oXOTlk-2ez3_WnKiAU7fqe602lOtKrau6qS-702CUNtrCm4p5Y2Df1S1Ajyf8gLrh0E1C1K/s640/20131217-spalanka-predstavljanjeknjige-09.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="yt-uix-expander playlist-metadata-row playlist-description">Прва
трибина у серији" Пуцањ у срце Европе: Гаврило Принцип, Млада Босна и
Први светски рат у памћењу српског народа!". Трибине је имала за циљ да
кроз разговор о Гаврилу Принципу, Младој Босни и Првом светском рату
подстакне достојанство српског народа. Уједно је издавачка кућа „Catena
mundi" представила једно од својих најновијих наслова, књигу „Гаврило
Принцип у Београду" аутора Ратка Парежанина -- Аутентичан српски поглед
на Сарајевски атентат и почетак Првог светског рата.<br />Трибина је
одржана у Градском позоришту Смедеревска Паланка. Говорили су Немања
Девић - историчар, и Никола Маринковић -- извршни уредник издавачке куће
Catena Mundi.</span></span></span></div>
<br />
<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="360" src="//www.youtube.com/embed/videoseries?list=PLJRHo-1JTjO1tGujckKSomHJP8vcolqMe" width="640"></iframe>Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Смедеревска Паланка, Србија44.366037488185796 20.95610598937992144.360361988185794 20.946020989379921 44.3717129881858 20.966190989379921tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-87177054479650798562013-12-15T20:23:00.000+01:002013-12-20T14:30:34.024+01:00Врховнаа команда је 16. децембра 1914. објавила следеће: „На територији Србије нема више ниједног непријатељског војника.“<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="480" src="//www.youtube.com/embed/w4zOQSMqHYU" width="640"></iframe>
<br />
<div style="text-align: right;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: small;">Преузето са <a href="http://akademskikrug.rs/kolubarska-bitka/" target="_blank">линка</a>. </span></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Србија је после Церске битке покренула офанзиву ка Дрини. Савезници
су инсистирали да српска војска пређе на територију Аустроугарске и
изврши притисак на њене разбијене јединице, како би се олакшао притисак
на западном фронту. Међутим, напредовање је заустављено од стране
аустроугарске војске, која се упркос великим губитцима успешно
реорганизовала. Уследила су два месеца ратовања уз реку Дрину, са
великим људским губитцима али без значајнијег померања фронта.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустроугарски генералштаб, поучен након пораза на Церу, далеко
озбиљније је припремио план нове офанзиве. Српској војној команди био је
потребан предах због попуне снага из резерве, као и добијање муниције
од стране савезника. Са друге стране, непријатељ је имао јасно зацртан
циљ – заувек елиминасти Србију са тадашње карте света. Генерал Оскар
Поћорек је без обзира на неуспехе остао да командује војсци
Аустроугарске на Балканском фронту. Офанзиву је покренуо 16. новембра, у
нади да је српска војска довољно дезорганизована и да на адекватан
начин не може да одговори на нови напад. Те наде ослањале су се на
процене о великој исцрпљености српских војника услед битке на Дрини, као
и немогућности увођења свежих снага. Једини савезник Србије у том
тренутку били су лоши временски услови, непрестане кише као и лоша
конфигурација терена са кога је непријатељ надирао.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Србији на руку није ишла ни река избеглица која се сливала са запада,
бежећи од аустроугарског терора. Истовремено, пред саму битку, дошло је
до привремене смене у команди Прве армије. Тадашњи комадант, ђенерал
Петар Бојовић је морао да се повуче услед рањавања. Команду је преузео
ђенерал Живојин Мишић.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У бици су са Аустроугарске стране учествовале Пета и Шеста Армија,
као и групе Шњарић и Хаусер, са око 400 000 војника и 400 топова.
Наспрам њих су се нашле Прва, Друга и Трећа армија, Ужичка војска,
Обреновачки одред и Одбрана Београда, са укупно 270 000 војника и 426
топова. Циљ непријатеља је био да заузме Београд из висинских праваца
око Колубаре, да би потом даље продирали ка центру и југу земље.
Веровало се да ће освајање Београда допринети слому морала у српској
војсци и тако убрзати њен пад.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Српске претходнице су успешно задржале први удар, купујући тиме
неопходно време. Због доласка нових јединица из Аустроугарске, Прва
армија је бројчано надјачана на десној обали Колубаре. Стање те армије,
по речима Живојина Мишића, било је „јако лоше“, али<i> </i>опште
повлачење није долазило у обзир. Кретање ка резервним положајима је
дозвољено тек када се знало да то неће битније утицати на остатак српске
војске.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Прва армија је држала своје положаје до 26. новембра, када је Врховна
команда послушала генерала Мишића и наредила повлачење. Заштитнице су
пружале жесток отпор аустроугарским снагама тако да се операција
повлачења завршила више него успешно, уз минималне губитке.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Савезничка помоћ у виду муниције за српску артиљерију коначно је
стигла, али се појављују технички проблеми. Наиме, чауре за топове су
биле дуже од српских за 2.5 милиметра. У Нишу је муниција морала бити
демонтирана и скраћена по мери српских топова од 75 милиметара да би
потом невероватном брзином била пренета на фронт. За све то време српска
војска је била у повлачењу. У небрањени Београд умарширао је 2.
децембра одред Адабелберта Тамешија. Савезници су већ прежалили Србију,
док се у немачким круговима помињало да је са Србијом готово. Говорило
се да је Србија доживела судбину Белгије. У претераном слављу,
Аустроугарска није могла ни да претпостави шта је чека у наредним
данима. У мислима непријатеља била је само свечана парада 3. децембра у
Београду, која ће означити пад Србије.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><img alt="slika 1" class="pinable" height="640" src="http://akademskikrug.rs/wp-content/uploads/2013/12/slika-12.jpg" style="display: block; margin: 17px auto; max-width: 578px;" width="545" /></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Споменик 1300 каплара</b></span></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span class="pinContainer" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><span class="pin" data-page-action-input="http://akademskikrug.rs/wp-content/uploads/2013/12/slika-12.jpg" data-page-action="pinImage"></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b></b></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Прва армија добила је значајан предах и попуну у виду нових официра
ђачког батаљона, чувених 1300 каплара. На фронт је стигло возовима и 11
000 прерађених артиљеријских граната из Ниша. Морал српске војске је
изузетно порастао, док су на другој страни слабе линије снабдевања
пољуљале слављеничку атмосферу непријатеља. Да би се прехранили,
аустроугарски војници ишли су у пљачку. Поново су, као и у време битке
на Церу, вршили велике ратне злочине на простору Мачве. Српска врховна
команда јављала је да је стање у аустроугарским јединицама очајно, да су
попуне трупа вршене већ пет пута и да је официра изузетно мало.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Трећег децембра Врховна команда у 7 часова ујутру покренула је
свеопшту офанзиву. Један од учесника пробоја овако је описао догађаје
тога дана:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<blockquote>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>На Сувобору је моја чета пузала једном ливадом према
непријатељским рововима. Читаву ливаду је прекрила густа магла, али на
моју и несрећу мојих војника магла је иза наших леђа почела полако да се
диже и постојала је опасност да нам непријатељ открије положаје. У
таквој прилици био сам у краткој недоумици, а затим сам наредио јуриш.
Пошто је трубач засвирао јуриш, веома познат Швабама, непријатељски
војници су напустили своје ровове и дали се у бекство. Тако смо без
много напора заузели непријатељске положаје. Овај догађај се брзо
раширио по читавом фронту, на коме се врло брзо кренуло у противнапад.</i></span></span></blockquote>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><img alt="slika 2" class="pinable" height="640" src="http://akademskikrug.rs/wp-content/uploads/2013/12/slika-22.jpg" style="display: block; margin: 17px auto; max-width: 578px;" width="516" /></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Ђенерал Живојин Мишић</b></span></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span class="pinContainer" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><span class="pin" data-page-action-input="http://akademskikrug.rs/wp-content/uploads/2013/12/slika-22.jpg" data-page-action="pinImage"></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустроугарска Шеста армија дала се у бег. Прва српска армија ишла је
превише испред свих, па је генерал Мишић наредио да она стане. Међутим,
то наређење никада није стигло до пуковника Миливоја Анђелковића Кајафе,
команданта Дунавске дивизије првог позива. Пошто није знао да треба да
се заустави, гонио је са својом дивизијом непријатеља до Ваљева
нападајући велике делове Шесте армије и заробљавајући на хиљаде војника и
стотине подофицира и официра. То је направило пометњу код непријатеља
терајући га на паничан бег. Оскар Поћорек није веровао шта се дешава са
његовим војницима па није хтео да нареди опште повлачење, што је
запечатило судбину његових војника.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Поћорек је узалудно веровао да ће моћи да сачува освојене делове
Србије ако се повуче на боље положаје. Српска војска је невероватном
брзином пробијала новопостављене одбрамбене линије непријатеља. Српске
трупе улазе у престоницу 15. децембра, освајајући аустроугарске топове
код Бановог брда, одакле гађају све непријатељске понтонске мостове.
Краљ Петар I је победоносно умарширао у Београд и то је означило крај
Колубарске битке. Врховне команда је 16. децембра објавила следеће:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span>
<br />
<blockquote>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>На територији Србије нема више ниједног непријатељског војника.</i></span></span></blockquote>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Оскар Поћорек је пензионисан након битке, док је Живојин Мишић
унапређен у чин војводе. На српској страни је погинуло 22 000 војника, а
91 000 је рањено. На другој страни погинуло је 27 000 војника и 1080
официра, рањено је 118 000 војника и подофицира, док је број несталих
износио 73 000 људи. Подвиг српске војске и генерала Мишића изучава се у
свим војним школама на свету као једна од примера како се за кратко
време војска може организовати, добро попунити и из безизлазне ситуације
покренути у контраофанзиву и победити.</span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-8833468585932815542013-11-16T11:22:00.000+01:002013-11-16T11:22:12.594+01:001914-11-16: Почела Колубарска битка у Првом светском рату<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">На данашњи дан <strong>1914. године</strong> почела је Колубарска
битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату, на
фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче, у којој је српска
војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту
аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif; margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img align="middle" alt="" height="356" src="http://www.nspm.rs/images/stories/hronika8/kolubarska-bitka%281%29.jpg" width="517" /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Пошто су аустроугарске трупе окупирале Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и
целу северозападну Србију, починивши масовне злочине над цивилима, на
Колубари се, за војне експерте, догодило чудо. Три српске армије - које
су се нашле у наизглед безизлазном положају - у силовитом контраудару
током вишедневних жестоких окршаја потпуно су разбиле непријатеља. До
15. децембра 1914. истеран је из Србије последњи аустроугарски војник,
изузев 42.538 заробљеника. Током битке погинуло је више од 57.000
аустроугарских војника и официра, а Срби су запленили велику количину
ратног материјала и оружја, укључујући два авиона, више од 140 топова,
3.500 возила с муницијом и 60.000 пушака. Изузетне заслуге за победу
имао је генерал Живојин Мишић, унапређен после битке у чин војводе.
Његова Прва армија је између 29. новембра и 2. децембра 1914. извршила
одлучујући пробој на Сувобору.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Поразом у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Битка на Дрини">операцијама око Дрине</a> (<i>Битка на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Мачков камен">Мачковом Камену</a></i>),
српска војска се нашла у тешком положају приморана на повлачење под
борбом, суочена са недостатком артиљеријске муниције, мањком хране,
одеће и обуће и што је можда било и најгоре са великим падом морала.
Паралелно са војском пред зверствима <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">аустроугарске</a>
војске повлачио се и народ који је додатно отежавао повлачење. Многи
српски војници који су били из области које је заузела аустроугарска
војска напуштали су своје јединице да би сместили своје породице на
сигурно, након чега су се враћали, што је још више пољуљало морал српске
војске. Све ове чињенице јасно су указивале да је српска војска и сама <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Србија">Краљевина Србија</a>
пред пропашћу и да нема могућности ни да се аустроугарско напредовање
заустави, а камоли да се крене у противнапад. Додатни терет представљало
је и време, које је додатно онеспособило кретање по блатњавим путевима
западне Србије и које ће се показати као један од најбољих савезника
српске војске, мада је већи део српске војске био мокар до голе коже,
због мањка шаторског платна.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У ноћи <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/14._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="14. новембар">14.11.</a> командант I армије генерал <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Петар Бојовић">Петар Бојовић</a> бива рањен и због тога повучен са дужности. На његово место бива постављен генерал <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Живојин Мишић">Живојин Мишић</a>, дотадашњи помоћник начелника штаба Врховне команде <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Радомир Путник">Радомира Путника</a>, иначе човек рођен на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Сувобор">Сувобору</a>.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.90.D1.83.D1.81.D1.82.D1.80.D0.BE.D1.83.D0.B3.D0.B0.D1.80.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.91.D0.B0.D0.BB.D0.BA.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.B2.D0.BE.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B0">Аустроугарска Балканска војска</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Врховни командант је био надвојвода <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%A5%D0%B0%D0%B1%D0%B7%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3&action=edit&redlink=1" title="Фридрих фон Хабзбург (чланак још није написан)">Фридрих фон Хабзбург</a>, а начелник штаба Врховне команде <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%A5%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%84" title="Франц Конрад фон Хецендорф">Конрад фон Хацендорф</a>.
Укупна јачина Аустроугарске Балканске војске износила је око 400.000
војника и 400 топова. Балканска војска није била подређена начелнику
Аустроугарског генералштаба, већ је била под директном командом врховног
команданта.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Пета армија</b> имала је 82 батаљона, 11 ескадрона коњице и 43 батерије, под командом генерала <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%83%D1%81_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA&action=edit&redlink=1" title="Либориус фон Франк (чланак још није написан)">Либориуса фон Франка</a>.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Шеста армија</b> имала је 160 батаљона, 12 ескадрона и 84 батерије, непосредни командант фелдцојгмајстер <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D0%BE%D1%9B%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA" title="Оскар Поћорек">Оскар фон Поћорек</a>.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Групе Шњарић и Хаусер</b>, једна бригада и 15 батаљона пешадије, била је лоцирана на горњој <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Дрина">Дрини</a> на простору <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%87%D0%B0" title="Фоча">Фоче</a>.</span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A1.D1.80.D0.BF.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.B2.D0.BE.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B0">Српска војска</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Уочи Колубарске битке Српска војска је имала око 270.000 војника, 426 топова и 180 митраљеза. Врховни командант био је регент <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Александар I Карађорђевић">Александар I Карађорђевић</a>, а начелник штаба Врховне команде војвода <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Радомир Путник">Радомир Путник</a>.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Обреновачки одред</b>, пет пукова и пет самосталних батаљона
трећег позива, Скопски батаљон, јачине 10.000 војника, 26 топова и 8
митраљеза, под командом пуковника <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2_%D0%9B%D0%B5%D1%88%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1" title="Милисав Лешјанин (чланак још није написан)">Милисава Лешјанина</a>, касније пуковника <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%84%D0%B5%D0%B3%D1%9F%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Душан Туфегџић (чланак још није написан)">Душана Туфегџића</a>.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Друга армија</b>, Коњичка дивизија пуковника <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Бранко Јовановић (чланак још није написан)">Бранка Јовановића</a>, Шумадијска дивизија првог позива пуковника <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Војислав Живановић">Војислава Живановића</a> и Моравска дивизија првог позива генерала <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Илија Гојковић">Илије Гојковића</a>. Друга армија била је јачине 88.000 војника, 138 топова и 66 митраљеза, под командом војводе <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Степа Степановић">Степе Степановића</a>.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Трећа армија</b>, Тимочка дивизија другог позива пуковника <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Мирослав Милисављевић">Мирка Милосављевића</a>, Дринска дивизија другог позива пуковника <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%A1%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Крста Смиљанић">Крсте Смиљанића</a>, Дринска дивизија првог позива пуковника <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%28%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%80%29&action=edit&redlink=1" title="Никола Стевановић (официр) (чланак још није написан)">Николе Стевановића</a> и Комбинована дивизија генерала <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Михаило Рашић">Михаила Рашића</a>. Трећа армија била јачине је 65.000 војника, 80 топова и 40 митраљеза, под командом генерала <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%88%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B_%D0%A8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BC" title="Павле Јуришић Штурм">Павла Јуришића Штурма</a>.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Прва армија</b>, Моравска дивизија другог позива пуковника <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Љубомир Милић">Љубомира Милића</a>, Дунавска дивизија првог позива пуковника <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9A%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%84%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Миливој Анђелковић Кајафа (чланак још није написан)">Миливоја Анђелковића Кајафе</a>, Дунавска дивизија другог позива пуковника <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B" title="Милош Васић">Милоша Васића</a>. Прва армија је била јачине 54.000 војника, 80 топова и 40 митраљеза, под командом генерала <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Живојин Мишић">Живојина Мишића</a>.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Ужичка војска</b>, Шумадијска дивизија другог позива пуковника <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Драгутин Миловановић (чланак још није написан)">Драгутина Миловановића</a>, Ужичка бригада пуковника <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Иван Павловић (чланак још није написан)">Ивана Павловића</a> и Лимски одред пуковника <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Јеврем Михаиловић (чланак још није написан)">Јеврема Михаиловића</a>. Ужичка војска била је јачине 32.000 војника, 55 топова и 15 митраљеза, под командом генерала <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Вукоман Арачић">Вукомана Арачића</a>.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Одбрана Београда</b>, три пука другог и трећег позива и два
ескадрона коњице, јачине 19.000 војника, 47 топова и 10 митраљеза, под
командом генерала <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Михаило Живковић">Михаила Живковића</a>.</span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A0.D0.B0.D1.81.D0.BF.D0.BE.D1.80.D0.B5.D0.B4_.D1.81.D0.BD.D0.B0.D0.B3.D0.B0_.D0.BF.D1.80.D0.B5.D0.B4_.D0.B1.D0.B8.D1.82.D0.BA.D1.83">Распоред снага пред битку</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.90.D1.83.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.83.D0.B3.D0.B0.D1.80.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.91.D0.B0.D0.BB.D0.BA.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.B2.D0.BE.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B0">Аустоугарска Балканска војска</span></span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Пета армија Аустроугарске Балканске војске имала је главни задатак да
овлада висовима на десној обали Колубаре и да обезбеди пругу <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Обреновац">Обреновац</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE" title="Ваљево">Ваљево</a>. Шеста армија Аустроугарске војске имала је задатак да се групише на простору Ваљева и да напада према југу преко <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%BD" title="Маљен">Маљена</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Сувобор">Сувобора</a>. Група Шњарић и Хаусер имала је задатак да узнемирава Ужичку војску и да у повољном тренутку пређе реку <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Дрина">Дрину</a>. Аустроугарски ратни план је био да овлада висовима десно од Колубаре, да обезбеди пругу <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE" title="Ваљево">Ваљево</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Лајковац">Лајковац</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Обреновац">Обреновац</a>, како би безбедно могли да дотурају материјал Балканској војсци, а потом да освоје <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београд</a> и да наставе надирање према југу велико-моравским правцем. План је предвиђао да се <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београд</a>
нападне и освоји 20. новембра. После тога већина снага би се пребацила
моравским правцем. Главни удар на српске положаје на Колубари требало је
да изведе Пета армија, помогнута 13. корпусом Шесте армије. Главнина
Шесте армије имала је задатак да крене према <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београду</a> и да са севера стегне обруч.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A1.D1.80.D0.BF.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.B2.D0.BE.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B0_2">Српска војска</span></span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Обреновачки одред заузео је положаје на десној обали Колубаре, од њеног ушћа у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29" title="Сава (река)">Саву</a>
до ушћа Марице у Колубару, одред је имао задатак да спречи сваки продор
на десну обалу Колубаре. Друга армија посела је фронт од ушћа <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29" title="Марица (река)">Марице</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Колубара">Колубару</a> до ушћа <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29&action=edit&redlink=1" title="Грабовица (река) (чланак још није написан)">Грабовице</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D0%B8%D0%B3" title="Љиг">Љиг</a>, имала је задатак да упорно брани овај део фронта. Трећа армија заузела је положаје од ушћа <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29&action=edit&redlink=1" title="Грабовица (река) (чланак још није написан)">Грабовице</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D0%B8%D0%B3" title="Љиг">Љиг</a> до реке <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%80_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29&action=edit&redlink=1" title="Качер (река) (чланак још није написан)">Качер</a>, са задатком да упорно брани средишњи део фронта. Прва армија посела је фронт правцем <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B8&action=edit&redlink=1" title="Гукоши (чланак још није написан)">Гукоши</a>-<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1" title="Медник (чланак још није написан)">Медник</a>-<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86&action=edit&redlink=1" title="Баћенац (чланак још није написан)">Баћенац</a>-<a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0" title="Руда">Руда</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%BD" title="Маљен">Маљен</a>, са задатком да брани све прилазе преко Сувобора и Маљена према <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Горњи Милановац">Горњем Милановцу</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BA" title="Чачак">Чачку</a>. Ужичка војска заузела је јужно крило фронта, са задатком да одбрани непријатељски продор према <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Ужице">Ужицу</a>. Одбрана Београда заузела је фронт по правцу <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%BA%D0%B0" title="Гроцка">Гроцка</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београд</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Остружница">Остружница</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Обреновац">Обреновац</a>, са главним задатком да одбрани Београд по сваку цену.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустроугарска Балканска војска са око 200.000 војника кренула је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/16._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="16. новембар">16. новембра</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1914" title="1914">1914</a>. године у општи напад на фронт српских армија.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.9F.D1.80.D0.B2.D0.B0_.D1.84.D0.B0.D0.B7.D0.B0_.D0.B1.D0.B8.D1.82.D0.BA.D0.B5_-_.D0.94.D0.B5.D1.84.D0.B0.D0.BD.D0.B7.D0.B8.D0.B2.D0.B0_.2816.11.E2.80.9430.11.29">Прва фаза битке - Дефанзива (16.11—30.11)</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Колубарска битка почиње <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/16._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="16. новембар">16. новембра</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1914" title="1914">1914</a>. године, када су се српске трупе повукле на десну обалу <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Колубара">Колубаре</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D0%B8%D0%B3_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29" title="Љиг (река)">Љига</a>,
према наредби врховне команде, у покушају да ту зауставе продор
аустроугарских снага. Српска врховна команда (СВК) се надала да ће јој
набујеле реке и мочварне обале помоћи у заустављању продора и издаје
директиву да се кота <i>Човка</i> мора по сваку цену задржати, јер је
планирала да са тих позиција крене у противнапад. Српске трупе успеле су
да задрже Аустроугаре неколико дана због лоше процене <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D0%BE%D1%9B%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA" title="Оскар Поћорек">Оскара Поћорека</a> да су ту стациониране српске заштитнице. Због тога он <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/20._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="20. новембар">20. новембра</a> у борбу уводи 15. и 16. корпус VI армије:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">15. корпус: правцем на фронт <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1" title="Медник (чланак још није написан)">Медник</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86&action=edit&redlink=1" title="Баћинац (чланак још није написан)">Баћинац</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BE" title="Рудо">Рудо</a></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">16. корпус:
</span></span><ul>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">једна дивизија према Маљену</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">једна дивизија према Буковској планини</span></span></li>
</ul>
</li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Srp_izb_1914.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" height="375" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/d/db/Srp_izb_1914.jpg/230px-Srp_izb_1914.jpg" width="640" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8" title="Срби">Српске</a> избеглице беже пред <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">аустроугарским трупама</a></span></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 232px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span>
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="internal" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Srp_izb_1914.jpg" title="увећај"></a></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска"></a></span></span></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Увођење нових снага приморало је I армију (која је била бројчано надјачана) да се повлачи и она у ноћи <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/21._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="21. новембар">21</a>. на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/22._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="22. новембар">22. новембар</a> заузима нове положаје на гребену Сувобора, али већ током поподнева <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/21._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="21. новембар">22</a>.
