2012-08-27: Данас се обележава 207. годишњица оснивања Правитељствујушчег совјета сербског.

Правитељствујушчи совјет сербски (славеносрпски: Правителствующи совѣт сербскій) је био један од централних органа власти у устаничкој Србији, основан 14. августа 1805. на народној скупштини у Борку, у време Првог српског устанка. Један од оснивача је био прота Матија Ненадовић, док је на његовом постављању радио Божа Грујовић, професор историје права на универзитету у Харкову.

Стварање Совјета је био израз потребе ослободилачке борбе српског народа, тадашњих супротности политичке борбе, спољнополитичких утицаја и борбе великих сила око устаничке Србије. Карађорђе је дао пристанак за његово оснивање, желећи да му он помогне у решавању сложених проблема војноорганизационог и спољнополитичког карактера. Један део војвода је схватио да Совјет може бити добра опозиција против Карађорђа.

Као централни орган власти обједињавао је напоре устаника и доприносио је да се са успехом развија ослободилачка борба. Стварао је основне услове за бржи економски, друштвени и културни развој Србије. Постепено је сузбијао нахијски сепаратизам, a под Карађорђем се борио против феудалне и регионалне подвојености.

2012-08-19: Обележавање 98-годишњице Церске битке

Споменик у Текеришу Централна државна церемонија обележавања 98-годишњице Церске битке биће одржана у недељу, 19. августа, у 11 часова, у оквиру спомен-комплекса у Текеришу на Церу. Церемонију ће предводити државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Владе Републике Србије Драги Видојевић. Крај Спомен-костурнице у Текеришу биће положени ловорови венци и одате државне и војне почасти. Венце ће положити представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, делегације Министарства одбране и Војске Србије, градоначелник Лознице, представници града Шапца, као и представници бројних удружења грађана.

Извор: Влада Републике Србије Користан линк: Церска битка

2012-08-18: Обележавање 207. годишњице боја на Иванковцу

Плакат са позивом обележавања
207. годишњице боја на Иванковцу

Одбор за обележавање традиције ослободилачких ратова и општина Ћуприја ће 18. августа реализовати државну церемонију обележавања 207. годишњице боја на Иванковцу са почетком у 10:30 часова.

Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Драги Видојевић предводиће државну манифестацију којом ће у Србији бити обележена 207- годишњица Боја на Иванковцу у суботу, 18. августа, у 11 часова, на локалитету Шанчеви на Иванковцу код Ћуприје.

Крај споменика Миленку Стојковићу на Иванковцу биће положени ловорови венци и одате државне и војне почасти. Венце ће положити представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, општине Ћуприја, као и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Организатор манифестације је Влада Републике Србије.

Прикажи Баштина ратника на већој мапи

Бој на Иванковцу (Из Википедије, слободне енциклопедије)

Спомен парк "Бој на Иванковцу"

Иванковац је брдо код Ћуприје, на десној обали Велике Мораве, на којем су се 18. августа 1805. устаници у Првом српском устанку сукобили са турском војском.

Позадина

Устаници су до јула 1805. протерали Турке из Београдског пашалука. Да би угушила устанак Порта је крајем јула упутила из Ниша у пашалук Хафис-пашу са око 15000 војника. Војници су се прикупили на Везировом брду код Ћуприје. Намера им је била да продуже ка Београду.

Припреме

Устаници су очекивали напад на овом правцу и прикупили су се у две групе. Карађорђе је са првом групом од 4000-5000 устаника био је на брду Гиљ код Јагодине, на левој обали Велике Мораве. Са тог положаја могао је да брани главни правац турског наступања Ћуприја—Јагодина—Баточина—Гроцка—Београд. Другу групу од око 2000 устаника водио је Миленко Стојковић са Петром Добрњцем. Они су били лоцирани на Иванковцу код Ћуприје, да би бранили правац турског наступања десном обалом Велике Мораве правцем Ћуприја—Иванковац—Пожаревац—Гроцка—Београд.

Битка

Сматрајући први правац опаснијим, јер је водио кроз Шумадију, која је била снажно обухваћена устанком, Хафис-паша је одлучио да напада преко Иванковца. Топографски положај погодан за одбрану на Иванковцу устаници су се на брзину утврдили, подизањем два шанца са палисадама. На падинама западно од шанчева била су два редута.
Хафис-паша је 18. августа ујутро напао устанике и у току борбе, која је уз обострано велике губитке трајала цео дан, устаници су напустили редуте и повукли се у главно утврђење. Увече је пристигао у помоћ Карађорђе, због чега се Хафиз-паша у току ноћи повукао према Параћину, а затим Нишу. Оставио је устаницима богат ратни плен. Сутрадан су га устаници гонили преко Параћина до границе пашалука, а затим се вратили на Иванковац.

Последице

Бој на Иванковцу је био први сукоб устаника са турском царском војском. До тада су се борили само са војском узурпатора власти, дахија. Ова победа је имала велики морални одјек у целом пашалуку и ојачала самопоуздање устаника и допринела успесима у борбама за ослобођење од турске власти. У другој половини 20. века на месту битке изграђено је спомен обележје.

Литература

• А. Алексић: Бој на Иванковцу, Ратник 1885, 13;
• К. Протић: Ратни догађаји из Првог устанка под Карађорђем Петровићем 1804—1813, Годишњица Николе Чупића 1893;
• Ј. Мишковић: Српска војска и војевање за време устанка од 1804—1815. године, Глас СА 1895. XLVII;
• М. Вукичевић: Карађорђе II, Београд 1912;
• И. Панић: Иванковац, Ратник 1928, 5;
• Вук Стефановић Караџић: Први и Други српски устанак, Београд 1947.
• Недељко Максимовић, пук. ЈНА: Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1988.