Спомен парк "Бој на Иванковцу"
Бој на Иванковцу (Из Википедије, слободне енциклопедије)
Иванковац је брдо код Ћуприје, на десној обали Велике Мораве, на којем су се 18. августа 1805. устаници у Првом српском устанку сукобили са турском војском.
Позадина
Устаници су до јула 1805. протерали Турке из Београдског пашалука. Да би угушила устанак Порта је крајем јула упутила из Ниша у пашалук Хафис-пашу са око 15000 војника. Војници су се прикупили на Везировом брду код Ћуприје. Намера им је била да продуже ка Београду.
Припреме
Устаници су очекивали напад на овом правцу и прикупили су се у две групе. Карађорђе је са првом групом од 4000-5000 устаника био је на брду Гиљ код Јагодине, на левој обали Велике Мораве. Са тог положаја могао је да брани главни правац турског наступања Ћуприја—Јагодина—Баточина—Гроцка—Београд. Другу групу од око 2000 устаника водио је Миленко Стојковић са Петром Добрњцем.
Они су били лоцирани на Иванковцу код Ћуприје, да би бранили правац
турског наступања десном обалом Велике Мораве правцем Ћуприја—Иванковац—Пожаревац—Гроцка—Београд.
Битка
Сматрајући први правац опаснијим, јер је водио кроз Шумадију,
која је била снажно обухваћена устанком, Хафис-паша је одлучио да
напада преко Иванковца. Топографски положај погодан за одбрану на
Иванковцу устаници су се на брзину утврдили, подизањем два шанца са палисадама. На падинама западно од шанчева била су два редута.
Хафис-паша је 18. августа ујутро напао устанике и у току борбе, која је уз обострано велике губитке трајала цео дан, устаници су напустили редуте и повукли се у главно утврђење. Увече је пристигао у помоћ Карађорђе, због чега се Хафиз-паша у току ноћи повукао према Параћину, а затим Нишу. Оставио је устаницима богат ратни плен. Сутрадан су га устаници гонили преко Параћина до границе пашалука, а затим се вратили на Иванковац.
Хафис-паша је 18. августа ујутро напао устанике и у току борбе, која је уз обострано велике губитке трајала цео дан, устаници су напустили редуте и повукли се у главно утврђење. Увече је пристигао у помоћ Карађорђе, због чега се Хафиз-паша у току ноћи повукао према Параћину, а затим Нишу. Оставио је устаницима богат ратни плен. Сутрадан су га устаници гонили преко Параћина до границе пашалука, а затим се вратили на Иванковац.
Последице
Бој на Иванковцу је био први сукоб устаника са турском царском
војском. До тада су се борили само са војском узурпатора власти, дахија.
Ова победа је имала велики морални одјек у целом пашалуку и ојачала
самопоуздање устаника и допринела успесима у борбама за ослобођење од
турске власти. У другој половини 20. века на месту битке изграђено је
спомен обележје.
Литература
- А. Алексић: Бој на Иванковцу, Ратник 1885, 13;
- К. Протић: Ратни догађаји из Првог устанка под Карађорђем Петровићем 1804—1813, Годишњица Николе Чупића 1893;
- Ј. Мишковић: Српска војска и војевање за време устанка од 1804—1815. године, Глас СА 1895. XLVII;
- М. Вукичевић: Карађорђе II, Београд 1912;
- И. Панић: Иванковац, Ратник 1928, 5;
- Вук Стефановић Караџић: Први и Други српски устанак, Београд 1947.
- Недељко Максимовић, пук. ЈНА: Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1988.