на линију фронта избијају Аустроругари. Живојин Мишић почиње да планира
противнапад са Сувоборских положаја, али због тешког стања у <i>Маљенском одреду</i> одустаје од те идеје, што се показало као добра процена, јер аустроугарска војска већ <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/24._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="24. новембар">24. новембра</a> у огорченој борби разбија <i>Маљенски одред</i> (у борби је погинуо и командант одреда). Овај пораз приморава лево крило I армије на повлачење на линију <i>Игриште</i>-<i>Бабина Глава</i>-<i>Подови</i>. Напредовање аустроугарских трупа наставља се заузећем коте <i>Човка</i>, због чега се <i>Моравска дивизија</i> I позива повлачи на Кремницу, што приморава повлачење десног крила III армије.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Живојин Мишић <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/26._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="26. новембар">26. новембра</a> оцењује ситуацију у којој се I армија налази као <i>јако лошу</i> и стога се одлучује да:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">остане на тренутним положајима још неколико дана да не би угрозио цео фронт српске војске, али се не излажући могућем поразу.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">на време повуче главнину снага на положаје <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4" title="Запад">западно</a> од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Горњи Милановац">Горњег Милановца</a> односно линију <i>Липе</i>-<i>Трипавац</i>-<i>Мрамор</i>(457)-<i>Главица</i>(530)-лева обала <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Дичина">Дичине</a>.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">повлачење обезбеди заштитницама.</span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Сходно развоју ситуације, односно услед губитка: <i>Конатице</i>, <i>Лазаревца</i>, <i>Човке</i>, <i>Губоша</i> и <i>Маљена</i>,
српска врховна команда одлучује да изврши припреме за повлачење на нове
положаје, на шта ју је нагонио и сувише широк фронт. Српска врховна
команда истог дана премешта своје седиште из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београда</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Крагујевац">Крагујевац</a>.
Као последњи покушај да се непријатељско надирање заустави, издата је
директива Обреновачком одреду да изврши напад на Аустроугаре код <i>Конатице</i> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Степојевац">Степојевца</a>, а II армији да помогне овај напад.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.98.D0.B7.D0.B2.D0.BE.D0.B4_.D0.B8.D0.B7_.D0.BD.D0.B0.D1.80.D0.B5.D0.B4.D0.B1.D0.B5_.D0.A1.D0.92.D0.9A_.D0.BE.D0.B4_26.11._.D0.BD.D0.B0.D0.BC.D0.B5.D1.9A.D0.B5.D0.BD_I_.D0.B0.D1.80.D0.BC.D0.B8.D1.98.D0.B8">Извод из наредбе СВК од 26.11. намењен I армији</span></span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="thumb tleft" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Obeseni_1914.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" height="546" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/41/Obeseni_1914.jpg/220px-Obeseni_1914.jpg" width="640" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8" title="Срби">Срби</a> обешени од стране <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">Аустроугара</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%B2%D0%B0" title="Мачва">Мачви</a> током <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD" title="Јесен">јесени</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1914" title="1914">1914</a>. године</span></span></td></tr>
</tbody></table>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>„У случају да будемо принуђени на повлачење поступити овако:“</i></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>„5. -I армија повлачи се на линију Голубовац (496)-Проструга-Рајац-Сувобор-Бабина Глава“</i></span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<hr style="margin-left: 0px; margin-right: 0px;" />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Напад Обреновачког одреда, потпомогнут II армијом није успео и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="28. новембар">28. новембра</a> отпочиње повлачење према плану српске врховне команде од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/26._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="26. новембар">26. новембра</a>.
Истог дана средишњи део фронта I армије бива пробијен и аустроугарске
трупе избијају на Сувоборски гребен. Суочен са пробојем фронта и
сопственом проценом да би повлачење по наредби српске врховне команде од
<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/26._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="26. новембар">26. новембра</a> довело до потпуног краха I армије, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Живојин Мишић">Живојин Мишић</a> самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4" title="Запад">западно</a> од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/29._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="29. новембар">29. новембра</a>.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Мишић предочава своју одлуку српској врховној команди и остаје при
њој иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан,
ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Главни град">престоница</a>,
бити практично предат без борбе. На крају српска врховна команда усваја
његов предлог и издаје директиву осталим снагама да изврше повлачење по
плану од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/26._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="26. новембар">26. новембра</a>.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Српска војска без проблема, током <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/29._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="29. новембар">29</a>. и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/30._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="30. новембар">30. новембра</a>
заузима нове положаје и почиње да их утврђује за шта су велику заслугу
имале српске заштитнице које су пружиле јак отпор Аустроугарима, због
чега је VI армији издата наредба да наступа са крајњим опрезом.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.97.D0.B0.D0.BA.D1.99.D1.83.D1.87.D1.86.D0.B8_.D0.B8_.D0.BD.D0.B0.D1.80.D0.B5.D0.B4.D0.B1.D0.B5_.D0.BA.D0.BE.D0.BC.D0.B0.D0.BD.D0.B4.D0.B5_.D0.91.D0.B0.D0.BB.D0.BA.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.B2.D0.BE.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B5_30.11.">Закључци и наредбе команде Балканске војске 30.11.</span></span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>„Команда Балканске војске цени ситуацију:“</i></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>„српска војска се повлачи на нове положаје у циљу заштите рејона Аранђеловац-Горњи Милановац.“</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>„снабдевање слабо (муниција, одећа, обућа, храна), због слабих путева.“</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>„пут Лозница-Ваљево употребљив је само за лака возила.“</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>„много болесника, 5 000, већином промрзлих“</i></span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Због свега тога команда Балканске војске наређује прекид офанзивних
операција, с тим што ће се извршити утврда положаја у циљу заштите пруге
Обреновац-Ваљево. У склопу ових наредби од:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>V армије се очекује да се помери ка североистоку, уђе у Београд и
потом изврши удар и пробој на северни део српског фронта (линија
Варовница-Космај)</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>VI армије се очекује да се помери ка североистоку са циљем попуне фронта који остаје за V армијом</i></span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>Рок извршења 02.12.1914.</i></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.9F.D1.80.D0.BE.D0.B1.D0.BB.D0.B5.D0.BC_.D0.B0.D1.80.D1.82.D0.B8.D1.99.D0.B5.D1.80.D0.B8.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.BC.D1.83.D0.BD.D0.B8.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B5">Проблем артиљеријске муниције</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Српска војска се у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="Октобар">октобру</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1914" title="1914">1914</a>. године суочила са недостатком <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%99%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Артиљерија">артиљеријске</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Муниција">муниције</a>,
након чега је издата наредба о рационалном коришћењу преосталих залиха,
а од савезника је под хитно затражена испорука муниције. Артиљеријска
муниција из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Француска">Француске</a> коначно у другој половини <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="Новембар">новембра</a> пристиже у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD" title="Солун">Солунску</a> луку, али ту са запрепашћењем бива констатовано да не одговара српским топовима. Иако је била намењена 75 <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Milimetar" title="Milimetar">mm</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF" title="Топ">топовима</a> које је имала српска војска, чауре су биле дуже за 2.5 <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Milimetar" title="Milimetar">mm</a>, због чега су за српске трупе биле неупотребљиве. Без обзира на практично безизлазну ситуацију, муниција бива <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Железница">железницом</a> транспортована до <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88" title="Ниш">Ниша</a> у ком је извршавано демонтирање. Након демонтирања муниција је одмах железницом упућивана у <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Крагујевачка тополивница (чланак још није написан)">Крагујевачку тополивницу</a> (будућу <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5" title="Застава оружје"><i>Заставу</i></a> односно <i>Црвену Заставу</i>)
у којој је извршавано скраћивање чауре и оспособљавање муниције, која
је одмах затим пругом упућивана на ратиште. Брзина, која је била
пресудна у овој операцији, не би могла бити постигнута по тада
расквашеним и практично непроходним, друмовима у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Србија">Краљевини Србији</a>, због чега је, начелник штаба врховне команде, војвода <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Радомир Путник">Радомир Путник</a> железницу назвао:<i>„V српском армијом.“</i></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.9F.D1.80.D0.B5.D0.BB.D0.B0.D0.B7.D0.BD.D0.B0_.D1.84.D0.B0.D0.B7.D0.B0_-_.D0.BE.D0.B4.D0.BC.D0.BE.D1.80_.D0.B8_.D0.BF.D1.80.D0.B5.D0.B3.D1.80.D1.83.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.2801.12.E2.80.9402.12.29">Прелазна фаза - одмор и прегруписавање (01.12—02.12)</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.97.D0.B0.D0.BA.D1.99.D1.83.D1.87.D1.86.D0.B8_.D0.A1.D0.92.D0.9A_.D0.BE.D0.B4_01.12.">Закључци СВК од 01.12.</span></span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">СВК на основу информација са ратишта, шаље командама армија следећи извештај о непријатељу:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>Стање код аустроугарских трупа је очајно (4 000 заробљених, читаво митраљеско одељење се предало)</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>Вршили су попуну људством и материјалом већ пет пута</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>Мали број активних официра</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>Хране се пљачком</i></span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">и процењује стање у српској војсци:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>Војници су се одморили, јер три дана није било борбе</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>Артиљеријска муниција је стигла на фронт</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>Морално стање се поправило</i></span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<hr style="margin-left: 0px; margin-right: 0px;" />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">На основу стања у I армији и извештаја о противнику, њен командант, генерал Живојин Мишић издаје наредбу да се током <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="2. децембар">02. децембра</a> изврши груписање трупа на десном боку и да се отпочне са припремама за противнапад, који би отпочео <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="3. децембар">03. децембра</a>. Аустроугарска војска изводи прегруписавање, према плану од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/30._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="30. новембар">30. новембра</a> и у рејону <i>Лиспена</i> и <i>Голупца</i>(483) долази у сукоб са српским предстражама.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Monument_Rajac_Serbia_2.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" height="640" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Monument_Rajac_Serbia_2.jpg/250px-Monument_Rajac_Serbia_2.jpg" width="480" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Споменик <i>1300 каплара</i> на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%86" title="Рајац">Рајцу</a> делу <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Сувобор">Сувобора</a></span></span></td></tr>
</tbody></table>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Током <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="2. децембар">02. децембра</a>
окончана је попуна српске војске људством, регрутима, обвезницима и као
последњи атом снаге, на ратиште су упућени ђаци, подофицири из војне
школе у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5" title="Скопље">Скопљу</a>, тзв. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1300_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="1300 каплара">1300 каплара</a>. Они су пре краја обуке добили чинове <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" title="Каплар (чланак још није написан)">каплара</a> и упућени су на фронт, а сачињавали су их младићи, који су студирали како у Београду, тако и широм <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Европа">Европе</a>
и који су се ставили на располагање СВК. Попуна људства обућом и одећом
је извршена сходно могућностима, али је она била недовољна. Истог дана
Мишић сачињава план противнапада и излаже га СВК. После дужег разматрања
његов план је прихваћен и издаје се наредба свим трима армијама и
Ужичкој војсци да <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="3. децембар">03. децембра</a> крену у општи противнапад, док трупе <i>Одбране Београда</i> остају на својим положајима, да би заштитиле бок и позадину II армије.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">План генерала Мишића предвиђао је:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Главни удар са три дивизије на правац <i>Ручићи</i> - <i>Проструга</i> у циљу пробијања фронта 16. корпуса</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Помоћни удар једном дивизијом у правцу <i>Теочин</i> - <i>Сувобор</i></span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Основна замисао била је да се брзо заузме гребен <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Сувобор">Сувобора</a> и да се одатле изврши удар у долину <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Колубара">Колубаре</a> ка <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE" title="Ваљево">Ваљеву</a>, са јасним циљем пресецања аустроугарских трупа на два дела. Стога је Мишић наредио:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Дринској дивизији I позива да продре на фронту <i>Ручићи</i> - <i>Крива Река</i></span></span>
<ul>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Рељинском одреду и батаљону на <i>Голубцу</i>(483) чувају десни бок дивизије и изврше напад на линији <i>Угриновци</i> - <i>Голубац</i>(483)</span></span></li>
</ul>
</li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Моравској дивизији II позива да продире на фронту <i>Ручићи</i> - <i>Озрем</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Дунавској дивизији I позива да продире на фронту <i>Озрем</i> - <i>Лозањ</i></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Дунавској дивизија II позива да продире на фронту <i>Лозањ</i> - <i>Брезна</i> ка <i>Бањанима</i> и <i>Теочину</i></span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">поред тога он је захтевао и јаку артиљеријску припрему за напад речима:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<dl style="text-align: justify;"><dd><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><i>„... да она својом снажном и обилном ватром, не штедећи у ови мах
муницију, још у првим тренуцима, треба да сломи отпор непријатеља и да
прокрчи пут пешадији.“</i></span></span></dd></dl>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустроугарска војска је током <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="2. децембар">02. децембра</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1914" title="1914">1914</a>. године наставила кретање ка <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA" title="Североисток">североистоку</a> и ушла је у напуштени <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београд</a>.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.94.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.B0_.D1.84.D0.B0.D0.B7.D0.B0_.D0.B1.D0.B8.D1.82.D0.BA.D0.B5_-_.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.82.D0.B8.D0.B2.D0.BD.D0.B0.D0.BF.D0.B0.D0.B4_.2803.12.E2.80.9412.12.29">Друга фаза битке - противнапад (03.12—12.12)</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Battle_of_Kolubara.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" height="552" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/Battle_of_Kolubara.jpg/350px-Battle_of_Kolubara.jpg" width="640" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Мапа Колубарске битке (рад U.S. Military Academy)</span></span></td></tr>
</tbody></table>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У тренутку када су европске <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84" title="Телеграф">телеграфске</a> агенције очекивале вести о слому српске војске и када је V аустроугарска армија приређивала свечану параду у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београду</a>,
отпочела је велика противофанзива целокупне српске војске. Након велике
артиљеријске припреме у 7:00 отпочиње напад. Аустроугарске трупе су у
потпуности изненађене, јер су сматрале да је српска војска неспособна и
за одбрану, а камоли за противудар, па су биле приморане на повлачење.
Само током борби <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="3. децембар">03. децембра</a>
заробљено је 3 официра, 400 подофицира и војника и 4 топа са 1 000
граната. Због повољног развоја ситуације, Мишић наређује продужетак
напада на 16. корпус, који није имао никакве резерве и који је био у
сталном повлачењу са циљем овладавања гребенског масива <i>Проструга</i> - <i><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%86" title="Рајац">Рајац</a></i> - <i>Сувобор</i>. Истовремено, остале српске армије бивају задржане јаким отпором на својим почетним положајима, због чега СВК <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/4._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="4. децембар">04. децембра</a> наређује Мишићу, да по освајању Сувобора, обустави офанзиву, док се не рашчисти ситуација на осталим фронтовима. Око подне <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/5._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="5. децембар">05.12.</a>
I армија избија на гребен Проструге и до краја дана га у потпуности
заузима и ту се зауставља. Истовремено, Дунавска дивизија I позива
успева да пресече одступницу аустроугарским трупама на Сувобору и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%BD" title="Маљен">Маљену</a> и око 23:00 избија на <i>Конџулско брдо</i> и <i>Чугуљ</i>. Овим успесима I армије <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/5._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="5. децембар">05.12.</a>
пробијен је фронт 16. корпуса аустроугарске војске и иако су остале
армије и даље биле на својим почетним положајима, отпочело је гоњење
непријатеља, док је Тимочка дивизија I позива (из састава II армије)
послата као појачање <i>Одбрани Београда</i>.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Оскар Поћорек увиђа потпуни пораз 16. корпуса и пробој аустроугарског фронта, због чега <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/6._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="6. децембар">06.12.</a> наређује VI армији да се повуче на леву обалу Колубаре, наређујући:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">16. корпусу да се повуче <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Север">северно</a> од Ваљева</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">15. корпусу да се повуче на линију <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Словац">Словац</a> - <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Лајковац">Лајковац</a></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">13. корпусу да што је могуће дуже задржи положаје код <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Лазаревац">Лазаревца</a></span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Vojvoda_%C5%BDivojin_Mi%C5%A1i%C4%87.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" height="640" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/e9/Vojvoda_%C5%BDivojin_Mi%C5%A1i%C4%87.jpg/200px-Vojvoda_%C5%BDivojin_Mi%C5%A1i%C4%87.jpg" width="405" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Генерал <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Живојин Мишић">Живојин Мишић</a>, командант Прве српске армије и најзаслужнији за победу Србије у Колубарској бици.</span></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="thumbinner" style="width: 202px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span>
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Истог дана I армија избија на линију <i>Гугоши</i> - <i>Медник</i> - <i>Баћенац</i> - <i>Рудо</i> - <i>Маљен</i>,
што омогућава III армији успех на свом фронту и почетак гоњења
непријатеља, који је приморан на повлачење, да би сачувао сопствене
бокове. Истог дана, Ужичка војска излази на обалу <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Дрина">Дрине</a>, док је II армија, ослабљена пребацивањем Тимочке дивизије I позива, обуставиља офанзиву држећи се одбрамбених дејстава.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У раним јутарњим часовима, истурени делови Дунавске дивизије I позива
улазе у Ваљево, које је до краја дана ослобођено, док се 16. корпус
утврђује на позицијама <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Север">северно</a>
од Ваљева, у покушају пружања последњег отпора. III армија избија на
Колубару и наставља да гони непријатеља на простору између <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D0%B8%D0%B3_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29" title="Љиг (река)">Љига</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8%29&action=edit&redlink=1" title="Топлица (река у западној Србији) (чланак још није написан)">Топлице</a>, упућујући Дринску дивизију II позива као појачање II армији, која након тога прелази у напад.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D0%BE%D1%9B%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA" title="Оскар Поћорек">Оскар Поћорек</a> наређује <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/8._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="8. децембар">08.12.</a> V армији да обустави напад и да се са VI армијом, која је у повлачењу, повуче и утврди на линији: <i>Степојевац</i>-<i>Толобас</i>-<i>Градац</i>-<i>Парцански вис</i>-<i>Ковиона</i>-<i>Лина</i>-<i>Крајкова Бара</i>-<i>Мостиње</i> (на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2" title="Дунав">Дунаву</a>). Међутим следећег дана 16. корпус <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Север">северно</a> од Ваљева бива потпуно разбијен, због чега је 15. и остацима 16. корпуса наредио да се повуку ка <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%86" title="Шабац">Шапцу</a>, а 13. корпусу да помогне V армији, у покушају да одржи положаје <i>Раља</i> - <i>Степојевац</i> - <i>Обреновац</i> (дужине 60<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Километар">km</a>). Ова линија фронта била је предугачка, тако да V армија <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/10._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="10. децембар">10.12.</a> заузима нове положаје <i>Дубоко</i> (на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29" title="Сава (река)">Сави</a>)-<i>Сремчица</i>-<i>Цветков гроб</i>-<i>Авала</i>-<i>Мостиње</i> (дужине 32<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Километар">km</a>).</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">СВК истог дана наређује I армији да се заустави у Ваљеву, обезбеди
бок и позадину осталих армија, које ће отпочети пробој фронта V армије, а
да истовремено делом снага настави протеривање 15. и 16. корпуса који
су се у нереду повлачили ка <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0" title="Босна">Босни</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC" title="Срем">Срему</a>. Према наредбама, завршна офанзива за ослобођење Београда отпочиње <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/11._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="11. децембар">11. децембра</a> ударом III армије у 5:00 односно I и II армије у 7:00.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустроугарски 15. корпус, повлачећи се пред Дринском дивизијом I позива, у року од 27 <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82" title="Сат">часова</a> прелази 40<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Километар">km</a> и код Шапца напушта територију <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Србија">Краљевине Србије</a>,
истовремено су се ка Шапцу, пред Дунавским дивизијама I и II позива,
повлачили остаци 16. корпуса. Њиховим пребацивањем у Срем <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/12._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="12. децембар">12. децембра</a> окончане су операције у Колубарској бици.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Остале непријатељске трупе су се након пораза на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0" title="Авала">Авали</a> повукле ка Београду, а у подне <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/14._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="14. децембар">14. децембра</a> издата је наредба да се са првим <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Тама">мраком</a> изврши повлачење преко Саве. Током <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%9B" title="Ноћ">ноћи</a>, аустроугарске трупе су напустиле <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београд</a>, који је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="15. децембар">15. децембра</a> ослобођен, чиме су окончане <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%88%D1%82%D1%83_%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8_1914._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Борбе на балканском ратишту током јесени 1914. године (чланак још није написан)">борбе на балканском ратишту током јесени 1914. године</a>.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.93.D1.83.D0.B1.D0.B8.D1.86.D0.B8_.D1.82.D0.BE.D0.BA.D0.BE.D0.BC_.D0.B1.D0.B8.D1.82.D0.BA.D0.B5">Губици током битке</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.93.D1.83.D0.B1.D0.B8.D1.86.D0.B8_.D0.B2.D0.BE.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.9A.D1.80.D0.B0.D1.99.D0.B5.D0.B2.D0.B8.D0.BD.D0.B5_.D0.A1.D1.80.D0.B1.D0.B8.D1.98.D0.B5">Губици војске Краљевине Србије</span></span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Погинулих - 22.000</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Рањених - 91.000</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Заробљених - 19.000</span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Укупно је 153.373 војника 2.110 официра i 8.074 подофицира избачено из строја.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h3 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.93.D1.83.D0.B1.D0.B8.D1.86.D0.B8_.D0.91.D0.B0.D0.BB.D0.BA.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.B2.D0.BE.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.90.D1.83.D1.81.D1.82.D1.80.D0.BE.D1.83.D0.B3.D0.B0.D1.80.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.BC.D0.BE.D0.BD.D0.B0.D1.80.D1.85.D0.B8.D1.98.D0.B5">Губици Балканске војске Аустроугарске монархије</span></span></span></h3>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Погинулих - 27.216 (војника и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%80&action=edit&redlink=1" title="Подофицир (чланак још није написан)">подофицира</a>) + 1080 (<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%80" title="Официр">официра</a>)</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Рањених - 118.911 (војника и подофицира) + 3.211 (официра)</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Заробљених - 1.800 (војника и подофицира) + 66 (официра)</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Несталих - 73.988 (војника и подофицира) + 656 (официра)</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Болесних - 44.117 (војника и подофицира) + 2.599 (официра)</span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Укупно је избачено из строја 266.212 војника и подофицира и 7.592 официра.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.9F.D0.BE.D1.81.D0.BB.D0.B5.D0.B4.D0.B8.D1.86.D0.B5_.D0.B1.D0.B8.D1.82.D0.BA.D0.B5">Последице битке</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Највећи значај Колубарске битке огледа се у томе што <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Аустроугарска">Аустроугарска</a> није успела да својим снагама уништи <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Србија">Краљевину Србију</a>, због чега су <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Централне силе">Централне силе</a> и током <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1915" title="1915">1915</a>. године приморане да се боре на три <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82" title="Фронт">фронта</a> и што је још битније <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Немачко царство">Немачка</a> је била приморана да пошаље помоћ у људству на <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83&action=edit&redlink=1" title="Балкански фронт у Првом светском рату (чланак још није написан)">Балкански фронт</a>, чиме су ослабљене њене снаге на преостала два фронта, а самим тим и њене шансе да успешно елиминише један од њих.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Битка је имала значај и на глобалном плану. Силовита српска победа одложила је улазак у рат <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Бугарска">Бугарске</a>,
која се спремала да уђе у рат на страни Централних сила, рачунајући да
је Србија поражена и да ће без борбе доћи до територија око којих је
против Краљевине Србије <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Година">годину дана</a> раније водила <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други балкански рат">Други балкански рат</a>. Српска победа је допринела одлуци <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Италија">Краљевине Италије</a> да уђе у рат на страни <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0" title="Антанта">Антанте</a>.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Генерал <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Живојин Мишић">Живојин Мишић</a> је због успешног вођења операције унапређен у чин <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%28%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D1%87%D0%B8%D0%BD%29" title="Војвода (војни чин)">војводе</a>, док је његов супарник <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D0%BE%D1%9B%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA" title="Оскар Поћорек">Оскар Поћорек</a> смењен са места главнокомандујућег Балканске војске крајем <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1914" title="1914">1914. година</a>, а на његово место је постављен <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8" title="Немци">немачки</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B5%D0%BB%D0%B4%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%BB" title="Генерал-фелдмаршал">фелдмаршал</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B5%D0%BD" title="Аугуст фон Макензен">Аугуст фон Макензен</a>.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.97.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B0.D1.98_.D0.9A.D0.BE.D0.BB.D1.83.D0.B1.D0.B0.D1.80.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.B1.D0.B8.D1.82.D0.BA.D0.B5_.D1.83_.D0.B8.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B8_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.BE.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B0">Значај Колубарске битке у историји ратовања</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="thumb tright" style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Lazarevac_11.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" class="thumbimage" height="480" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Lazarevac_11.jpg/220px-Lazarevac_11.jpg" width="640" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%86%D1%83" title="Спомен црква у Лазаревцу">Спомен црква у Лазаревцу</a></span></span></td></tr>
</tbody></table>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да
се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време
реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући
пораз. Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI
армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Живојин Мишић">Живојин Мишић</a> данас се изучава на војним школама широм света.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Колубарска битка је значајна и по томе што обе војске у операцијама
нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије
тамо где је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са
једног на други део фронта.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Лазаревац">Лазаревцу</a> је подигнута спомен црква у којој су сахрањене кости српских и аустроугарских војника.<sup class="reference" id="ref-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0#note-1"><span>[</span>1<span>]</span></a></sup> Током 2013. године почела је изградња спомен-цркве у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Кадина Лука">Кадиној Луци</a>, на падинама Рајца.<sup class="reference" id="ref-2"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0#note-2"><span>[</span>2<span>]</span></a></sup></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A0.D0.B5.D1.84.D0.B5.D1.80.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B5">Референце</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="reflist" style="list-style-type: decimal; text-align: justify;">
<ol class="references">
<li id="note-1"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0#ref-1">^</a> <span class="reference-text"><a class="external text" href="http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:451132-Lazarevac-Prepolovili-broj-vojnika-u-spomen-kosturnici" rel="nofollow">Преполовили број војника у спомен-костурници („Вечерње новости“, 27. август 2013)</a></span></span></span></li>
<li id="note-2"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0#ref-2">^</a> <span class="reference-text"><a class="external text" href="http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:454022-Crkva-spomen-kosturnica-na-Rajcu" rel="nofollow">Црква спомен-костурница на Рајцу („Вечерње новости“, 14. септембар 2013)</a></span></span></span></li>
</ol>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.9B.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0">Литература</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="refbegin references-column-count references-column-count-2" style="-moz-column-count: 2; text-align: justify;">
<ul>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Душан Т. Батаковић - Никола Б. Поповић, <i>Колубарска битка</i>, Литера, Београд 1989.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="citation web">Rickard, J. (4. 3. 2001.). <a class="external text" href="http://www.historyofwar.org/articles/battles_kolubra.html" rel="nofollow">„Battle of Kolubra, 3–9 December 1914“</a> <span class="reference-accessdate">Приступљено 16. 7. 2008.</span></span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Battle+of+Kolubra%2C+3%E2%80%939+December+1914&rft.atitle=&rft.aulast=Rickard&rft.aufirst=J.&rft.au=Rickard%2C%26%2332%3BJ.&rft.date=4.+3.+2001.&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.historyofwar.org%2Farticles%2Fbattles_kolubra.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0"></span></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="citation book">Keegan, John (1999). <i>The First World War</i>. Pimlico. стр. 512. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Online_Computer_Library_Center" title="Online Computer Library Center">OCLC</a> <a class="external text" href="http://www.worldcat.org/oclc/40180059" rel="nofollow">40180059</a>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+First+World+War&rft.aulast=Keegan&rft.aufirst=John&rft.au=Keegan%2C%26%2332%3BJohn&rft.date=1999&rft.pages=%D1%81%D1%82%D1%80.%26nbsp%3B512&rft.pub=Pimlico&rft_id=info:oclcnum/40180059&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0"></span></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="citation web">Navy Journal (6. 12. 1914.). <a class="external text" href="http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=9E04E1D9133EE733A05755C0A9649D946596D6CF" rel="nofollow">„The War Situation“</a> (PDF). New York Times</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=The+War+Situation&rft.atitle=&rft.aulast=Navy+Journal&rft.au=Navy+Journal&rft.date=6.+12.+1914.&rft.pub=New+York+Times&rft_id=http%3A%2F%2Fquery.nytimes.com%2Fmem%2Farchive-free%2Fpdf%3Fres%3D9E04E1D9133EE733A05755C0A9649D946596D6CF&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0"></span></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="citation web"><a class="external text" href="http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9D04EEDF1438E633A2575BC0A9649D946596D6CF&oref=slogin" rel="nofollow">„The War Situation“</a> (PDF). New York Times. 8. 12. 1914.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=The+War+Situation&rft.atitle=&rft.date=8.+12.+1914.&rft.pub=New+York+Times&rft_id=http%3A%2F%2Fquery.nytimes.com%2Fmem%2Farchive-free%2Fpdf%3F_r%3D1%26res%3D9D04EEDF1438E633A2575BC0A9649D946596D6CF%26oref%3Dslogin&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0"></span></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="citation book">Stone, Norman (1998). <i>The Eastern Front 1914-1917</i>. Penguin. стр. 57. <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/International_Standard_Book_Number" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:BookSources/0-14-026725-5" title="Посебно:BookSources/0-14-026725-5">0-14-026725-5</a>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Eastern+Front+1914-1917&rft.aulast=Stone&rft.aufirst=Norman&rft.au=Stone%2C%26%2332%3BNorman&rft.date=1998&rft.pages=%D1%81%D1%82%D1%80.%26nbsp%3B57&rft.pub=Penguin&rft.isbn=0-14-026725-5&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0"></span></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="citation book">John Keegan, Andrew Wheatcroft (1996). <i>Who's Who in Military History: From 1453 to the Present Day</i>. Routledge. стр. 146. <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/International_Standard_Book_Number" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:BookSources/0-415-12722-X" title="Посебно:BookSources/0-415-12722-X">0-415-12722-X</a>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Who%27s+Who+in+Military+History%3A+From+1453+to+the+Present+Day&rft.aulast=John+Keegan%2C+Andrew+Wheatcroft&rft.au=John+Keegan%2C+Andrew+Wheatcroft&rft.date=1996&rft.pages=%D1%81%D1%82%D1%80.%26nbsp%3B146&rft.pub=Routledge&rft.isbn=0-415-12722-X&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0"></span></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="citation book">Neiberg (2005). <i>Fighting The Great War: A Global History</i>. Harvard University Press. стр. 57–59. <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/International_Standard_Book_Number" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:BookSources/0-674-01696-3" title="Посебно:BookSources/0-674-01696-3">0-674-01696-3</a>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Fighting+The+Great+War%3A+A+Global+History&rft.aulast=Neiberg&rft.au=Neiberg&rft.date=2005&rft.pages=%D1%81%D1%82%D1%80.%26nbsp%3B57%E2%80%9359&rft.pub=Harvard+University+Press&rft.isbn=0-674-01696-3&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0"></span></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="citation book">William III Miller, William; Miller (1966). <i>The Ottoman Empire and Its Successors, 1801-1927</i>. Routledge. стр. 523–530. <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/International_Standard_Book_Number" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:BookSources/0-7146-1974-4" title="Посебно:BookSources/0-7146-1974-4">0-7146-1974-4</a>. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Online_Computer_Library_Center" title="Online Computer Library Center">OCLC</a> <a class="external text" href="http://www.worldcat.org/oclc/233550422" rel="nofollow">233550422</a>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Ottoman+Empire+and+Its+Successors%2C+1801-1927&rft.aulast=William+III+Miller%2C+William&rft.au=William+III+Miller%2C+William&rft.au=Miller&rft.date=1966&rft.pages=%D1%81%D1%82%D1%80.%26nbsp%3B523%E2%80%93530&rft.pub=Routledge&rft.isbn=0-7146-1974-4&rft_id=info:oclcnum/233550422&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0"></span></span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="citation book" id="CITEREF.D0.9F.D0.BE.D0.BF.D0.BE.D0.B2.D0.B8.D1.9B2000"><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%91._%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Никола Б. Поповић (чланак још није написан)">Поповић, Никола Б.</a> (2000). <i>Срби у Првом светском рату 1914-1918.</i>. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8+%D1%83+%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC+%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83+1914-1918.&rft.aulast=%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0+%D0%91.&rft.au=%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C%26%2332%3B%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0+%D0%91.&rft.date=2000&rft.place=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%A1%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B8+%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0"></span></span></span></li>
</ul>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A1.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.B0.D1.88.D1.9A.D0.B5_.D0.B2.D0.B5.D0.B7.D0.B5">Спољашње везе</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<ul style="text-align: justify;">
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="external text" href="http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=486" rel="nofollow">„Јунаци Колубарске битке“</a>, Мића Живојиновић, <i>Вечерње новости</i>, фељтон, 14 наставака, 27. новембар - 6. децембар 2005.</span></span></li>
<li><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a class="external text" href="http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2994/02.php?pismo=" rel="nofollow">Битка коју проучавају војници: „На Колубару! “ — Политикин Забавник</a></span></span></li>
</ul>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-64210787873998836472013-11-11T08:22:00.000+01:002013-11-11T08:22:31.227+01:00Годишњица: 11.11.1918: Дан примирја у Првом светском рату<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEin6KPYloPpRoaDsu6-Eb1o-vOm8X-8rBLU2JcDZE9YLKreAnUS09PBrOUe1cHHEbaXSeiHn0SY9MyiJ_wu_ecj-HgnHV9_Ltb_itd5no4-DGQTJKPKDwIgzIVbOz75_1syw5bvoWlnVnv1/s1600/NatalijinaRamonda.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEin6KPYloPpRoaDsu6-Eb1o-vOm8X-8rBLU2JcDZE9YLKreAnUS09PBrOUe1cHHEbaXSeiHn0SY9MyiJ_wu_ecj-HgnHV9_Ltb_itd5no4-DGQTJKPKDwIgzIVbOz75_1syw5bvoWlnVnv1/s320/NatalijinaRamonda.jpg" width="194" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><i><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Амблем празника <br />Наталијина рамонда</span></span></i></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Дан капитулације Немачке у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први светски рат">Првом светском рату</a></b> је државни празник у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Србија">Републици Србији</a> који се обележава <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/11._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="11. новембар">11. новембра</a>. Овај датум подсећа на дан када су, 11. новембра <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1918." title="1918.">1918.</a> године у железничком вагону у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%9A" title="Компјењ">Компијену</a>, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. <sup class="reference" id="ref-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%28%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%29#note-1"><span>[</span>1<span>]</span></a></sup></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Овај државни празник се у Републици Србији прославља од <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2012." title="2012.">2012.</a> године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/2005." title="2005.">2005.</a> године. <sup class="reference" id="ref-autogenerated1_2-0"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%28%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%29#note-autogenerated1-2"><span>[</span>2<span>]</span></a></sup></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Ramonda_nathaliae" title="Ramonda nathaliae">Наталијине рамонде</a>, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Албанска споменица">Албанске споменице</a>, која се налази изнад цвета. <sup class="reference" id="ref-autogenerated1_2-1"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83_%28%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%29#note-autogenerated1-2"><span>[</span>2<span>]</span></a></sup> Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.</span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-87335700795877661982013-11-01T23:41:00.000+01:002013-11-01T23:41:11.989+01:00Дан сећања на ослобођење Београда 1918.<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiF1h3WgIwazQCrvzKWch_dyeV-MGcMkABXUp0064rBmAPemVmTRF8g6yAYyyVaw40o1qgvf3sFiCeJyQMZcEae6MO4diE5iwVk84WpiJ1969cRi_Wo6jt2GQ3XIv5-9Ib35ZIrExa7FPLs/s1600/VOJVODA-BOJOVIC.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiF1h3WgIwazQCrvzKWch_dyeV-MGcMkABXUp0064rBmAPemVmTRF8g6yAYyyVaw40o1qgvf3sFiCeJyQMZcEae6MO4diE5iwVk84WpiJ1969cRi_Wo6jt2GQ3XIv5-9Ib35ZIrExa7FPLs/s640/VOJVODA-BOJOVIC.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><strong></strong></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Једна од важнијих, али и често запостављених годишњица у историји
престонице – Дан ослобођења Београда у Првом светском рату биће
обележена данас, у знак сећање на тадашњу Прву армију српске војске и
њеног команданта Петра Бојовића. Ове трупе успеле су да 1918. за свега
месец и по дана од пробоја Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15.
септембра, ослободе целу тадашњу Србију и 1. новембра освану на улицама
главног града и тако продру чак 600 километара у дубину окупиране
територије. Гоњење је одмах настављено преко Саве и Дунава.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У престоници после 94 године, прославу победе из 1918. организоваће
Град и Савез потомака ратника Србије 1912. до 1920. године, а данас ће
на Костурницу бранилаца Београда из 1915. на Новом гробљу, члан градског
већа Ацо Петровић положити венац. Осим ове званичне посете, значајнијих
свечаности неће бити, па обележавање ове годишњице донекле дели
„судбину” 20. октобра, датума када је Београд ослобођен у Другом
светском рату 1944.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">– У централној зони града постоји мали број знамења која подсећају на
Први светски рат, а још мање на балканске ратове. Сем Костурнице на
Новом гробљу најпознатији су Споменик трећепозивцима на Врачару и
Костурница бранилаца на Београдској тврђави. Тек 1990. код Каленић
пијаце постављено је обележје посвећено војводи Петру Бојовићу –
наглашава Лидија Котур из Завода за заштиту споменика културе.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Више оваквих знамења постоји у широј околини главног града, на
местима где је било већих окршаја. Она се углавном налазе у селима јужно
и источно од Београда, јер је тамо Дунавска дивизија Прве армије водила
главне борбе док је у урбани део ушла готово без сукоба.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Уз одсуство обележја која би подсећала на 1. новембар, многа
сведочанства указују да веома мали број Београђана зна шта је тада било.
То потврђују и професори историје у престоничким основним и средњим
школама.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">– Мало је ђака који могу да одговори на ово питање, док се у уџбенику
за четврти разред овај датум помиње само као дан ослобођења целокупне
Србије. Колеге и ја настојимо да им детаљније објаснимо шта се заиста
тада догодило. Наши ученици су изузетна деца, али они тај историјски
податак немају где да чују, као што нису имали ни њихови родитељи који
би им то знање пренели. Проблем је што је код млађих генерација
националној историји посвећено генерално мало пажње, па се она зато
погрешно и тумачи – истиче Михајло Ћулум, професор историје у Првој
београдској гимназији и добитник Светосавске награде.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<a class="thickbox no_icon" href="http://srbin.info/wp-content/uploads/2012/10/VojvodaPetarBojovic.jpg" rel="gallery-43508" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;" title="VojvodaPetarBojovic"><img alt="" class="alignright size-medium wp-image-43517" height="300" src="http://srbin.info/wp-content/uploads/2012/10/VojvodaPetarBojovic-219x300.jpg" title="VojvodaPetarBojovic" width="219" /></a><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Да је статистика када је реч о познавању чињеница о Дану ослобођења
Београда 1918. забрињавајућа подвлачи и Вељко Вилимоновић, његов колега
из Основне школе „Олга Петров”.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">– По оквирној процени готово 95 одсто деце неће знати да одговори шта
се у Београду десило тога дана. Без обзира што се овај датум помиње у
уџбеницима, потребно је да им ми додатно укажемо на овај догађај, јер ни
велики број њихових родитеља то не зна. Сличну необавештеност видели
смо у анкети о томе када се српска војска вратила на Косово у Првом
балканском рату. Није боље ни када је реч о 11. новембру 1918. – дану
када је Немачка пристала да потпише примирје у Првом светском рату –
закључује Вилимоновић.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><strong>Водио ратове – погинуо од батина</strong><br />Петар Бојовић,
рођен 1858. године, у борбе је кренуо већ 1876, као питомац Војне
академије и подофицир у тадашњем српско-турском рату. У великом сукобу
са Централним силама рањен је у окршају на Дрини 1914, па га је заменио
тада армијски генерал Живојин Мишић. После опоравка у јануару 1916.
постављен је за начелника Штаба Врховне команде уместо остарелог
Радомира Путника. На том положају задржао се до јуна 1918. Вратио се на
место команданта Прве армије и ангажовао се у ослобођењу Србије због
чега је 26. септембра добио титулу војводе.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У Београду је дочекао 1945, а 20. јануара те године,
осамдесетседмогодишњег ветерана на смрт је претукла група партизана која
је покушала да га исели из куће у Улици Трнској 25. Његово тело
таљигама је пребачено на Ново гробље, а народа на сахрани није било.</span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-87710557732621377612013-10-21T20:32:00.002+02:002013-10-21T20:32:51.152+02:001941-10-21: Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – спомен на 21. октобар 1941. и крваву јесен 1941. године када су немачке oкупационе снаге извршиле масовни ратни злочин над цивилима у Крагујевцу и широм Србије: Успавана долина – сећање на жртве масакра у Шумарицама<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"></span></span><div class="post_meta" style="text-align: right;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
<span style="font-size: small;">Аутор <a href="http://serbum.com/?author=1" rel="author" title="Posts by Сербум">Сербум</a> <span class="dot">⋅</span> 21/10/2013 </span><a href="http://serbum.com/?p=2743#comments"></a></span></span>
</div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div class="post_meta">
</div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: center;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;"><i>„Онај који се не плаши смрти, умире само једном“ – Ђовани Фалконе.</i></span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Предосвитна
тишина октобарског јутра. Унаоколо се протежу стабла, мноштво њих, чије
разгранате крошње као да подражавају путеве људских патњи. Испреплетани
и жиласти, њихови окрајци су упрти ка Сунцу и, налик некаквим молећивим
шакама, стреме да се одлепе од непомичних стабала која их упорно вуку
ка земљи. Али Сунце је још увек далеко, земља одмах ту, испод.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Крошња под
којој ја стојим је особита. Она, попут проседих брада православних
свештеника које им покрива епитрахиљ, своје стабло крије смерним
гранама. Њени листови се непрекидно клањају птицоликој громади до које
води стаза од камених плоча. Посматрам ову громаду; посматрам је, чини
ми се, можда и предуго. </span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div align="center" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">* * *</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Шумарички
масакр, који су немачке трупе починиле 21. октобра представља једну од
најболнијих сага у српској историји. Поред тога што су, услед спровођења
ниподаштавачке и геноцидне политике окупатора, неповратно уништени
многобројни људски животи, свирепост метода и брзина којом су спроведене
до тада нису виђене на овим просторима. Догађај је одјекнуо светом, па
су чак у Риу Де Женеиру ученици гимназије <i>Пиједаде</i> у Цркви Светог
Фрање издејствовали служење свечане мисе за покој душа стрељаних
Крагујевчана. Од служења парастоса у српским цркавама у расејању, преко
чланака у српским и иностраним новинама, до комеморација у српским
удружењима, клубовима, као и потоњој уметничкој надградњи – отео се
истинољубиви крик рањене нације, крик због реза предубоког да би га
време зацелило.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Корени немилог догађаја леже још у државном удару 27. марта и реаговању српске јавности на <i>Протокол о приступу Југославије Тројном пакту</i>.
Хитлер, који је овакав потез сматрао „велеиздајом“, убрзо је кренуо,
потпомогнут Италијом и Мађарском, са спровођењем ригорозних војних
офанзива. Југославија је између 6. и 18. априла потпуно војнички
разорена – безусловна капитулација је потписана 17. априла у 21 час.
Недуго потом, у Крагујевцу бива постављена крајскоманда. Уследило је
одузимање оружја становништву и преузимање Војнотехничког завода. </span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje-1.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Обешени Стеван Зарић и Божидар Петровић" class=" wp-image-2744 " height="640" src="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje-1.jpg" width="476" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Обешени Стеван Зарић и Божидар Петровић</span></span></td></tr>
</tbody></table>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Мајско
саветовање Централног комитета КПЈ, чији су се уговорени задаци
сачињавали од борбе против окупатора и сународних подривача,
обрачунавања са распиривањем мржње на националној основи, али и јачања
партијског утицаја, наишло је на одобравање у Москви, пре свега после
напада Немачке на СССР 22. јуна. Одмах су формирана три партизанска
шумадијска одреда, са циљем да се отпочне оружана борба. Сам Крагујевац
је неко време претрајавао у духу инерције, без крупних сукоба и
репресалија и, изузимајући околне чарке и узгредне саботаже, попут
напада на немачку моторизовану колону код Љуљака, акције крагујевачких
комуниста су углавном бивале припремног карактера. Тек 1. августа су
крагујевачки скојевци, Миодраг Јовановић и Миодраг Филиповић, учинили
први приметан корак, када су запалили мапу Источног фронта испред зграде
месне команде. Њихову акцију су пропратили Стеван Зарић, берберин, и
Божидар Петровић, ученик, запаливши седларницу и сењак Војнотехничког
завода. Свирепо су мучени, стрељани, а потом и обешени код Крста, у
самом центру града. Њих двојица представљају прве жртве фашистичког
терора у Крагујевцу.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Устанички
дух се напрасно раширио Србијом – уследио је низ ослободилачких
офанзива, па је као последица успешности револуционарног пламена у
западној Србији створена Ужичка република. Немачка Врховна команда,
којој су слали извештаје о немогућности одржавања власти у градовима и
тескобама приликом успостављања комуникација, хитро је реаговала.
Наредила је гушење устаничког покрета, а према речима фелдмаршала
Кјатела, као одмазда за живот једног немачког војника – <i>мора се
узети, као опште правило, да се одговара смртном казном за 50-100
комуниста. Начин извршења ове казне има за циљ појачавање застрашујућег
ефекта</i>.<i> </i></span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Дужност
опуномоћеног главнокомандујућег генерала у Србији примио је Франц Беме,
преузевши целокупну војну и извршну власт. Овај немилосрдни пешадијски
генерал, у Србији упамћен по свирепости гушења револуционарних покрета,
издао је 10. октобра наредбу – <i>Буде ли губитака међу немачким
војницима или фолксдојчерима, територијално надлежни команданти наредиће
одмах стрељање противника према следећим стопама:</i></span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;"><i>1) </i><i>За сваког убијеног немачког војника (мушкарца, жену или дете) узима се 100 заробљеника или талаца.<br />
</i></span><span style="color: black;"><i>2) </i><i>За сваког рањеног немачког војника 50 заробљеника или талаца.</i></span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;"><i>Стрељање ће извршити трупе.</i> </span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Борбе за
ослобођење Горњег Милановца, током којих је, према неким изворима,
заробљено и до 200 војника, углавном 6. чете 920, знане као <i>Ландецшицен</i>,
испровоцирале су хитар одговор Немаца – задатак ослобођења 6. чете,
920. батаљона припао је 3. батаљону 749. пука, стационираном у
Крагујецу. После неуспешне прве акције, издата је наредба да се отпочне
нова, па је 14. октобра, ојачана са три тенка, чета Немаца изнова
започела офанзиву. Међутим, контакт са заробљеном четом ни овог пута
није успостављен, па је Горњи Милановац, спаљен до темеља, дословно
претворен у згариште.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">У рањим
јутарњим часовима, 16. октобра 1941. године, на путу из Горњег Милановца
ка Крагујевцу, код Љуљака на Думачи, 3. батаљон 749. пука напали су
партизански и четнички одреди (постоје различите историјске верзије о
томе да ли су трупе деловале појединачно, здружено, или су, пак, напад
на себе преузели искључиво партизани). Дошло је до жестоког окршаја у
којем је 9 немачких војника убијено, док је 27 рањено (један је касније
подлегао повредама). Сматра се да су и српски одреди претрпели губитке,
премда их партизански извештаји не наводе. Убрзо је уследио немачки
одговор, хитар и зверски свиреп.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Целокупно
извршење одмазде поверено је мајору Паулу Кенингу, будући да је, према
рангу, био највиши немачки официр у Крагујевцу и командант гарнизона.
Прва предузета мера била је хапшење Јевреја комуниста, и то на основу
списка који је предстојништво градске полиције тога дана добило из
Београда, а који је садржао око 60-70 имена. Подаци о броју ухапшених
се, међутим, јако разликују. Мајор Кенинг, на пример, сведочи о 66
комуниста и Јевреја, док Драгомир Симовић, тадашњи председник општине,
наводи цифру од 63 ухапшених мушкараца и жена.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;"><a href="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje.jpg"><img alt="" class=" wp-image-2755 alignleft" height="602" src="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje.jpg" width="640" /></a>Поред
ухапшених, Немци су у рукама држали још 125 талаца доведених из Горњег
Милановца, око 150 талаца ухапшених још пре организовања ослободилачке
акције и 53 затвореника у месном затвору. С обзиром на то да овај број
ни изблиза није одговарао предвиђеном циљу одмазде, капетан Фон
Бишофсхаузен је убедио мајора Кенинга да се остатак живља за стрељање
прикупи по околним селима, и то – Грошници, Мечковцу, Маршићу, Корману,
Ботуњу и Горњим и Доњим Комарицама. Према наводима мајора Кенинга,
укупно је стрељано 427 људи (у овај број урачунати и преживали, јер су и
они изведени пред митраљез). Спомен-музеј „21. октобар“ чува базу
података о 415 стрељаних лица и 21 преживелих.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Ни ово,
међутим, није било довољно да се задовољи план зацртане одмазде, па је
током вечери 19. октобра Крагујевац блокиран, а напуштање града сторого
забрањено. Сви прилази граду обиловали су немачким стражарима.
Интересантно како је команда крајње подмукло дозволила улазак у град,
јер је очекивала да на посао дођу људи из околних села. Хапшења су
започела ујутру 20. октобра, и то на целокупној градској територији. Са
Лепенице је приведено око 650 радника који су радили на регулацији реке.
Ни свештеници богослужитељи нису били поштеђени.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Још 17.
октобра директорима школа упућена је наредба да доставе спискове ученика
који су положили 6. и 7. а нису се уписали у 7. и 8. разред, као и
списак оних који се нису јавили на предавања, или су нередовно похађали
наставу. Директор Друге мушке гимназије, Лазар Пантелић, кренуо је за
Београд са овереним <i>аусвајсом</i>, али је, предосетио да се нешто необично догађа и одлучио да се врати у школу. Овако је саопштио савоје слутње: <i>Имам
осећај да се налазим на санти леда коју носи бујица, беспомоћан сам да
ма шта учиним како би отклонио или бар ублажио опасност која лежи над
децом</i>.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje-oduzimanje-dokumenata.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Одузимање докумената пред стрељање" class=" wp-image-2747 " height="403" src="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje-oduzimanje-dokumenata.jpg" width="640" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">Одузимање докумената пред стрељање</span></span></td></tr>
</tbody></table>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"></span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Током
хапшења становништва, Немци су перфидно саопштавали да се ради о замени
личних карата и да ће они који се не пријаве бити строго кажњени. Тако
су многи, плашећи се могућих последица, сами одлазили у топовске шупе,
које су у касним поподневним сатима биле дупке пуне (део народа је чак
стајао напољу). Оне грађане који су избегли првобитни талас рације, по
граду су купиле патроле Љотићеваца, предвођене Марисавом Петровићем
(познатом и по томе што је 20. октобра упао у зграду општине и похапсио
градоначелникове службенике, секретара општине и престојника полиције,
уместо којих је поставио своје људе). Једна од жртава Петровићевих
патрола била је Нада Наумовић, студенткиња медицине. Она је, видевши
суседа Александра – Цанета Матејића како се, не би ли извукао живу
главу, придружује добровољцима, узвикнула – <i>Цане, шта ћеш са овима, боље да те убију Немци него они</i>. Љотићевци су наставили хапшења, пре свега локалних Рома, према којима су били посебно сурови.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Око 18
часова, обистиниле су се сумње прикупљеног живља – на Становљанском пољу
изнад Централне радионице, одјекнули први рафали. Стрељани су
затвореници, таоци и људи са београдског списка. Према неким изворима,
осморо људи је успело да утекне, премда недавна истраживања неупитно
утврђују да је свега један човек преживео стрељање. Марисав Петровић је,
према сопстевним речима, успео да издејствује ослобођење око 700 људи. И
заиста, око 350 људи је те вечери, посредством иницијативе Љотићеваца
отишло својим домовима. У замену за похапшене Србе често су давали Роме,
са којима су поступали као са робљем. Истински подаци о овој размени
људи још увек нису познати, а улога Марисава Петровића, чије ће име
Крагујевчани увек повезивати са нитковлуком и кукавичлуком, остаје све
само не истински спасоносна.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;"><a href="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/552312_560581670624008_1621574897_n.jpg"><img alt="552312_560581670624008_1621574897_n" class="alignnone wp-image-2748" height="476" src="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/552312_560581670624008_1621574897_n.jpg" width="720" /></a>Ујутро
21. октобра, према неким наводима сунчано и ведро, у 7 часова, отпочело
је масовно стрељање крагујевачког становништва. Долине сушичког и
ердоглијског потока су одабране као стратишта. Током првих постројења,
неколико појединаца се издвојило чиновима непремерне храбрости. Тако
Никола Мачкић, професор теологије и избеглица из Хрватске, упркос
наговарањима сапатника да протури лаж да је Хрват, ни на тренутак није
помислио да се одрекне свога наслеђа: <i>Не, Ја сам Србин! За то сам страдао од усташа и за то ћу умрети!</i>
Лазар Пантелић, честити директор Друге мушке гимназије, који је пошто
су му прегледана документа једно време стајао у групи спасених, видео
је међу одабранима за стрељање много својих ђака, пришао је једном
немачком официру и упитао га: <i>Куда ће ова деца? Ја сам њихов директор. Молим вас, пустите њих, а мене водите!</i>
После неколико одричних одговора и убеђивања, брижног професора су
придружили скупини страдалника. Иза себе је оставио петоро деце.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje-lazar.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Лазар Пантелић, директор Друге гимназије" class=" wp-image-2746 " height="640" src="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje-lazar.jpg" width="374" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Лазар Пантелић, директор Друге гимназије</span></span></td></tr>
</tbody></table>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Један
сведок је из прикрајка посматрао стрељање у Сушичком потоку. Војислав
Зорић, чувар Чомићеве виле и радник на њеном имању, из непосредне
близине је присуствовао масакру: <i>Још се спроводници нису одмакли ни
стотину метара, а већ је на улазу шљивара стајала нова група људи. Један
прескочи ограду и настави бекство у правцу Дивљег поља. Али и он
покошен паде. </i>У долини Сушичког потока, у јарузи недалеко од
Чомићеве виле, почива и петнаесторо деце, десеторо Рома и петоро Српчића
– мали чистачи ципела.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Око два
сата поподне, сејање смрти је почело да јењава. Паљба митраљеза се
постепено стишавала. Према проценама мајора Кенинга, предвиђен број од
2300 стрељаних је достигнут. Из безбедносних разлога, Немци су задржали
још око 350 људи као таоце, док су Љотићевци одвели две стотине људи у
школу <i>Краљ Петар</i> и задужили их да покопају погубљене. Међу онима
који су пуштени својим кућама, био је тадашњи гимназијалац, а касније
познати глумац, Мирослав Мија Алексић.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Будући да
су Немци предвиђенима за погубљење одузимали лична документа, опраштање
са најмилијима се углавном сводило на пар помисли или изговорених фраза.
У документацији Спомен-музеја налазе се тек 42 поруке, успутна шкрабања
по комадићима папира, фотографијама и листовима свезака. Неке од тих
порука одишу посебним болом, болом који наткриљује стрељани град, стално
подсећајући о несагледивом ужасу који је сколио невини народ. Љубиша
Јовановић, ученик, у легитимацији за повлашћену вожњу написао је: <i>Драги тата и мама, поз. последњи пут, Љубиша</i>.
Дечак није знао да му је отац стрељан. Јаков Медина, књиговођа, стрељан
20. октобра, на папирићу је написао кратку, али језгровиту поруку, у
чијим симболичним речима и даље одзвања безизлазност мрачних слутњи: <i>Лебац сутра немојте послати. Јаков.</i></span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Једини
мушкарац који је успео да побегне и тако преживи стрељање био је
Димитрије Радовановић. Он је заједно са неколицином мушкараца који се
нису мирили са судбином, кренуо да бежи. И упркос киши куршума која је
уследила (један метак га је погодио у бутину, док му је, убрзо потом,
други умало разорио вилицу), Радовановић је успео да замакне и докопа се
првих оближњих сеоских кућа. Сељаци су му ране лечили дуваном, да би га
после превезли до партизанске болнице. Умро је у дубокој старости,
2005. године. </span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje-u-krugu-Zastave.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="Стрељања у кргугу фабрике оружја" class="size-full wp-image-2751 " height="640" src="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje-u-krugu-Zastave.jpg" width="452" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">Стрељања у кругу фабрике оружја</span></span></td></tr>
</tbody></table>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"></span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Гробнице
за жртве су копане у непосредној близини стрељаних група. Њих су, под
надзором немачких патрола, приведени Срби слагали једне до других, често
у више редова. Нека сведочанства наводе да је између њих и љотићеваца,
који су од талаца тражили да мртве преврћу и одузимају им новац, сатове и
прстење, дошло до и кошкања и сукоба. Гробнице су у почетку биле
плитке, па су на неким местима, док хумке нису до краја формиране,
вирили делови тела сахрањених. Према појединим изворима, Шумарице су
бројале 30 хумки и 4-5 мањих гробова. И мада је обележавање гробова и
приступ члановима породица стрељаних био забрањен, неке Крагујевчанке
(углавном супруге и мајке) су под окриљем ноћи успеле да пронађу пут до
својих најмилијих, па чак и пренесу њихова тела до породичних гробница.
Захваљујући овим храбрим женама, пронађена су четворица мушкарца који су
преживели рафалну паљбу. Тек 4. априла 1942. године попустила је
ригорозност окупационе власти. Тада су Крагујевчанима дозволили да
посете гробове стрељаних суграђана.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">21.
октобра 1944. године, тачно три године након масакра у Шумарицама,
Крагујевац је ослобођен. Прво опело недужним жртвама одржано је
сутрадан, 22. октобра. Присуствовало је више хиљада људи.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Тачан број
стрељаних у Шумарицама и даље је премет спорова и расправи. Скоро
сигурно преувеличан број од 7000 је по свој прилици предмет потоње
комунстичке агитације. У извештајима мајора Кенинга се, на пример,
помиње цифра од 2300, док је у <i>Борби </i>која је изашла 15. новембра
1941. године објављен чланак о стрељању 5000 мушкараца и жена у
Крагујевцу. Прота Драгослав Величковић, парох старе цркве записао је: <i>На данашњи дан, 21. октобра 1941. године, Немци су стрељали око 7000 грађана Крагујевца.</i> Начелник безбедности Дунавске бановине, Данило Михаиловић, је закључио: <i>Они
су у лецима објавили да су убили 2300 Срба. Ово је исто тако
неистинито, јер су их они убили само у Крагујеву, а не узимајући у обзир
број убијених у околним селима Крагујевца, 7100 – 7300 Срба. </i>Четнички
извори осцилирају у проценама, наводећи бројеве од четири до дванаест
хиљада људи. Гласила Срба у Канади и Америци у свим текстовима о
шумаричкј трагедији помињу 4000 погубљених. </span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div class="wp-caption alignnone" id="attachment_2753" style="width: 650px;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><a href="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje-V3.jpg"><img alt="Споменик посвећен стрељаним ђацима Прве крагујевачке гимназије „Сломљено крило птице“ познатији под називом Пето три" class="size-full wp-image-2753" height="320" src="http://serbum.com/wp-content/uploads/2013/10/Streljanje-V3.jpg" width="640" /></a></span></span><div class="wp-caption-text">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">Споменик посвећен стрељаним ђацима Прве крагујевачке гимназије „Сломљено крило птице“ познатији као Пето три</span></span></div>
</div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Према подацима из архиве Спомен-музеја <i>21. октобар</i>,
стрељано је четрдесеторо деце узраста између 11 и 15 година, као и 261
младић средњошколског узраста (што се коси са дугопомињаним митом о 300
стрељаних гимназијалаца). Били су то већином ученици Грађевинске,
Војнотехничке, Занатлијске и Учитељске школе, затим Прве и Друге
гимназије, али и радници и земљорадници. Међу стрељаном децом се скоро
извесно налазе и Роми, мали чистачи ципела, али је њихов број, будући да
носе српска имена, немогуће утврдити. <i> </i></span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;">Прикупљање података о стрељанима се врши и дан данас, тако да се поједина имена бришу са списка, док му се нова придодају.</span></span></span></div>
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span style="font-size: large;"><span style="color: black;"><em><strong>Душан Јагличић </strong></em></span></span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Крагујевац, Србија44.012711 20.92674099999999343.8300105 20.604017499999994 44.195411500000006 21.249464499999991tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-35934762758783342792013-10-08T00:30:00.000+02:002013-10-08T00:30:00.730+02:002013-10-08: Пре стоједне године започео Први балкански рат <div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhLTi98Qw_bVNTfONo7_jmhHI-rd9AtcMT1n2XykicTNhPHDb1OrU166Tqqe6c1Jcjz5Z34rJ757RWkqhv8ycg8qWcmD3l1SLwwl7MQdZzTNMnLhy2J5BPGgptdA6wC129h5CNjF_pcyLp_/s1600/PrviBalkanskiRat.jpg" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhLTi98Qw_bVNTfONo7_jmhHI-rd9AtcMT1n2XykicTNhPHDb1OrU166Tqqe6c1Jcjz5Z34rJ757RWkqhv8ycg8qWcmD3l1SLwwl7MQdZzTNMnLhy2J5BPGgptdA6wC129h5CNjF_pcyLp_/s640/PrviBalkanskiRat.jpg" width="444" /></a></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
На данашњи дан, Црна Гора је као чланица Балканског савеза објавила рат Турској, чиме је започео Први балкански рат.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Први балкански рат трајао је од 8. октобра 1912. године до 30. маја
1913. године и вођен је између чланица Балканског савеза (Србија,
Бугарска, Црна Гора и Грчка) и Турске.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Османско царство, које је већ 1908. године било уздрмано Младотурском
револуцијом, у 1912. још више је ослабљено ратом против Италије. Ту
слабост Турске користе балканске земље и отпочињу рат с циљем ослобођења
територија Балкана, које се налазе под турском окупацијом.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
</div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Савезници нису разрадили заједнички план наступања, тако да је свака
држава за себе водила рат, мада су се битке водиле на четири различита
фронта. Срби и Црногорци су оперисали према Косову и Метохији, Санџаку,
Северној Македонији и Албанији; Грци су оперисали у Јужној Македонији, у
правцу Солуна, као и према Епиру и Јонији (Јањинама); Бугари сукобили
са османлијским снагама у Тракији, а секундарним операцијама према
Македонији.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Рат је отпочео 8. октобра 1912. када је Црна Гора објавила рат
Турској. Остале три чланице су путиле 13. октобра ултиматум Порти који
је она није могла да прихвати, тако да су се 17. октобра у рат укључиле и
Србија и Бугарска, а два дана доцније и Грчка.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Србија је мобилисала 230.000 војника са 230 топова, груписаних у 10
пешадијских дивизија, две независне бригаде и једну коњичку дивизију под
ефективном командом Радомира Путника.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Српске снаге су биле груписане у три армије, чији је задатак био да
напредују према Скопљу, док су једна дивизија и независна бригада имале
да делују са Црногорцима у Новопазарском санџаку.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Прва армија, под командом престолонаследника Александра
Карађорђевића, била је највећа по броју и снази, зато је чинила центар
снага које су напредовале према Скопљу.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Друга армија, под командом генерала Степе Степановића, имала је наређење да напредује према Страцину.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Трећа армија, под командом генерала Божидара Јанковића, чинила је
десно крило и имала је задатак да ослободи Косово и Метохију и после
тога да се придружи осталим двема армијама у очекиваној бици код Овче
Поља.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Све веће битке које је Краљевина Србија водила у Првом балканском
рату су биле на просторима Македоније. План српске војске је био да
уништи Турску Вардарску армију пре него што Османлије успеју да заврше
мобилизацију и концентрацију својих снага.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Српски команданти су сматрали да ће већина османлијских снага бити
развијена у Вардарској долини и на стратешки важној висоравни Овче Поље.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Циљ је био да се са три армије и двокраким нападом опколи османлијска
армија. Кумановска битка, која је почела одмах на почетку рата, трајала
је између 23-24 октобра 1912. године, и била је прва велика битка коју
је водила српска војска у Првом балканском рату. Резултат битке је била
српска победа над Турском Вардарском армијом (генерал Радомир Путник је
после битке унапређен у чин војводе).</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
После овог тешког пораза, османлијска армија је била принуђена да
напусти већи део Вардарске долине, уз тешке губитке у људству (углавном
дезертерство) и ратном материјалу.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Битка код Прилепа била је друга битка у Првом балканском рату, а
одиграла се 3. новембра 1912. године. Битка је трајала три дана, после
чега је османлијска армија била надјачана и присиљена на повлачење.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Битка код Битоља је била трећа велика битка и трајала је између 16-19
новембра 1912. године. Српска војска је одлучно поразила османлијску
војску у овој бици и ушла у Битољ 19. новембра 1912. године.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Освајањем Битоља Срби су контролисали југозападну Македонију, заједно
са важним градом Охридом. Српском победом у бици код Битоља,
петовековна османлијска власт над Македонијом је окончана.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
У мање од два месеца, Турска је изгубила територије на скоро целом
подручју европског континента, па је успостављено примирје 4. децембра
1912. године са свим противницима, осим Грчке.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Након одбијања испуњавања захтева од стране Турске и државног пуча у
јануару 1913. године, рат је настављен, после чега је Турска изгубила и
утврђене градове Једрене, Јањину и Скадар, као и превласт на мору.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Мир је успостављен 30. маја 1913. године уз посредовање великих сила
(Аустроугарска, Немачка, Француска, Велика Британија и Италија) а Турска
је Лондонским мировним уговором предала балканским савезницима све
своје територије западно од линије Енос - Мидија (обала Егејског мора -
обала Црног мора), као и острва у Егејском мору, укључујући и Крит.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Као резултат Првог балканског рата створена је Кнежевина Албанија као
независна држава, на чему је инсистирала Аустроугарска, на штету земаља
победница, Грчке, Србије и Црне Горе.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Санџак је подељен између Србије и Црне Горе. Бугарска је добила део Тракије, западно од линије Енос - Мидија.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Незадовољство поделом освојених турских подручја, посебно Македоније,
довело је до Другог балканског рата (29. јун - 10. август 1913.
године).</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Бугари су најпре 29. јуна 1913. године напала српске снаге на реци
Брегалници (Брегалничка битка) и били поражени, а дан касније доживели
су и пораз од Грка, које су такође напали, у бици код Кукуша.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Србија и Грчка су, потом, 8. јула 1913. године, објавиле рат
Бугарској. Убрзо су им се придружиле и Црна Гора и Румунија, као и
Турска, са жељом да поврати нека подручја која је током Првог балканског
рата изгубила.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Због премоћи савезника, Бугарска је убрзо била поражена и принуђена
на мир у Букурешту 10. августа 1913. године, по којем је морала предати
подручја освојена у Првом балканском рату.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Велики део територије добила је и Румунија, а територија Македоније је била подељена између Грчке и Србије.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Балкански ратови су били и увод у Први светски рат. Србија је из оба
рата изашла као најмоћнија држава на Балкану, што је довело до
затегнутости између Аустроугарске и Србије.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Аустроугарској није одговарала снажна Србија, која је стајала на путу
ширења Беча на исток (Drang nach Osten), ка Солуну, а Србији присутност
Аустроугарске на Балкану, па је убиство Франца Фердинанда, 28. јуна
1914. године у Сарајеву, послужило као повод за почетак Првог светског
рата.</span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: right;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
(<a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1187810/%D0%92%D0%B5%D0%BA+%D0%BE%D0%B4+%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0+%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0.html" target="_blank">Извор: РТС</a>)</span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-25519209804099996762013-09-15T01:30:00.000+02:002013-09-15T13:46:06.663+02:001918-09-15: На данашњи дан 1918. пробијен је Солунски фронт<h1 style="background-color: white; color: #3d61a4; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; letter-spacing: normal; line-height: normal; margin: 0px 0px 10px; orphans: 2; padding: 0px; text-align: start; text-indent: 0px; text-transform: none; white-space: normal; widows: 2; word-spacing: 0px;">
</h1>
<div class="after_title" style="background-color: white; color: black; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; letter-spacing: normal; line-height: 21px; margin: 0px 0px 10px; orphans: 2; padding: 0px; text-align: justify; text-indent: 0px; text-transform: none; white-space: normal; widows: 2; word-spacing: 0px;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: 0px; margin-right: 0px; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhqxPtI1gukPlTpC8TbihYIPQV0dTiOIOwwO2K2VonKImJqKEbRX4OjjmMI7qVuyd8D6QifJ-FZbCUNsJeRaBzbmog08DBk-FrODoCGL7F8IgiwFXJUetKYmth5M_-lCfn4xEMbTpfQ2Jyv/s1600/ProbojMapa.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="208" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhqxPtI1gukPlTpC8TbihYIPQV0dTiOIOwwO2K2VonKImJqKEbRX4OjjmMI7qVuyd8D6QifJ-FZbCUNsJeRaBzbmog08DBk-FrODoCGL7F8IgiwFXJUetKYmth5M_-lCfn4xEMbTpfQ2Jyv/s640/ProbojMapa.jpg" width="640" /></a></span></span></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Мапа пробоја Солунског фронта</span></span></td></tr>
</tbody></table>
<h2>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Najvecha-srpska-pobeda/Kako-je-probijen-Solunski-front.sr.html" target="_blank">Како је пробијен Солунски фронт</a></span></span></h2>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави”, сећао се Иван Филиповић, редов Дринске дивизија из Уба</b></span></span></div>
<div style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><img alt="" height="400" src="http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/55763/i/1/krf.jpg" style="border: 0px none; margin: 0px; padding: 0px;" width="640" /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><br /></span></span></div>
<div class="image_holder" style="background-color: white; color: black; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; letter-spacing: normal; line-height: normal; margin: 0px 0px 10px; orphans: 2; padding: 0px; text-align: justify; text-indent: 0px; text-transform: none; white-space: normal; widows: 2; width: 478px; word-spacing: 0px;">
<div class="desc" style="background-color: #565656; color: white; margin: 0px; padding: 5px 12px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Српска војска на путу из Крфа за Солун (Фото из збирке Народне библиотеке Србије – преузето из дигиталне колекције НБС)</span></span></div>
</div>
<div class="text_holder" style="background-color: white; color: black; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; letter-spacing: normal; line-height: normal; margin: 0px 0px 10px; orphans: 2; padding: 0px; text-align: justify; text-indent: 0px; text-transform: none; white-space: normal; widows: 2; word-spacing: 0px;">
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">„Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”.</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Овако је, пре тачно 90 година, гласила наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта. Резултат те операције, која је почела у зору 14. септембра 1918. године, били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца – заједничке државе јужних Словена, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918. Тако је савезничка победа на једном, за неке земље готово споредном фронту одлучила исход рата и била одлучујућа за стварање нове државе. Али, како је све почело?</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b style="margin: 0px; padding: 0px;">Јуриш у зору</b></span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина километара и који се, преко Албаније на западу простирао све до Јадранског мора, српска војска је пребачена већ на пролеће 1916. године, одмах после опоравка на Крфу. Са једне стране фронта били су француски, британски и српски војници, којима се касније прикључио и један број Грка и Италијана (руска бригада је повучена после Октобарске револуције), док су их са друге линије, добро укопани у ровове, гледали немачки и бугарски војници. Већ 1916. српска војска је имала своје ватрено крштење на Кајмакчалану када је, после огромних жртава и борбе прса у прса са Бугарима освојила тај врх, планину Ниџа и град Битољ. Али, што због проблема на осталим фронтовима, што због става неких држава, пре свих Енглеза да је Солунски фронт споредно ратиште, а што због неуспешног уласка Румуније у рат, на страни сила Антанте операције су обустављене. Тако је, на жалост наших војника којима се журило кући и чији је морал због тога полако почео да опада на Солунском фронту, од 1916. до септембра 1918. углавном владало затишје. А онда је уследио расплет.</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">За команданта Солунског фронта изабран је француски генерал Франше д’Епере. Он је јуна 1918. одржао саветовање са српским генералима и регентом Александром на коме је донета одлука да се коначно крене у – пробој. Одлучено је да офанзива почне на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска, као и да борбе почну средином септембра. Српска војска била је подељена у две армије – прву којом је командовао Петар Бојовић и другу на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић. То је укупно чинило шест дивизија са 140.0000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца.</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Борбе су почеле 14. септембра артиљеријском паљбом и свих савезничких топова да би, у зору 15. септембра (у 5.30 часова) друга српска армија кренула у јуриш и то на потесу Соко–Ветерник–Добро поље. Водила се борба прса у прса, бајонетима на бајонете о чијој страхоти сведочи и запис Огиста Албера, француског официра за везу:</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">„Оно што сам видео на Ветернику памтићу до краја живота. Измешали се француски и српски војници. Растурене десетине пентрају се по камењару. Људи подеране обуће, искрварени, освајају метар по метар. Наједном све замуче, ни пушка да опали, чују се само јауци. То се води борба прса у прса, оружје више не помаже. Судбину овог дела фронта решавају нож и срце јуначко. Мој митраљез ћути, не могу да гађам, побићу српске војнике који су се измешали са бугарским и носе се, носе. Крај мојих ногу нађоше се двојица. Ухватили се у коштац, побацали оружје и сурвавајући се низ масив планине кидишу један на другог. Гледам ужас, час је Бугарин одозго хоће да удави Србина, час је Србин горе покушавајући да задави Бугарина. А обојица снажни, шкргућу зубима, не малаксавају. Збуњен сам, хтео бих да окончам овај двобој, али немам снаге. Сад је на једном Србин јачи, удара Бугариновом главом о тло и виче – ово је моја земља, ово је моја земља, упамти. Најзад малаксао Бугарин више не може ништа да упамти, чује се његов ропац и ту, испод Ветерника, заврши ратовање. А српски војник стресе прашину са одеће и викну ми – хајде Француз напред”...</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b style="margin: 0px; padding: 0px;">Продор који је одлучио исход рата</b></span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">После таквих борби и напора главни део фронта је пробијен. Освојен је важан положај Соко, а 16. септембра Југословенска дивизија, састављена од добровољаца, и врх Козјак, чиме је отворен пут за Тиквешку долину. Почео је продор који је одлучио исход рата.</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"> „Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави. Вукла нас је неизмерна жеља да што пре стигнемо у родни крај”, сећао се Иван Филиповић, редов Дринске дивизије из Уба.</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Та огромна жеља водила је војнике из победе у победу тако да је, по речима Д’Епереа „српску пешадију и француска комора на коњима једва стизала”. Зато и не чуди што је Скопље ослобођено већ 25. септембра, после чега је српска војска кренула према бугарској граници. Само четири дана касније, у штабу Франша д’Епереа Бугари су потписали капитулацију...</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Српска војска је наставила продор и када су Британци и Грци код Дорјана доживели неуспех чиме је и исход целе операције био доведен у питање, а спречили су и Немце да се утврде на линији Пећ–Косовска Митровица–Куршумлија–Ниш. Јединице прве армије су у Нишкој операцији за само неколико дана победиле противнике, тако да је српска војска већ 11. октобра ушла у Ниш. Тиме је првој армији био отворен пут у моравску долину тако да је Петар Бојовић, на челу Дунавске дивизије 1. новембра победоносно умарширао у Београд. За то време јединице друге армије су ослободиле западну Србију. Већ 3. новембра капитулирала је Аустро-Угарска, чиме су се стекли услови да српска војска пређе Дунав, Саву и Дрину.</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">-----------------------------------------------------------</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b style="margin: 0px; padding: 0px;">Франше д’</b><b style="margin: 0px; padding: 0px;">Епере, француски маршал</b>: „То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...”</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b style="margin: 0px; padding: 0px;">Роберт Лесинг, министар спољних послова САД</b>: „Кад се буде писала историја овог рата њен најславнији одељак носиће назив Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски народ претрпео је нечувене муке и такво пожртвовање и храброст не могу проћи незапажено – они се морају наградити.”</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b style="margin: 0px; padding: 0px;">Винстон Черчил, министар британске морнарице</b>: „Што се тиче Србије она се заиста борила очајнички и славно, са страшним последицама по себе...”</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b style="margin: 0px; padding: 0px;">Пол де Шанел, председник француског парламента</b>: „После Турске – Бугарска, после Бугарске – Аустрија, Срби су у Београду. Ми се поносимо што смо били на страни ових хероја за време њиховог трогодишњег изгнанства и ратовања.”</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b style="margin: 0px; padding: 0px;">Алфред Краус, аустријски генерал</b>: „Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их увек сматрао као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, лукави, особито покретљиви, добро наоружани, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа од свих осталих.”</span></span></div>
<div style="line-height: 18px; margin: 0px 0px 10px; padding: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b style="margin: 0px; padding: 0px;">Виљем Други, немачки цар, у телеграму бугарској Врховној команди</b>: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!”</span></span></div>
</div>
<div class="author" style="background-color: white; color: black; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: bold; letter-spacing: normal; line-height: normal; margin: 0px 0px 5px; orphans: 2; padding: 0px; text-align: justify; text-indent: 0px; text-transform: none; white-space: normal; widows: 2; word-spacing: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Јован Гајић</span></span></div>
<div class="online_date" style="background-color: white; color: black; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; letter-spacing: normal; line-height: normal; margin: 0px; orphans: 2; padding: 0px; text-align: justify; text-indent: 0px; text-transform: none; white-space: normal; widows: 2; word-spacing: 0px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">објављено: 14/09/2008 </span></span><br />
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Преузето са сајта Политика (<a href="http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Najvecha-srpska-pobeda/Kako-je-probijen-Solunski-front.sr.html" target="_blank">Како је пробијен Солунски фронт</a>) </span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-72258008074766560952013-09-15T01:00:00.000+02:002013-09-15T13:43:16.916+02:001916-09-15: Битка на Горничеву<div style="text-align: justify;">
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKiAe5HEGWhK075YM01fzOSF8te96skKjF-AdwhFd6IVWNqhCNdXCbfNg4-vGeqNRQTtXqNtNRlIuAnrD1AxoyRk8qpOJ9zbsypXkeTfaPS6SzfPwJlpq1QT6xnNroZEpqVXTNHyrxAbHh/s1600/feljton.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="368" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKiAe5HEGWhK075YM01fzOSF8te96skKjF-AdwhFd6IVWNqhCNdXCbfNg4-vGeqNRQTtXqNtNRlIuAnrD1AxoyRk8qpOJ9zbsypXkeTfaPS6SzfPwJlpq1QT6xnNroZEpqVXTNHyrxAbHh/s640/feljton.jpg" width="640" /></a></span></span></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Српски војници на положају</span></span></td></tr>
</tbody></table>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Битка на Горничеву (12–16. септембра 1916. године) обухвата дејства Прве и Треће армије против Бугара. У току петодневних борби Српска војска је пробила фронт бугарских снага код Горничева и натерала их на повлачење ка Битољу. Због спорости дејства француских снага, Бугари су стабилизовали фронт у висини Старковог гроба северно од Флорине. Српска војска је однела победу и побољшала своје положаје. Погинуло је око седам хиљада српских војника.</span></span><br />
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Место обележавања: Солун (Грчка).</span></span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><iframe frameborder="0" height="350" marginheight="0" marginwidth="0" scrolling="no" src="https://maps.google.rs/maps?f=q&source=s_q&hl=sr&geocode=&q=%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE&aq=&sll=44.025419,20.923339&sspn=4.573512,7.064209&t=h&ie=UTF8&hq=&hnear=%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE,+%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0,+%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0&ll=40.786572,21.689744&spn=0.037627,0.055189&z=14&output=embed" width="425"></iframe><br /></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="https://maps.google.rs/maps?f=q&source=embed&hl=sr&geocode=&q=%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE&aq=&sll=44.025419,20.923339&sspn=4.573512,7.064209&t=h&ie=UTF8&hq=&hnear=%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE,+%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0,+%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0&ll=40.786572,21.689744&spn=0.037627,0.055189&z=14" style="color: blue; text-align: left;">Прикажи већу мапу</a></span></span>
<br />
<h4 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0" target="_blank"><span class="mw-headline" id=".D0.9F.D0.BE.D0.BA.D1.80.D0.B5.D1.82_.D0.BF.D1.80.D0.B5.D0.BC.D0.B0_.D0.B3.D1.80.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D1.86.D0.B8">Из Википедије</span></a></span></span></h4>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.9F.D0.BE.D0.BA.D1.80.D0.B5.D1.82_.D0.BF.D1.80.D0.B5.D0.BC.D0.B0_.D0.B3.D1.80.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D1.86.D0.B8">Покрет према граници</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У пролеће 1916, на граници окупиране Србије и неутралне Грчке,
стајала је добро утврђена бугарска војска, под будним оком немачких
официра. Немци су већи део својих јединица повукли и упутили на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83" title="Западни фронт у Првом светском рату">Западни фронт</a>, на коме је више месеци беснела страшна <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Битка код Вердена">битка код Вердена</a>.
Насупрот њима, савезници су у солунском утврђеном логору имали
релативно мале британско-француске снаге, које би Бугари лако сатерали у
море, али Немци нису желели да повреде грчку неутралност, из обзира
према њеном <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_I_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" title="Константин I Грчки (чланак још није написан)">краљу</a>. Сем тога, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Савезници">Савезници</a> су (нарочито <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Велика Британија">Велика Британија</a>) размишљали и о укидању <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82" title="Солунски фронт">Солунског фронта</a>, који још практично није ни формиран и упућивању свих савезничких снага, укључујући и српску војску, на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83" title="Западни фронт у Првом светском рату">Западни фронт</a>.
Владало је мишљење да ће се питање победника решити на главном ратишту,
а да једно споредно, као Солунски фронт - треба укинути! На инсистирање
српске владе и дела француског војног руководства, али и недостатака
транспортних бродова за пребацивање трупа - <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82" title="Солунски фронт">Солунски фронт</a> је „преживео“. Командант савезничких снага у Грчкој, француски <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1" title="Генерал Сарај (чланак још није написан)">генерал Сарај</a>,
одлучио се за офанзиву, иако је знао да број војника којима располаже
није био довољан за озбиљнију акцију. Број савезничких војника био је
приближан непријатељским - око 400.000 људи у оперативним јединицама:
француска источна војска 127.000, српска војска 122.000, енглеска војска
119.000, 35. италијанска дивизија 24.000 и руска бригада 9560 људи.
Бугари, касније и Немци држали су врло јаке, утврђене положаје, за чије
освајање је нападачу било потребно још 50% више људи. Једина предност
савезника огледала се у већем броју артиљеријских оруђа. По плану
офанзиве, главну ударну снагу требало је да представљају Срби (ко би
други). Тако се десило да после два месеца обуке на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%28%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE%29" title="Халкидики (полуострво)">Халкидику</a>,
српска војска, која још није примила у потпуности теже наоружање и
транспортна средства, добије наређење за покрет према граници. С друге
стране, Бугари, који су још од искрцавања српске војске у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD" title="Солун">Солуну</a>
утврђивали своје положаје и довлачили појачања, такође су припремали
офанзиву. Идеја је била да се савезници, док још нису консолидовали
редове, у току концентрације трупа, једним снажним ударом одбаце у море и
тако одврате <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Румунија">Румунe</a> од уласка у рат. Без већег протеста <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Грчка">Грчке</a>,
ушли су на њену територију и заузели доминантне положаје, на којима су
почели да се утврђују. Почетком августа 1916, Срби су почели да прилазе
Могленским планинама, које су се као бедем уздигле из солунске равнице.
Врховима ових планина, од којих су неки прелазили надморску висину од
преко 2000 м ишла је граница Србије. То је био довољан мотив српским
војницима, да дају све од себе, да их освоје. Опремљени и наоружани као
никад до тада, били су пуни самопоуздања, али захваљујући великом ратном
искуству и хладне главе.</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A1.D0.BB.D0.BE.D0.BC_.D0.B1.D1.83.D0.B3.D0.B0.D1.80.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.BE.D1.84.D0.B0.D0.BD.D0.B7.D0.B8.D0.B2.D0.B5">Слом бугарске офанзиве</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Бугарска офанзива на линији <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%99" title="Битољ">Битољ</a> - <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD" title="Лерин">Лерин</a> - <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Островско језеро">Островскo језеро</a>,
почела је 17. августа. Главни напад био је усмерен у правцу Островског
језера, јер се ту налазила железничка пруга, која је имала везу са
Солуном, што је чинило важним стратешким објектом. Сем тога, топографија
овог дела фронта била је најпогоднија за брзи продор у позадину
савезничког распореда. У овом рејону, налазила се Дунавска дивизија и
Добровољачки (Четнички) одред, од око 1.500 људи под командом
потпуковника <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Војин Поповић">Војина Поповића</a> - познатијег као Војвода Вук. У свом првом налету,<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Краљевина Бугарска">Бугари</a>
су вишеструко надмоћнијим снагама ударили на добровољачки одред. Како
је био без артиљерије, одред је убрзо принуђен да се повуче и растури по
терену. Сутрадан је командант Дунавске дивизије, не знајући да пред
собом има знатно јачег противника, кренуо у напад. Дошло је до борбе код
железничке станице <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD" title="Лерин">Флорина</a>.
Непријатељ је надирао са свих страна, српски положаји и поред очајничке
одбране и борбе прса у прса, распали су се. Батерије пољских топова,
изложене ризику да буду заробљене, кренуле су у повлачење. Један
ескадрон бугарске коњице, успео је да зароби комплетну батерију пољских
топова. Ипак, захваљујући енергичном нападу једне пешадијске јединице,
батерија је одробљена, а коњаници уз велике губитке натерани у бег. Тог
несрећног дана, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Србија">Срби</a>
су изгубили девет топова ... Ситуација би постала врло озбиљна, уколико
би Бугари успели да се пробију. Постојала је опасност да доведу у
питање и опстанак целокупног Солунског фронта! Врховна команда
најхитније упућује Вардарску дивизију и једну бригаду из Тимочке
дивизије, као појачање, док Французи стављају на располагање тешку
артиљерију. Сада је време играло највећу улогу ... Дунавска дивизија је
добила наређење да се до пристизања појачања, положаји у ширем рејону
села горнице бране до последњег човека. Паклена врућина и безводан
терен, стављали су на велика искушења војнике Дунавске дивизије. Њихови
проређени редови на дугачком фронту, са крајњим напором одбијали су
јурише бугарске пешадије, која је као река надирала са свих страна.
Одолевајући жеђи, бугарским куршумима и гранатама, Дунавци су издржали
пет дана и појачање од дивизије и по, које је упућено ка Оcтрову и
Горничеву, било је довољно да ситуацију преокрене у српску корист.
Међутим, непријатељ није одустајао: поред појачања у пешадији, у
нападима на браниоце учествовала је и немачка далекометна артиљерија, а
њихови авиони су више пута, из бришућег лета, бомбардовали Острово и
Ветеркоп. Иницијатива је већ излазила из бугарских руку. Полажући много у
овај напад, који је био први сукоб са „новом“ српском војском, трошили
су енергију и претрпели људске жртве. Када им је постало јасно да српски
фронт и поред више напада који су их коштали великих губитака, не може
да се пробије, 28 августа 1916, обустављају офанзиву и прелазе у
одбрану.</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.91.D0.BE.D0.B3.D0.B0.D1.82_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.BD.D0.B8_.D0.BF.D0.BB.D0.B5.D0.BD">Богат ратни плен</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Иако је бугарски напад омео Савезнике у начину извођења офанзиве,
нису одустајали од ње. Српске трупе око Островског језера налазиле су се
на голом и безводном терену, а десно од њих, на планини <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%9F%D0%B5" title="Ниџе">Ниџе</a>,
на доминантним висовима, Бугари су имали добро утврђене положаје, са
којих су угрожавали остале српске јединице. На овом делу фронта налазила
се ојачана I бугарска армија. С обзиром да је офанзива планирана на
српском сектору Солунског фронта, било је неопходно прегруписати
јединице. Тако су на појединим одсецима француске јединице смениле
српска, а формирана је и посебна оперативна група: Француско-Руска
армија, која је требало активно да помогне српској војсци у предстојећој
офанзиви. Поред тога, Србима је стављен на располагање велики број
далекометних артиљеријских оруђа тежих калибара. Савезничка офанзива је
почела 12. септембра 1916, ураганском артиљеријском припремом. Српски
војници су први пут могли да у правом обиму употребе начин борбе, који
је већ одавно коришћен на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83" title="Западни фронт у Првом светском рату">Западном фронту</a>.
По први пут, артиљеријске муниције је било у изобиљу, није се нимало
штедела и гранатама су засипани цели простори. То је Србима подигло
морал, док је друга страна, по први пут могла да осети ужасно дејство
артиљеријске припреме. На појединим секторима, бугарски војници који су
још били живи, напуштали су положаје и не сачекавши напад српских
пешадије. Одбијајући бугарске противнападе и потискујући их, заузимали
су један по један положај. После неколико дана, лево крило српске
јединица, преотело је од Бугара све важније позиције. Уз велике губитке,
непријатељ се повукао, оставивши за собом богат ратни плен. Између
осталог, ту се налазило 15 топова, међу којима и батерија далекометних,
немачких од 105 мм који су Србима данима задавали проблеме, пет хаубица,
три минобацача ... Ово је био први ратни плен српске војске, после
албанске голготе.</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.9F.D0.BE.D1.81.D0.BB.D0.B5.D0.B4.D0.B8.D1.86.D0.B0">Последица</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b class="selflink">Горничевска битка</b> је прва победа
реорганизоване српске војске, која је значајнија, јер је вратила веру у
победу и подигла борбени дух. Поред тога, доказала је и непријатељима и
пријатељима, да је фактор на који мора озбиљно да се рачуна у будућим
операцијама.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Битан фактор који утицао на коначну одлуку савезника за почетак офанзиве је - <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Румунија">Румунија</a>. Од почетка рата, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8" title="Румуни">Румуни</a>
су били неутрални, али су желели да се прикључе савезницима, како би
после сукоба учествовали у деоби аустроугарског и бугарског „колача“.
Коначан услов за прелазак у савезнички табор, био је почетак офанзиве на
Солунском фронту.</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="mw-headline" id=".D0.A0.D0.B5.D1.84.D0.B5.D1.80.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B5">Референце</span></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">1. <a class="external free" href="http://www.kalibar.rs/code/navigate.php?Id=108&editionId=37&articleId=149" rel="nofollow">http://www.kalibar.rs/code/navigate.php?Id=108&editionId=37&articleId=149</a></span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Горничево 530 74, Грчка40.7865716 21.689744540.7805601 21.679873999999998 40.7925831 21.699615tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-47702352403658647312013-09-13T18:57:00.001+02:002013-09-13T18:57:56.302+02:00Представљамо спомен обележје погинулима у ратовима 1912-1918: Рибаре<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif; font-size: large;">Пре
скоро сто година почео је крвави Први светски рат у коме је Србија
губитком скоро трећине становништва платила високу цену слободи.</span>
</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif; font-size: large;">Преживели
саборци и сународници наших предака су у тешким послератним годинама
нашли снаге да подигну спомен обележја својим страдалим саборцима. Скоро
да нема града и села у коме није подигнуто спомен обележје погинулима у
ратовима 1912-1918. </span></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif; font-size: large;">Представљамо спомен обележје погинулима у ратовима 1912-1918. у селу Рибаре, град Јагодина.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjqonqfUTqcwvvy3Z6Woz2uowqJ-oHxSgQg75WvsJ9uFUsI1mpviw46LvLjSXZDxNuXAk3S7hUjpvUQkSqt4jfhRCAnL1TikBZkJDxB7ftPeFtuAAb7KEECcWT-8GiznpmfF1n72IC1hp07/s720/20130806-01-ribare-22.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjqonqfUTqcwvvy3Z6Woz2uowqJ-oHxSgQg75WvsJ9uFUsI1mpviw46LvLjSXZDxNuXAk3S7hUjpvUQkSqt4jfhRCAnL1TikBZkJDxB7ftPeFtuAAb7KEECcWT-8GiznpmfF1n72IC1hp07/s640/20130806-01-ribare-22.JPG" width="480" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhb3ihi_emk55qG6fgbg1kETy2RPhKFG7-uJ7RIvK2bV1rjl1ByxuRTBehc32MpcJ8yFlrsEGrSgVKvSTR-TZv6J-4IT7mLtS4eWldha0yn_-fCbh-cz_rhk1-lWd0SsfR00HMZi5uyFYtA/s720/20130806-01-ribare-18.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhb3ihi_emk55qG6fgbg1kETy2RPhKFG7-uJ7RIvK2bV1rjl1ByxuRTBehc32MpcJ8yFlrsEGrSgVKvSTR-TZv6J-4IT7mLtS4eWldha0yn_-fCbh-cz_rhk1-lWd0SsfR00HMZi5uyFYtA/s640/20130806-01-ribare-18.JPG" width="480" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh9L-bwoLWNg3sZTKTbRMFvdCTGD3GwVorQE-bfN4JhwU7NneBmTKL3T_dyL_JYyzeV7aDWP6UrZ_86uY9dNbDlqoyg25V93tm_KC_wB1KRVY_AxlOtQYjeo3mdhtfH234lYHkCeL_4NHKb/s720/20130806-01-ribare-19.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh9L-bwoLWNg3sZTKTbRMFvdCTGD3GwVorQE-bfN4JhwU7NneBmTKL3T_dyL_JYyzeV7aDWP6UrZ_86uY9dNbDlqoyg25V93tm_KC_wB1KRVY_AxlOtQYjeo3mdhtfH234lYHkCeL_4NHKb/s640/20130806-01-ribare-19.JPG" width="480" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjeddTZ5JVZQ-IxAVvxsZjMECt_rVHMwlwxTQNzWjglFdmAJx2r-YUdu_Bo-svV7AH8h9UACJFPIWiyLZusEtsH2n9tTUXv-Lj-jG4AwFX_nNZkuJuQKgme-lDAGREdX5d7fvnojE7RwROJ/s720/20130806-01-ribare-23.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjeddTZ5JVZQ-IxAVvxsZjMECt_rVHMwlwxTQNzWjglFdmAJx2r-YUdu_Bo-svV7AH8h9UACJFPIWiyLZusEtsH2n9tTUXv-Lj-jG4AwFX_nNZkuJuQKgme-lDAGREdX5d7fvnojE7RwROJ/s640/20130806-01-ribare-23.JPG" width="480" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIvrxIr86kg1B3EUQjURrjuULDYsSDZBkEu2HpIMQas8OU0q3RKL6bwNO33DOdVoz1qaU8G-THVV8yIjMov-I3tyQ__3G4tQah4IbeH4i1OEr11KZp45IZKqUFsI7Z8uyJVl2SJQx3YLYG/s912/20130806-01-ribare-25.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiIvrxIr86kg1B3EUQjURrjuULDYsSDZBkEu2HpIMQas8OU0q3RKL6bwNO33DOdVoz1qaU8G-THVV8yIjMov-I3tyQ__3G4tQah4IbeH4i1OEr11KZp45IZKqUFsI7Z8uyJVl2SJQx3YLYG/s640/20130806-01-ribare-25.JPG" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjJMHiK-p3XgupVBrcu9GESt1OuZOpFmAevUwIcOQ-OE58pE3jC7Oc2RgUGen7zHnYnJDM3b2_r75zGzUZHpIH2GYWnV9JUJqiTC-qVWwX6a587wLoiGUOVD060OWSKazGUQyn6Ti6NHR7o/s720/20130806-01-ribare-28.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjJMHiK-p3XgupVBrcu9GESt1OuZOpFmAevUwIcOQ-OE58pE3jC7Oc2RgUGen7zHnYnJDM3b2_r75zGzUZHpIH2GYWnV9JUJqiTC-qVWwX6a587wLoiGUOVD060OWSKazGUQyn6Ti6NHR7o/s640/20130806-01-ribare-28.JPG" width="480" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<iframe height="480" src="http://mapsengine.google.com/map/embed?mid=zJw3sWnDXfHc.kJNWoCWKMncA" width="600"></iframe>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-65055941665224623052013-09-07T23:10:00.000+02:002013-09-07T23:10:43.962+02:00Како су Аустро-Мађари ратовали у Србији (2. део)<div class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b><i><span lang="SR-CYR">Арчибалд Рајс </span></i></b></span></span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b><i>ЗЛОЧИНИМА ПРЕТХОДИЛО ЈЕЗИВО САТАНИЗОВАЊЕ СРБА</i></b></span></span><br />
<div style="text-align: right;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b><i> <span style="font-size: small;">Пренето са<a href="http://svetinjebraniceva.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=431:-2&catid=44:2011-09-27-12-04-31&Itemid=62" target="_blank"> линка Светиње Браничева</a></span></i></b></span></span></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Ј</b><b>а
сам пропутовао један велики део српске територије која је пострадала од
прве аустро-маџарске инвазије. Свуда сам проверио, што је могуће боље,
казивања мојих сведока очевидаца. У следећим редовима изнећу неколико
типичних факата из моје анкете. Комплетан резултат ове анкете изложен је
у рапорту који ће ускоро бити предат српској влади.</b></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><img border="0" height="329" src="http://www.pecat.co.rs/wp-content/uploads/2010/03/srpske-zrtve-1914.jpg" style="border: 3px solid black; margin-left: auto; margin-right: auto;" width="640" /></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Српске жртве за време аустријске окупације Србије</span></b></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Сетимо
се исказа каплара Г. X. из 28-ог пешачког пука, који рече да је у Шапцу
присуствовао масакру 60 грађана код цркве. Ја сам констатовао да се иза
шабачке цркве налази уистину велика заједничка гробница коју сам
открио. Гробница је дугачка десет и широка три и по метра. У дубини
једнога метра наслаган је низ помешаних лешева у различитим положајима.
Једни беху дигли ноге горе, други су лежали попреко, трећи опет
укрштени, и т.д. Све доказује да су тела била покривена земљом одмах чим
су пала у рупу. Колико је било живих међу овим закопаним жртвама?
Одела, још у добром стању, лешева, показују да су то сељаци. Руке су
увезане конопцима. Старост жртава, судећи према лешевима, варира између
десет и осамдесет година. Није било могуће одредити тачно број лица
закопаних у ову гробницу. Г.Х. каже да је било више од шездесет.
Становници Шапца тврде да је било до 120. Ја сам лично констатовао да је
било више од осамдесет.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У
Липолисту, за време приближавања Аустријанаца, сељани побегну у кућу
Тодора Маринковића. Војници, пролазећи туда, испале пушке у кућу кроз
врата и прозоре; пет избеглица је било убијено: Тодор Маринковић,
шездесет година; Марко Маринковић, деветнаест година; Ружица Маринковић,
двадесет година; Милугин Стојковић, осамнаест година; Загорка
Стојковић, једанаест година; пет других лица је било рањено: Драгомир
Маринковић, осамнаест година; Станојка Маринковић, шездесет година;
Богољуб Шатарић, десет година; Мила Савковић, шест година; Марта
Стојковић, четрдесет година. Ја сам прегледао кућу и снимио много рупа
причињених зрнима на вратима, прозорима и унутрашњим зидовима. Сви ови
ударци долазили су споља. Ја сам ране, делом зарасле, снимио на
преживелим жртвама.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У
Петковици, 24 жене и деце и 6 људи побегну у кућу Милана Марића, кућу
много соладније сазидану него друге. Аустро-Маџари нареде женама да
изађу, а људе у једној соби побију револверима. Њихови лешеви су
ископани и узето је, нпр., од Милана Марића његов сат и 100 динара. Ја
сам снимио на патосу собе, где је извршен масакр, многобројне трагове
зрна избачених одозго на ниже; исто тако констатова сам трагове зрна на
зидовима.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустро-Маџари
су починили врло велики број злочина у селу Прњавору, једноме од
најбогатијих села Мачве. Чим су њихове трупе дошле тамо, командант је
сакупио становништво, извадио из свога џепа листу чланова „Народне
Одбране", српског патриотског удружења, постројио их и пушкарао.
Инвалиди прошла два рата, који показаше њихове цертификате шшаледске,
беху, такође, побијени, као и људи, који не одговорише на позив
команданта. Око 500 жена затворише у кафану, а много младих жена и
девојака беше силовано.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Кућа
Милана Милутиновића била је потпуно уништена ватром. Поред ове била је
запаљена, такође, једна зграда. На једноме зиду, још усправном,
констатујем многобројне мрље крви и трагове зрна. Облик ових мрља је
дугачак и показује да је крв силно шикнула према зиду. Велики број
очевидаца уверава ме да су аустријских војници били довели око 100 жена и
деце, прво их поубијали на различите начине, па потом бацили тела у
пожар куће Милутиновићеве.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Ја сам о<span lang="SR-CYR">тк</span>рио
рушевине ове куће и нашао велики број људских скелета, карбонисаних или
сагорелих. Сељаци су већ били закопали у једну суседну рупу највећи део
лешева. Отворио сам ову рупу и могао видети да је у њој у истини врло
велика количина људских скелета.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У
прњаворској школи спаљено је у једној сали 17 лица, нарочито старијих. У
инспекцији запаљене школе констатовао сам, у поменутој учионици,
многобројне и снажне млазеве крви на зидовима, и <span lang="SR-CYR">ј</span>а сам снимио у карбонисаном стању многе скелете људских лешева. Ово доказује, да су жртве биле рањене, па онда спаљене.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Поред
куће Михаила Милутиновића отворио сам једну заједничку рупу, у којој је
било око 20 лешева. При отварању, скоро на површини земље, нашао сам
руку једнога детбта од две до три године, на којој је још била сиромашна
бразлетна од стаклених перли. Копајући све дубље, видио сам остатке
тела жена и деце испод десет година.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Владимир
Пресевић, четрдесет две године, има кућу код цркве у месту званом
Црквена Мала. Он је примио код себе једног српског коњаника, тешко
рањеног у борби. Кад су Аустријанци дошли, Пресевић се удаљио, мислећи
да ће они поштедити његовог рањеника. Кад се вратио, нашао је рањеника
везаног и карбонисаног на постељи, испод које су Аустријанци запалили
ватру. У инспекцији сам констатовао да гвоздени кревет има јасне трагове
ватре, да је патос под њим изгорео у површини једног до два метра, и да
је зид на томе месту почађавео и поцрнео.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><img border="0" height="640" src="http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/images/13_01.jpg" style="border: 3px solid black; margin-left: auto; margin-right: auto;" width="450" /></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Вешање Срба за време аустроугарске окупације: 11.000 обешено је
по пресуди војних власти, много више без икаквог суђења; једна сељанка
завршила је на вешалима само зато што су је чули - док су јој отимали
летину - како мрмља: "Пресело вам, дабогда".</span></b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b> </b></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Код
прњаворске железничке станице било је у једној заједничкој рупи
двадесет и пет лешева, од двадесет до педесет година, које су
Аустријанци пушкарали. Међу жртвама има неколико жена и известан број
младића инвалида из последњих ратова. Војни свештеник 1. пука, Милан
Јовановић, који је сахранио жртве, дао ми је тачна њихова имена.
Уосталом, ја имам у својој архиви имена масакрираних лица у Прњавору.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Код
железничке станице у Љешници налази се велика заједничка рупа, 20
метара дугачка, 3 метра широка и 2 метра дубока. У овој рупи је
сахрањено 109 сељака од осам до осамдесет година. То су таоци околних
села, које су Аустријанци довели на ово место, где је већ било почело
копање гробнице за њих. Повезали су их уједно конопцима и гомилу обвили
гвозденом жицом. Потом су се војници наместили на бедем жељезничке
пруге, око петнаест метара од жртава, и опалили плотун на њих. Цела
група се стропоштала у рупу и други војници је одмах покрише земљом, не
проверавајући да ли су лица мртва или само рањена. Извесно је да многа
нису била погођена смртоносно, нека можда никако, али су они били
повучени у гробницу од других. Они су живи закопани. За време овога
извршења, доведена је друга група заробљеника, међу којима беше много
жена, и кад су други пушкарани, принуђавани су ови сиротани да вичу:
„Живио император Франц Јосиф!" Ја сам исто тако отворио и ову рупу и
могао сам видети, према положају лешева, да су тела у нереду пала у
јаму. Факат да више лешева беше усправно нађено у том положају, доказује
да су ове жртве покушавале да се спасу. Руке лешева су везане
конопцима..</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У
Баставу су аустро-мађарски војници извршшш злочин без примера, који сам
могао утврдити саслушавањем очевидаца, инспекцијом места и фотографијом
жртава које имам. Пред долазак Аустријана ца, жене и деца сеоска
побјегну у „Тијери". Само су остале две жене Солдатовића, старе преко
шездесет пет и седамдесет осам година и уз то изнемогле, вјерујући да ће
непријатељ, макар и најсвирепији, поштеде-ти болесне старице. Када су
се после одласка трупа повратили сељаци у село, нашли су обе жене
убијене и унакажене. Једна у постељи, друга позади врата њене собе.
Груди им беху одсечене и на телима многи трагови удара бајонетом или
ножем. Михаило Младеновић каже, да су жене, које су, према српском
обичају, окупале лешеве пре сахране, констатовале да су обе жртве биле
силоване па онда убијене.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Неколико
цитираних случајева биће довољни читаоцу да би створио себи слику
грозног начина, на који су Аустро-Мађари масакрирали један велики део
цивилног становништва на заузетој територији. Уосталом, врло велики број
грађана био је одведен и од тада се за њих не зна ништа. Знајући
„методе" аустријске „казнене експедиције", врло је вјероватно да је
велики део талаца био убијен на путу.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Ја сам у више прилика говорио о рањеним грађанима који су успели да се спасу. Овдје ћу навести само два типична примера:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Станислав
Тодоровић има тринаест година; он је из Мрђеновца. Чувао је стоку кад
су Аустријанци дошли. Њега су, са још пет сељака, од којих су тројица
старци, везали заједно конопцима и одвели до Савр. Одатле су их одвели у
унутрашње земље, а у једном моменту све их поставили на гшаст сена и
војници су са даљине од 4 до 5 метара пуцали на њих. Тодоровић је рањен у
главу и у руку. Због ране на глави било је потребно отварати лубању,
што је извршено у грађанској болници у Ваљеву. То сам видео и испитао
болесника.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Стана
Бергић, шездесет и осам година, била је у Равњу у евојој кући, кад су
Аустријанци дошли. Они су пред њом убили целу њену породицу, састављену
од осам лица, а њој су кундацима пребили обе руке. Она је лечена у
руској болници у Ваљеву, где сам је испитао.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">За
време моје анкете, пронађено је и прегледано 1308 грађанских лешева у
селима и варошицама, куда сам прошао. Осим тога, нестало је 2280
грађана. Познавајући „манир" завојевача, може се претпоставити да је бар
половина ових талаца убијена. У томе моменту један део из шабачког
округа (највећи део среза рађевског и један део јадранског и
азбуковачког среза) био је још у рукама Аустријанаца, због чега се није
могао знати број мртвих. Треба још додати да ја нисам посетио све
општине где су били извршени злочини. Оценио сам, дакле да број убијених
грађана на заузетој територији може бити од 3000 до 4000.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Добивени званични извештаји, изгледа, дају ми право. Званична листа масакрираних грађана далеко је још да би била потпуна. </span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>ПЉАЧКА И РУШЕЊЕ ПОКРЕТНИХ ИМАЊА</b></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Свуда,
где су непријатељске трупе прошле, све је опљачкано и покретна добра
уништена. Сви предмети од вредности су однети и касе разбијене.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><img border="0" height="329" src="http://www.pecat.co.rs/wp-content/uploads/2010/03/zene-i-deca-u-macvi-1914.jpg" style="border: 3px solid black; margin-left: auto; margin-right: auto;" width="640" /></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Жене и деца у Мачви за време аустријске окупације Србије 1914. године</span></b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У
вароши Шапцу отворено је до хиљаду каса и њихова садржина испражњена. У
целој вароши нисам могао наћи више но само две недирнуте касе, али
снимљени трагови јасно казују да се безуспешно пробало отворити их.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Каткада
је отварање ових каса било извршено на савршен начин. Тако сам
фотографисао у банци „Шабачка задруга" три касе, које су тако
„стручњачки" обијене, да бии најпрепреденији лупежипоцрвенили од
зависти. Углавном касе, по квалитету врло несолидне (нарочито бечке
фабрикације), обијене су секирама или хладним длетом. Обијена каса, која
лежи на сред улице, типична је слика која показиваше пролазак
аустро-мађарских трупа.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Ја
сам разгледао врло велики број кућа у вароши и на селу, које су
посетили Аустријанци. Свуда сам констатовао нестанак предмета од
вредности и уништавање намештаја, одела, веша, што се није могло однети.
Слике и вуном напуњен намештај су испроваљивани, ћилими исечени, посуђе
полупано. Зидови су попрскани мастилом, и свуда су војници остављали
измет.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Неколико
примера ће илустровати то што хоћу да кажем. У кући Јакова Албале, у
Шапцу, Поцерска улица, све је изломљено и упропашћено. Каса је обијена и
трговачки папири без вредности, који су били у њој, разбацани по
патосу. Мебл и посуђе полупани, слике испроваљиване. Хаљине су извађене
из ормана, поцепане и искаљане. Сви предмети од вредности су нестали.
Албала је поседовао кагштал од преко 150.000 франака, остављен у каси.
Он је био избегао из Шапца, и кад је сазнао шта се десило у његовој
кући, умро је од капље. На земљи сам нашао његов тестамент. Све своје
имање завештава шабачкој сиротињи без обзира на вероисповест.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У
кући Драгомира Петровића, адвоката и резервног капетена у Шапцу,
становала су три мађарска официра. Они су однели све сребрно посуђе,
четрдесет и осам пари стоног посуђа (ножеве, виљушке и кашике), накит и
хаљине гђе. Петровић. Мебл је изломљен, одећа поцепана, стаклени ормани и
огледала полупани. Фијакер је јако оштећен, акта канцеларијска г.
Петровића леже разбацана на земљи. Једне ноћи, око поноћи, официри су
наредили ордонансима, да се каса изнесе у двориште и тамо су је
отворили. Лично они су узели вредности преко 10.000 франака, колико је
било у каси. Свуда, чак на столу за обед, остављали су они нечистоћу.
Интересантан детаљ: кад су официри увече ушли, они су се скинули и потом
обукли хаљине гђе. Петровић. Пљачкаши и бескичмењаци!</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">У
кући свештеника из Брезјака, Максима Видаковића, аустро-мађарски
војници су све полупали и разорили, пошто су пре тога узели предмете од
вредности. Међу поломљеним предметима биле су четири машине за шивење,
које је свештеникова кћи употребљавала за обуку сељанки. Једна цедуља на
вратима собе каже: Попе, ако се вратиш, види шта су учиниле „Швабе"
(име које су Срби дали Аустријанцима).</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Жена
председника општине у Брезјаку је Берлинка и младост је провела у
Аустрији. Код ње је такође све покрадено и опљачкано. Породица је била
имућна и поседовала врло леп намештај и слике. Намештај је излупан,
слике подеране, веш и сребрно посуђе однети, каса обијена. Жена са децом
је побегла у време доласка Аустријанаца. Они су је тражили да би је
масакрирали. То су нарочито хтели учинити са њеним мужем, кога су
намеравали „пећи". Она је индигнирана тиме што су починили савезници
њене родне земље и рекла ми је да и ако се некада поносила што је
Немица, данас се тога стиди.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Школа
у Петковици је потпуно опљачкана. Општинске архиве, које су биле у њој,
уништене су. Школске клупе су разбацане или поломљене, географске карте
поцепане и портрети краља Петра и принца Александра подерани. Учитељева
соба је опљачкана.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Магазин
Милорада Петровића је потпуно опљачкан. Роба, која није била однета,
разбацана је по земљи и испрљана фарбом коју су војници нашли у
магазину. Шиваћа машина је изломљена и каса, као и увек, обијена.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Много благородних воћки је исечено: воће је једно од богастава српске земље.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Ја
бих могао наставити набрајати стотине случајева пљачке, које сам лично
констатовао. То је непотребно, јер би то било стално понављање онога што
хоћу да кажем. Међутим, треба да инсистирам још на факту, да сам свуда,
где су инвазионе трупе прошле, приметио нечистоћу. Да не буду ови
измети, остављени на столовима, у посуђу, на патосу итд. специјалан
облик садизма? </span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>УЗРОЦИ АУСТРО-МАЂАРСКИХ ЗВЕРСТАВА</b></span></span></h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">После
констатовања свих ових свирепости и злочина, интересантно је потражити
узроке. Познавајући, у време мира Аустријанце, особито Бечлије, по
изгледу тако добре, ја сам уистину био јако изненађен да је овај народ
могао за време рата починити сличне злочине. Ја сам се, дакле, потрудио
да саслушањем заробљеника и другим испитивањима поставим узроке ове
промене стања. Објашњење је, верујем, следеће.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><img border="0" height="329" src="http://www.pecat.co.rs/wp-content/uploads/2010/03/vesanje-u-macvi.jpg" style="border: 3px solid black; margin-left: 2px; margin-right: 2px;" width="640" /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Од
пре дужег времена Аустро-Угарска сила је била одлучила да уништи малени
српски народ, демократски и свестан своје слободе. Слободна Србија
привлачила је аустро-мађарске људе српског порекла, и, још више,
спречавала тако жељени пут ка Солуну. Требало је припремити народ двојне
монархије за уништење досадног суседа. Да би постигли овај циљ,
аустро-мађарски листови, искрено помагани немачким листовима, отпочињу
систематски клеветничку борбу против Срба. По њима није било народа више
варварског, више заслужног презирања од Срба. Вашљивци, лопови,
краљеубице, омрзнути Срби беху још и крволоци. Својим заробљеницима секу
они носеве, уши, ваде очи, секу људе на кајише. Чак и у озбиљним
листовима могле су се читати сличне ствари.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Али
припрема публике чланцима листовима не беше довољна, да би се трупама
улио потребан страх од српског варварства. Тако нису изостали ни
официри, виши и нижи, да приповедају својим војницима о тобожњим
дивљаштвима, које ће Срби вршити над њиховим заробљеницима. Сви
Аустро-Мађари заробљени од Срба увераваху ме да су им официри говорили
да се не треба предавати јер ће их Срби масакрирати. Шта више, и официри
су веровали овој причи. Тако ми је признао један поручник да је у
моменту његовог заробљавања био извадио револвер да се убије, јер се
плашио да га Срби не муче. „Данас сам задовољан што то нисам учинио, јер
је пуковник Илић (овај пуковник се бави специјално ратним
заробљеницима) истински отац за нас", додао је поручник.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустро-мађарски
војгоши, дошавши на српску територију и видећи се у присуству људи који
су им вечито представљани као варвари, уплашили су се и услед страха да
не буду сами маскрирани, они су починили, вероватно, њихова прва
свирепства. Али при погледу на крв, она производи ефекат, што сам у више
прилика посматрао, који од човека ствара крволочну животињу.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Један
истински наступ колективног садизма обузео је ове трупе, садизма који
су донекле могли констатовати сви они који су присуствовали борбама
бикова. Једном, од господара одрешена и ослобођена животиња постаје
разјарена и садистична. Дело пустошења је продужено од људи који су
очеви породица, и вероватно нежни у приватном животу.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><img border="0" height="420" src="http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/images/10_11_01.jpg" style="border: 3px solid black; margin-left: auto; margin-right: auto;" width="640" /></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b>Аустроугарски злочини у Мачви, 1914. године: <br />наредба је гласила - уништи све што је српско, убиј све што српски говори!</b></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><b> </b></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Одговорност
за свирепа дела не пада дакле, на све војнике, жртве инсташкта
подивљале животиње, који спава у сваком човеку, већ на њихове старешине
који нису хтели обуздати ове склоности, бо<span lang="SR-CYR">љ</span>е да кажем, који су их буд<span lang="SR-CYR">и</span>ли.
Оно што ћу написати доцније, као и сведочанства аустро-мађарских
војника која ћу публиковати, доказују систематску припрему масакра са
стране њихових шефова. Следећи одломци; сабрани у једној књижици више
команде, која се налазила у рукама војника, доказују још боље ову
припрему. </span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Овај фантастични докуменат, кога преводим верно са немачког текста, почиње овако:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">К. и Ц. 9. кропусна команда.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Упут за опхођење према сттановништву у Србији.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Рат нас води у непријатељску земљу, која је насељена становн<span lang="SR-CYR">иш</span>твом
испуњеним фанатичном мржњом према нама, у земљу где је злочин дозвољен,
као што показује и катастрофа у Сарајеву, чак и од виших класа, где се
он управо слави као херојство.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Према
таквом становништву је свака хуманост и доброта срца некорисна, управо
штетна, јер ови обзири, који су каткада у рату могући, стављају овде
озбиљно у опасност наше сопствене трупе.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Због
тога наређујем да се за време трајања ратне акције има поступати према
свакоме са највећом строгошћу, највећом суровошћу и највећим
неповерењем.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">И
ово је писао један аустријски генерал, представник владе која је хтела,
као што се зна, послати на вешала толике људе на основу лажних
докумената, фабрикованих у њеном сопственом посланству у Београду.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">„Упути" почињу:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">„Пре
свега не допуштам да се неуниформисани а наоружани људи непријатељске
земље, било да се сретну у групама или појединце, заробљавају; они се
имају безусловно погубити."</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустро-мађарски
генерални штаб је знао, као и цео свет, да српски војници 3. позива и
добра половина војника 2. позива нису добијали никада униформу. Пропис
„упута" је, дакле, нескривен позив на масакрирање војника, позив који
су, уосталом, трупе дословно извршиле.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Даље, поводом талаца, налазимо:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">„У пролазу кроз неко село узети, по могућству, бар до изласка, „таоце" и безусловно их побити, ако би у месту био избачен један једини метак на трупе."1</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">„Официри
и војници пазиће строго на сваког становника, и неће дозвољавати да он
држи руку у своме џепу, у коме се вероватно крије оружје. Уопште,
поступати са највећом строгошћу и суровошћу."</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">„Зво<span lang="SR-CYR">њ</span>ење звона је апсолутно забрањено, а по потреби звона одузети", уопште сваки црквени торањ треба посести патролом.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Служба <span lang="SR-CYR">Б</span>ожја
дозволиће се само по молби месних становника и само у слободном
простору пред црквом. Међутим, не дозволити предику ни под каквим
условом.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">За време <span lang="SR-CYR">Б</span>ожје службе поставиће се у близини цркве вод, готов за паљбу.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Сваки
становник, који се нађе изван места, а нарочито у шумама, третираће се
као члан банде која је своје оружје негдје прикрила; ми немамо времена
да га тражимо; такве људе, ако су и мало сумњиви, одмах побити."</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Ето нескривеног позива на убиство. Дакле, сваки човек који се сретне на пољима, комита је кога треба убити.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Ова писмена наредба, коју не могу друкчије ква<span lang="SR-CYR">л</span>ификовати него као позив на масакр цивилног становништва, завршава се речима:</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">„Још једанпут: дисциплина, достојанство, али највећа строгост и суровост!</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Читаоци, разумете ли сада масакре и свирепости, за које се окривљује аустро-мађарска инвазиона армија?</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Ови
„Упути" су акт оптужбе против оних који су их написали и који, у
интересу хуманости у коју стално верујем, неће избећи казну. </span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">__________</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">1 Формална контрадикција са хашком конференцијом од 1907, коју је потпи-сала и Аустро-Мађарска. </span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Из књиге "Голгота и васкрс Србије"</span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-6546366004630238702013-09-04T15:06:00.000+02:002013-09-04T15:06:02.895+02:00Годишњица: 2013-09-04: 207. годишњица Боја на Делиграду<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbFkO3U2gLp98cLLB3tNAETZlGZzcQuNBWfBWOl3irr-A-hKhS5a-mGH0PgxFVEM-ynWfCqL_OBmBPZjOTXBEaIfd2kkNZTFcHT0BNZq0iiBpDiAFAZTrSZ3ianb8CpjPH0AJ05-rTSna3/s1600/Boj_u_I_ustanku.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="418" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbFkO3U2gLp98cLLB3tNAETZlGZzcQuNBWfBWOl3irr-A-hKhS5a-mGH0PgxFVEM-ynWfCqL_OBmBPZjOTXBEaIfd2kkNZTFcHT0BNZq0iiBpDiAFAZTrSZ3ianb8CpjPH0AJ05-rTSna3/s640/Boj_u_I_ustanku.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Данас се навршава 207. годишњица Делиградске битке, једне од
најзначајнијих и највећих српских победа над Турцима у Првом српском
устанку.
</span></span>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Венце ће у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца, на
спомен костурницу погинулих устаника положити представници Министарства
за рад, Министарства одбране и Војске Србије, општине Алексинац и
организација које негују традицију ослободилачких ратова Србије.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
За
време турске офанзиве против устаника 1806. године, румелијски валија
Ибрахим-паша, са око 50.000 пешака, многобројном коњицом и 14 топова и
кумбара, наступао је крајем јуна од Ниша ка Делиграду.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Борбе су вођене током целог лета, а предња одељења турске војске избила су пред Делиград 16. јула.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Ибрахим-паша
је неколико недеља свакодневно пешадијом нападао српска утврђења на
Делиграду, покушавајући да их олакша обиласком коњице и подилажењем
помоћу подземних ходника, али без успеха.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Крајем јула, српски
устаници војводе Петра Добрњца, којима је у помоћ притекао и Младен
Миловановић са Топљака, испадом у турску позадину, потукли су и помоћне
снаге Шашит-паше.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Турци су се у нереду, и уз велике губитке у људству и ратној опреми, морали повући ка Нишу.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Средином августа Ибрахим-паша добио је појачања и са 60.000 војника и поново предузео наступање ка Делиграду.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Међутим,
вожд Карађорђе је после боја на Мишару (13. августа), са делом својих
снага стигао у Делиград, појачао српске снаге на 10.000 устаника и
преузео команду.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Бој за Делиград почео је 3. септембра 1806.
годне у зору јаким фронталним нападом Турака. У жестоким борбама, које
су трајале цео дан, Турци су само успели да се приближе утврђењима.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Истог
дана пред ноћ, Станоје Главаш са одредом од 2.500 пушака и 500
коњаника, успео је да преко Крушевца и Јастрепца заузме Прокупље и тиме
угрози Ниш.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Када је, у току борби, Ибрахим-паша за то сазнао, прекинуо је даље нападе на Делиград и повукао се преко Алексинца ка Нишу.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<h2 style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><strong>Одбрањен Делиград</strong></span></span>
</h2>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Тако
су Срби, иако бројно много слабији, одбранили Делиград. После овог
неуспеха, на захтев Турака потписано је, 14. септембра у Лому,
шестонедељно примирје.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Делиград никада није пао, већ су храбри
Рудничани и Гружани, након пада Београда, 5. октобра, напустили
утврђења и пробивши се кроз турску опсаду разишли својим кућама.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Управо
зато, првобитно назван Делишанац или Делилогор, српска тврђава названа
је турско-српским именом Делиград или Јуначки град.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
На месту где
се налазио главни шанац српских снага на Делиграду је, према пројекту
угледног београдског архитекте Момира Коруновића, подигнут храм Светог
арханђела Михаила у спомен ратницима палим у свим ослободилачким
ратовима Србије до 1918.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Изградња ове Спомен-цркве са
костурницом почела је 1930. и завршена три године касније, а средства
је обезбедило Друштва кнегиње Љубице из Београда.
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Храм је
типична грађевина српско-византијског стила и обновљен је од 2004. до
2006. године средствима Министарства рада и социјалне политике, а према
пројекту стручњака нишког Завода за заштиту споменика културе.
</span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgcrVquqUDh-DKO6zFvjncfAjzMVBFTyXb2CU6fCDywp4whRAFfASiW2-X34_9yAqdDocNyd6Bt_WOPeZFw0gcXnuLL_g8owqshMZl8IKzZ5-OdjgD68PTpNdxZi8zUaIjwzJqBO2poXSax/s1600/deli03.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="316" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgcrVquqUDh-DKO6zFvjncfAjzMVBFTyXb2CU6fCDywp4whRAFfASiW2-X34_9yAqdDocNyd6Bt_WOPeZFw0gcXnuLL_g8owqshMZl8IKzZ5-OdjgD68PTpNdxZi8zUaIjwzJqBO2poXSax/s640/deli03.jpg" width="640" /></a></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-90496465503888794912013-09-01T10:06:00.000+02:002013-09-01T10:06:52.707+02:00Како су Аустро-Мађари ратовали у Србији (1. део)<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><strong>М</strong><strong><span>асакрирање српских војника, који су били заробљени од аустро-мађарске војске, била су врло честа. </span></strong><strong><span lang="SR-CYR">О</span></strong><strong><span>
томе сам имао потврду у сведочанствима аустријских заробљеника,
званичним рапортима српских војних ауторитета, исказима сведока
очевидаца и напослетку фотографским документима снимљеним на лицу места.
Ја ћу публиковати неколико исказа, у којима су имена мојих сведока
Аустро-Мађара замењена произвољним писменима да им се не би створила
непријатност кад се врате у своју земљу.</span></strong></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="lightbox-enabled cboxElement" href="http://srpskoblago.rs/wp-content/uploads/2013/04/prvirat.jpg" rel="lightbox[post-6825]" style="margin-left: auto; margin-right: auto;" target="_blank"><img alt="Аустријска војска веша српске цивиле у јесен 1914." class="wp-image-6826" height="640" src="http://srpskoblago.rs/wp-content/uploads/2013/04/prvirat.jpg" width="571" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустријска војска веша српске цивиле у јесен 1914.</span></span></b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="wp-caption aligncenter" id="attachment_6826" style="width: 385px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span>
<div class="wp-caption-text">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
</div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>А.
X. из 16-ог пешачког пука видео је код Прељевске Цркве у једној малој
шуми 11 или 12 рањених Срба који су тражили помоћ. Нађ, потпоручник 47.
мађарског пука забранио им да траже помоћ и претио је чак револвером
онима који би хтјели то да учине. Мађарски војници су поклали рањенике
њиховим ножевима и бајонетима.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Б.
X. из 28-ог пука прича како је недалеко од Крупња један српски рањеник
јечао под дрветом. Један мађарски војник из 27-ог пука убио га из
револвера.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>В.
X. из 78-ог пешачког пука видео је у Шапцу како су три мађарска солдата
(један каплар и два војника) повели једног српског заробљеног војника
да га пушкарају.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Г.
X. т 28-ог пешачког пука. После борбе код Крупња, Г. X, праћен
болничарима, прегледа бојиште и нађе два рањена српска војника. Он хоће
да их пошаље у </span><span lang="SR-CYR">Хулфсплац</span><span>
(амбулату прве линије) али аустријски војници одбију да им укажу помоћ и
требала је формална наредба да би послушали. Г. X. прати двојицу
рањеника. Кад је пролазио поред 78-ог мађарског пука војници овога пука
су тукли рањенике песницама; у једном моменту је избио прави метеж јер
су Мађари хтели дотући бајонетама српске рањенике. Г. X. затражи помоћ
од официра који му помогну да пренесе до амбуланте своје штићенике.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Младен
Симић, родом из Бобове, српски војник из 17. пеш. пука, 2. чеге, 2.
батаљона. Он је био у рововима са много других рањених и убијених кад су
Аустријанци дошли. Они су дотукли рањенике. Он се начинио мртвим и тако
се после пузећи спасао али су Аустријанци спазили то и пуцали на њега.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Командант
1-ог пешачког српског пука рапортира (под 13. окт. 1914., акт 0№ 208):
Код штипљанске реке Аустријанци су заробили око 10 рањеника ш 3-ег
прекобројног пука. Ови рањеници су били превијени. Кад су Аустријанци
били принуђени да напусте њихове позиције услед напада 2-ог батаљона
3-ег српског пука, они су пушкарали рањенике да их не би предали живе
Србима. Рањеници су нађени превијени али мртви.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="lightbox-enabled cboxElement" href="http://srpskoblago.rs/wp-content/uploads/2013/04/prvirat1.jpg" rel="lightbox[post-6825]" style="margin-left: auto; margin-right: auto;" target="_blank"><img alt="Масовно стрељање, Србија 1917." class="wp-image-6827" height="449" src="http://srpskoblago.rs/wp-content/uploads/2013/04/prvirat1.jpg" width="640" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Масовно стрељање, Србија 1917.</span></span></b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="wp-caption aligncenter" id="attachment_6827" style="width: 458px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span>
<div class="wp-caption-text">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
</div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>У
Јовановцу, код Шапца, око 50 војника другог позива, који су припадали
13. и 14. пуку (Тимочка дивизија) предали су се Аустријанцима и пушке им
биле одузете. Међутим, они су били сви масакрирани од стране
аустро-мађарских војника у једној кући. Одмах после тога, реокупирајући
Шабац, нашли су Срби гомилу лешева у мајуру у Јовановцу. Фотографије су
биле снимљене и вечито ће сведочити о овоме акту противном свима ратним
законима.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Каткада
су тела рањених војника била унакажена пре или после њихове смрти.
Фотографије које поседује српска влада сведоче о томе. Тако исто капетан
Ж. Савић фотографисао је, П./24. августа 1914., тело једног младог
српског војника коме су Аустријанци одерали кожу са доње вилице.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><h2 align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><strong><span>НЕКОЛИКО ЗВАНИЧНИХ РАПОРТА СРПСКИХ ОФИЦИРА</span></strong></span></span></h2>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Командир 2. чете, 1. батаљона, 13. пешадијског пука, поруч</span><span lang="SR-CYR">н</span><span>ик Драгиша Стојановић, извештава под 9./22. августом:</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>„7.
и 8. августа, као командир истакнутих стражарских места обишао сам село
Цулковић и околину. У једној јарузи видео сам, натрпане једне преко
других, унакажене бајонетима и избушене зрнима, двадесет и пет дечака од
дванаесте до шеснаесте године и два старца од преко шездесет година.
Испитујући једну кућу нашао сам две мртве жене. Њихови лешеви су били
изрешетани зрнима. У другој кући лежала је стара жена убијена са својом
ћерком. Оне се налажаху пред вратима, полуголе и са размакнутим ногама.
Поред угашеног огњишта беше један старац сав у крвавим ранама од
бајонета. Умирући и трзајући се рече ми: „Ја не знам како сам још жив.
Од пре три дана ја сам овде, гледајући моју жену и моје дете мртве, чија
тела леже пред вратима. Пошто су нас нагрдили, масакрирали су нас
бајонетима и потом су, кукавице, побегли. И само ја преживех, гледам ову
бару од крви, њихове крви, која се шири иза мене не могући учинити ни
један корак да бих се удаљио.“</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="lightbox-enabled cboxElement" href="http://srpskoblago.rs/wp-content/uploads/2013/04/prvirat2.gif" rel="lightbox[post-6825]" style="margin-left: auto; margin-right: auto;" target="_blank"><img alt="Аустроугарска војска ликвидира српске жене" class="wp-image-6828" height="640" src="http://srpskoblago.rs/wp-content/uploads/2013/04/prvirat2.gif" width="391" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Аустроугарска војска ликвидира српске жене</span></span></b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="wp-caption aligncenter" id="attachment_6828" style="width: 255px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span>
<div class="wp-caption-text">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span></div>
</div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>„У
једном дворишту, наставља поручник, нашао сам малишана од четири године
кога су тамо бацили пошто су га убили. Његово тело беше искидано од
паса. Поред њега лежаше гола млада жена, између чијих ногу беше метнуто
њено заклано одојче. Мало даље беше испружена по земљи једна старица. У
самој кући, на металном кревету, лежаше, послиједњим боловима згрчено
тело врло лијепе дјевојке, чија кошуља беше сва крвава. На патосу
старија жена, такође убијена, издисаше под гомилом ћилима. Изван села
нађох два старца убијена, пред вратима једне мале кућице. Према овој
лежале су две мртве девојке. Сељаци ми причаху да су Аустријанци повели у
свој логор све становнике оба пола и децу, и да су им наредили да вичу:
„Живела добра аустријска војска, живео цар Франц Јосиф!“ и сви они који
су одбили, били су на месту пушкарани. Речено ми је, такође, да су
убијали сељаке за један или два динара. У једној кући нађох старицу и
њених шест ћери. Четири од њих, као и мати, беху убијене, једна рањена
последња је успела побећи. Ја сам се сусрео са овим двема преживелима и,
за време целог дана, рањене жене и деца су долазили и тражили лекарску
помоћ.“</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Поручник
Јеврем Ђорђевић (Дринска дивизија 1. позива) рапортира 12/25. августа,
да је у општини добрићској, Максим Васић, стар 53 године, био убијен на
следећи начин: овај несретник био је везан за точак млина који је пуштен
у покрет. Сваки пут, кад га је точак донео пред аустријске војнике, ови
су се забављали ударајући га бајонетима.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Командир
3. чеге, 1. батаљона 13. пешадијског пука II позива, капетан Стеван
Бурмазовић рапортира под 17/30. августом да је он лично видео у селу
Богосавцима целу породицу од осам чланова убијену од Аустријанаца. Пред
једном појатом лежао је старац. У дворишту једне куће видео је леш
човека између четрдесет и педесет година. Други се налазио на путу
испред куће. Мало даље видео је двоје у самртним мукама. Једна жена му
рекла да су то били брат и сестра, и да су били убијени заједно. У
једној кући било је убијено четворо деце. Она су имала осам до петнаест
година. Једна старица му причала да је много лица ухваћено и одведено.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Кома</span><span lang="SR-CYR">нд</span><span>ант
20. пешадијског пука I позива, пуковник Ђура Докић рапортира под 13/26.
августом: „На једној ливади, у близини потока на левој обали реке
Јадра, непосредно испод механе у Криваји видео сам следећу слику: група
деце, девојака, жена и људи (свега петнаест) лежали су мртви, везани
једни за друге преко руку. Већина је била убијена бајонетима. Једна
девојка беше ударена бајонетом у леву вилицу и суза је склизла преко
десне јагодице. Многи од лешева нису имали више зуба. На леђима једне
старе жене положене на трбух била је усирена крв у којој су се налазили
зуби. Ова стара жена била је поред девојке горе описане. Изгледа да је
прво била убијена старица а одмах по том девојка; зуби су тако расути на
леђа старице. Девојчице и младе жене имале су окрвављене кошуље, па
изгледа да су оне биле силоване пре него су биле убијене. Поред ове
групе, са стране, лежала су три мушка леша, који су били убијени
бајонетима у главу, врат и прса. </span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><h2 align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><strong><span> НЕКОЛИКО СВЕДОЧАНСТАВА ГРАЂАНА</span></strong></span></span></h2>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Исказ Драге Петронијевић из Шапца, старе тридесет две године, потврђен серијом сведочанстава других жена из истога места.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>30. јула (по старом) дошла су у њену кућу три војника и </span><span lang="SR-CYR">пи</span><span>тали:
„Где је твој муж?“ То је било око два часа по подне и нико више није
долазио до поноћи. У то време она је била са још две жене. Један капетан
дође са два човека и затражи од ње бомбе и пушке. Он јој каже да они
нису рђави људи: „Ми Маџари нисмо рђави људи али метите белу заставу на
вашу кућу“. Сутрадан Драги дођоше четири мађарска војника који јој
наредише да иде с њима. Двије жене са децом које су имале аустријске
пасоше, биле су пуштене на слободу. Драгу одведу у хотел „Европу“ који
је већ пун жена. Пет дана остану оне затворене не добијајући ништа
друго, сем мало хљеба и воде. Прва ноћ пролази без инцидента. Друге ноћи
одводе их каплари и наредници у собу побочну и питају их: „Где су ваши
људи, где су позиције, где су трупе?“ Кад су жене одговориле да оне не
знају, они су их тукли шта</span><span lang="SR-CYR">по</span><span>вима (Драга Петронијевић није се могла опоравити од добивених батина ни после два месеца).</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="lightbox-enabled cboxElement" href="http://srpskoblago.rs/wp-content/uploads/2013/04/prvirat4.jpg" rel="lightbox[post-6825]" style="margin-left: auto; margin-right: auto;" target="_blank"><img alt="Побијени српски цивили" class="size-full wp-image-6833" height="329" src="http://srpskoblago.rs/wp-content/uploads/2013/04/prvirat4.jpg" width="640" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Побијени српски цивили</span></span></b></td></tr>
</tbody></table>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Следећих
ноћи војници су улазили у салу где су спавале жене и подизали су
девојке по двојица, један за ноге, други за главу. Ако би оне викале,
они су им метали мараме на уста. Ово се дешавало често. Из хотела
„Европе“ жене су одвођене у хотел „Касину“, а одатле у цркву где је већ
било доста света. Кад је црква бомбардована од стране Срба који се
навраћаху, наређено је несрећницима да вичу: „Живела Маџарска!“ Официри
силоваху девојке позади олтара. Док се бомбардовање настављало,
Аустријанци су поставили сироте жене на улице, очевидно у нам</span><span lang="SR-CYR">е</span><span>ри
да буду убијене српским гранатама. Напослетку су их затворили у штале
жандармеријске одакле су биле ослобођене од Срба. Аустријанци су имали
намеру да их поведу у Аустрију, али је српски топ порушио мост и
сутрадан беше за то доцкан – Срби беху тамо! Неколико девојака биле су
одведене ноћу код официра и сутрадан су се вратиле богато одевене
хаљинама из опљачканих кућа. Драга даје низ имена силованих девојака,
међу којима се налазило и једно дете од четрнаест година.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Милена
Стојић, шеснаест година, и Вера Стојић, четрнаест година биле су узете
од стране Аустријанаца са много других жена. Оне мисле да их је било око
две хиљаде. Један део ових заробљеница био је затворен а други одведен
са трупама. Две девојчице се налажаху са њиховом бабом, Јевросимом
Стојић, старом шездесет и пет година, у другој групи. Оне су марширале
пред војницим</span><span lang="SR-CYR">а </span><span>од 1 </span><span lang="SR-CYR">1</span><span>/2
до седам часова увече. С времена на време, трупа је пуцала и, према
наредби датој мађарски, жене су морале легати. Жена апотекара Гашића
преводила је наредбе. Међу овим женама било је две — три које су имале
порођај два дана пре тога.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Савко
Бошковић из Рибара, шездесет и пет година, има две ране у прса и три на
десној нози, ране које сам испитао и које су причињене бајонетом. Кад
су Аустријанци дошли, позвали су га и одвели у његово двориште где су
била још двојица људи: Живан и Остоја Малетић (педесет пет, и шездесет
пет година). Војници убише двојицу Малетића бајонетима и ранише
Бошковића, који паде као мртав. Само је лукавство коме он дугује живот.
Свуда по селу било је мртвих. Војници који су вршили масакр не
разумеваху српски. Доцније прође друга трупа, изгледа састављена од
Чеха, која није чинила никакво зло. Никада Аустро-Мађари нису хтели пити
воду док се не проба.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Љубомир
Тарлановић, осамнаест година, био је рањен бајонетом у леђа и са десне
стране. Ране сам видео. Пошто је био рањен, он успе да побегае у
кукурузно поље где су за њим безуспешно пуцали. Његов брат Михаило, стар
шеснаест година, био је, у време доласка војника, на улици. Један
војник га је одмах ранио бајонетом. Михаило паде и војници раздражени
избодоше га на петнаест места. Стеванија Бошковић, четрдесет година,
видела је овај призор и потврђује казивање Љубомирово. Два сина рођака
Тарлановићевог били су такође убијени.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Милан
Деспотовић, стар шездесет и пет година, из Доњег Добрића, изјављује да
је он био са три старца од преко шездесет година и једним дечком од
тринаест година. Аустријски војници су их везали заједно и одвели у село
Шор. Тамо су их војници поставили поред једне куће и тако их везали да
се нису могли маћи. Кућа је потпаљена али, чудом, пламен није допро до
жртви.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Одвели
су их потом у Лозницу, али на путу пукне неколико пушака и војници
побегну у кукурузе. Они се врате и убију Деспотовићеве другове
бајонетима. Он, сам, успе да побег</span><span lang="SR-CYR">н</span><span>е. У Шору где су их хтели пећи, молили су своје џелате да одмах сврше са њима, али су им они одговорили да хоће прво да их муче.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a class="lightbox-enabled cboxElement" href="http://srpskoblago.rs/wp-content/uploads/2013/04/prvirat3.jpg" rel="lightbox[post-6825]" style="margin-left: auto; margin-right: auto;" target="_blank"><img alt="Вешање заробљених српских војника трећег позива" class="size-full wp-image-6829" height="405" src="http://srpskoblago.rs/wp-content/uploads/2013/04/prvirat3.jpg" width="640" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Вешање заробљених српских војника трећег позива</span></span></td></tr>
</tbody></table>
<div class="wp-caption aligncenter" id="attachment_6829" style="width: 360px;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"></span></span>
<div class="wp-caption-text">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><br /></span></span></div>
</div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Цветко
Бајић, четрдесет година, из Доњег Добрића, казује да је у његовом селу
убијено шеснаест лица. А Живку Спасојевићу, шездесет година, су војници
одсекли нос и уши, па су га потом убили. Савко Живановић је имао исту
судбину, исто тако Иван Алимпић, стар шездесет седам година. Павлу
Ковачевићу прво је било лице потпуно исечено, па је потом убијен. Бошко
Ковачевић, педесет шест година, имао је обе одсечене руке и избијене
зубе. Жена, Крсманија Васелић, шездесет две године, чији је син био
убијен, молила је плачући војнике да јој га поштеде она је ипак наишла
на бајонет и ја сам констатовао ране на нози и на руци. Осам лица је
одведено, чија се судба не зна. Сви ови масакри извршени су првог
августа изјутра. Војници који су вршили масакре нису говорили српски.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Персида
Симовић, двадесет седам година, механџика из Крупња. Неки аустријски
штаб са генералом и мајором или пуковником био се инсталирао у њеној
механи. Од ње су тражили да одмах преда „те бомбе“ говорећи јој: „Код
вас, у Србији, чак и жене имају бомбе, дајте нам те бомбе“. Један декар
тражи од ње јаја за генерала. Она није имала али нађе у вароши и преда
лекару. Овај јој посаветује да лично преда генералу који говори српски.
Персида мисли да има благодарити само том јајету што јој је кућа била
поштеђена. Мајор или пуковник беше веома суров. Чим би војници довели
сељака, он командоваше: „На орах!“ Она је видела тако обешених пред
кућом двадесет сељака. Пре него што их обесе, војници су их бездушно
тукли кундацима и претресали их. Обично лешеви нису скидани са ораха док
не би била гробница готова; међутим, један од њих је остао обешен преко
целог дана. Жртве су биле старци и младићи. Персида запита једнога од
војника (Хрвати, Мађари и Немци) који је говорио српски, зашто тако
чине. Одговорено јој: „Наређено нам је да тако чинимо“. Код ње су такође
становала четири официра који су јој наредили да сашије мале кесе за
новац, који је одузет од обешених и заробљених, као и за новац који је
добивен пљачком вароши. Кад их је запитала зашто узимају и новац,
официри су јој одговорили да рат кошта много и да овим новцем треба
помоћи њихову државу у подношењу тешкоћа новчаних! Шта више, официри су
је слали да тражи вина које је она плаћала својим новцем. Они јој нису
плаћали ништа, иако су појели и попили све намирнице.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span>Јаков Цветановић, сељак из Бањевца, био је одведен са својом децом 4. августа у Бјељину. Други сељаци, са њиховом децом, б</span><span lang="SR-CYR">а</span><span>ш
су такође одведени. Цветановић је био послат од стране Аустријанаца у
Србију под условом, да се врати 16. августа и донесе извесна обавештења о
положају српских трупа. Ако се не би вратио, његова деца ће бити
побијена. Он се обратио српским властима и не зна шта је било са његовом
децом.</span></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
</span></span><h2>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><strong><em>Арчибалд Рајс</em></strong></span></span></h2>
<h2>
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><strong><em></em></strong></span></span></h2>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><strong><em>
</em></strong><em>(</em><em>Како су Аустро-Мађари ратовали у Србији. Са француског превео М. Крстић. — Одеса, 1916; стр. 18—48.)</em></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: right; text-indent: 14.2pt;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><strong><span style="background-color: yellow;"><span style="font-size: small;">Преузето са <a href="http://srpskoblago.rs/kako-su-austro-madjari-ratovali-u-srbiji-1/" target="_blank">линка</a>. </span></span><em><br />
</em></strong></span></span></div>
Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4145167253076583021.post-32571564570378220042013-08-30T19:21:00.000+02:002013-08-30T19:21:00.276+02:00Представљамо спомен обележје погинулима у ратовима 1912-1918: Бадњевац<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Пре
скоро сто година почео је крвави Први светски рат у коме је Србија
губитком скоро трећине становништва платила високу цену слободи.</span>
</span></div>
<span style="font-size: large;">
</span>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Преживели
саборци и сународници наших предака су у тешким послератним годинама
нашли снаге да подигну спомен обележја својим страдалим саборцима. Скоро
да нема града и села у коме није подигнуто спомен обележје погинулима у
ратовима 1912-1918. </span></span></div>
<span style="font-size: large;">
</span>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Представљамо спомен обележје погинулима у ратовима 1912-1918. у Бадњевцу, општина Баточина.</span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiWBCJQhF8i458b-XnsRnFQVxxpOcHgfSn0y13apNAl7kEyJaAXoMvxPOx6_lRw1cBfOquCHYCjfGOFZ6U0rfISGq2OL8BGywHj1GubjtRx0rFYglQl7ERSQ7E0kdVOrGBZ-fXX4dmLNofW/s720/20110810-badnjevac-079.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiWBCJQhF8i458b-XnsRnFQVxxpOcHgfSn0y13apNAl7kEyJaAXoMvxPOx6_lRw1cBfOquCHYCjfGOFZ6U0rfISGq2OL8BGywHj1GubjtRx0rFYglQl7ERSQ7E0kdVOrGBZ-fXX4dmLNofW/s1600/20110810-badnjevac-079.JPG" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjl7rqWkUkMTFN3la2NkWMDTEsSBVilWCrRv2vQL4ONmzhg3sBMXXW5Ny3Q451KRZjtllG_9khvijkxeLs1RT3xBsjk_JOywAQRwwTUxMvWGBZnwrD71hB5aIvkGezZBjZUKzVcyRP60gdu/s720/20110810-badnjevac-083.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjl7rqWkUkMTFN3la2NkWMDTEsSBVilWCrRv2vQL4ONmzhg3sBMXXW5Ny3Q451KRZjtllG_9khvijkxeLs1RT3xBsjk_JOywAQRwwTUxMvWGBZnwrD71hB5aIvkGezZBjZUKzVcyRP60gdu/s640/20110810-badnjevac-083.JPG" width="480" /></a></span></span></div>
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgkwG7kLJeJ5tMIisGPKR8vWnwblV_yIzJgFMtgQ9_3I_n7zE6A7nOTJ6tXmiADJK-egPe4UDzLN4gRn0FpzdSxZ9HxMIqM-JRuA9QF1R1miTDdpljvME7CPPQzDy7ffyhkr1Eg3Nf2_tFm/s912/20110810-badnjevac-081.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgkwG7kLJeJ5tMIisGPKR8vWnwblV_yIzJgFMtgQ9_3I_n7zE6A7nOTJ6tXmiADJK-egPe4UDzLN4gRn0FpzdSxZ9HxMIqM-JRuA9QF1R1miTDdpljvME7CPPQzDy7ffyhkr1Eg3Nf2_tFm/s640/20110810-badnjevac-081.JPG" width="640" /></a> </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi2f6xT08wXYBIYmIv1VYxL1oScxqetosHsjUpUSxZSYam_sUROyMJpQFxyzVhaJOAVMsuwVwo23cThrCl7alPi2T-gUIC3fSGkz0QgNudCTGvUpHlMPWm7zV0z-2n5G7dvXnprVCkpmq3a/s720/20110810-badnjevac-084.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi2f6xT08wXYBIYmIv1VYxL1oScxqetosHsjUpUSxZSYam_sUROyMJpQFxyzVhaJOAVMsuwVwo23cThrCl7alPi2T-gUIC3fSGkz0QgNudCTGvUpHlMPWm7zV0z-2n5G7dvXnprVCkpmq3a/s640/20110810-badnjevac-084.JPG" width="480" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjN0FFnIErY4ExTsm3mqUK9i8FqfUjjTWCEODDfYR1ifjJaaxTRFBD8265LRfzbZtVUnnLt12jz-iFN6SB7iaosL9z2kqkYZAvgarApovFTCGGPjTINxlQJZY4p5-zZA1sAUo4GtV2H7Nml/s720/20110810-badnjevac-085.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjN0FFnIErY4ExTsm3mqUK9i8FqfUjjTWCEODDfYR1ifjJaaxTRFBD8265LRfzbZtVUnnLt12jz-iFN6SB7iaosL9z2kqkYZAvgarApovFTCGGPjTINxlQJZY4p5-zZA1sAUo4GtV2H7Nml/s640/20110810-badnjevac-085.JPG" width="480" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEje2TyEUQIjkKRzKY215ox-e4rHfm_NLUKq86j7V7ysjP5TSBh1zskdYdfkwb_bvSQWcm0eTN12jwWOWc31GODXbERinlIgi1EDhiu9MSG5-aCw6LTwRG0PlZOwKPMjuNfFiRuXnzX9DqWo/s720/20110810-badnjevac-086.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEje2TyEUQIjkKRzKY215ox-e4rHfm_NLUKq86j7V7ysjP5TSBh1zskdYdfkwb_bvSQWcm0eTN12jwWOWc31GODXbERinlIgi1EDhiu9MSG5-aCw6LTwRG0PlZOwKPMjuNfFiRuXnzX9DqWo/s640/20110810-badnjevac-086.JPG" width="480" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="font-size: small;"><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Снимио Милан Милошевић 9.8.2011. </span></span></div>
</span></span></div>
<iframe height="480" src="http://mapsengine.google.com/map/embed?mid=zJw3sWnDXfHc.kJNWoCWKMncA" width="640"></iframe>Милан Милошевићhttp://www.blogger.com/profile/05445862379516658265noreply@blogger.com0Бадњевац, Србија43.1702778 21.78750000000002343.1586973 21.767330000000022 43.1818583 21.807670000000023